U izveštaju o KiM detalji o projektima i dijalogu

Izveštaj je u parlament prosledila Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da izveštaj o Kosovu i Metohiji, između ostalog, sadrži detalje o 149 projekata podrške Srbima na KiM, kao i procesu dijaloga sa Prištinom.

"To je obiman izveštaj i sadrži detalje o 149 projekata izgradnje, obnove i podrške Srbima u srpskim sredinama širom Kosova i Metohije. Govoriće se i o procesu dijaloga sa Prištinom i o tome kako je Priština i na koji način opstruirala razgovore sa Beogradom i koliko je za Srbiju važno da se sa ovim problemom uhvati ukoštac na jedan odgovoran i ozbiljan način", navodi direktor Kancelarije za KiM.  

Dodaje da je srpski parlament pravo mesto za razgovore o Kosovu i Metohiji i da će predsednik Vučić na sutrašnjem sastanku izneti detaljnu sliku stanja u južnoj srpskoj pokrajini.

"Ovo je prvi sastanak sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije nakon pobede Srpske liste. Sada nema spavanja već treba da se radi u interesu građana u sve četiri opštine na severu. Ozbiljno će se razgovarati, a predsednik Vučić će izneti detaljnu sliku stanja na KiM", istakao je Đurić.

Dodaje da će na sastanku biti reči i o eventualnim kontramerama Prištini.

"Sve poteze koje budemo vukli – predsednik i Vlada doneće slušajući glas Srba sa KiM, tražeći ugao koji je najbolji za nas. Ta odluka, kakva god da bude, biće racionalna i biće pre svega napravljena na taj način da za našu poziciju bude najbolja, a da separatistima u Prištini nanese što je moguće više štete", navodi Đurić.

Osvrćući se na sednicu redovnog godišnjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, kojem je prisustvovao i predsednik Aleksandar Vučića, Đurić je rekao da nije bio na tom sastanku, ali je podsetio da je patrijarh Irinej nakon susreta izneo stav ubedljive većine članova Sabora, u kojem je "snažno podržao politiku predsednika Vučića".

Dodaje da će Vučić detaljno upoznati narodne poslanike i širu javnost sa sadržinom razgovora sa nedavno održanog crkvenog sabora.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je da očekuje da će debata biti sadržajna i da će trajati dugo, a da će posle Vučićevog izlaganja svi šefovi poslaničkih grupa i poslanici imati priliku da komentarišu izveštaj i da iznesu svoje stavove.

Šta piše u izveštaju

Na početku izveštaja se konstatuje da je Vlada Srbije 2013. godine zatražila i od Narodne skupštine dobila odobrenje za otpočinjanje političkog dijaloga sa privremenim institucijama u Prištini, prenosi Tanjug.

Odobrenje za vođenje političkog dijaloga usvojeno je u dokumentu pod nazivom "Rezolucija o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na KiM koji je u januaru 2013. godine odredio 'crvene linije' Srbije i koji je tokom dijaloga predstavljao pravni osnov i okvir delovanja izvršne vlasti u procesu.

Ističe se da su Srbi na KiM Prvim sporazumom dobili mogućnost da na severu pokrajine organizuju organe lokalne vlasti, a kritike da je Srbija tim sporazumom pristala na ukidanje sopstvenih institucija lokalne samouprave, naglašava se u izveštaju, proizvoljne su.

"Srbi su dobili pravo na formiranje ZSO kao dodatnog mehanizma institucionalne zaštite njihovih prava u Pokrajini", stoji u izveštaju.

"Beograd napravio strateško iznenađenje"

U dokumentu je izvučeno nekoliko glavnih zaključaka u vezi sa politikom Srbije, a prvi je da je Beograd, odabirom mirovnog principa za aktivno i posvećeno angažovanje u pregovorima, napravio "svojevrsno strateško iznenađenje".

Taj zaključak, kako se navodi, potvrđuje činjenica da su privremene institucije u Prištini od 2013. pokušavale da izbegnu ispunjenje svojih obaveza iz dijaloga, da napuste ovaj proces i/ili da primoraju Srbiju da učini to isto.

Ocenjuje se da taj podatak jasno svedoči da pregovarački proces i primena dogovora u osnovi nisu u interesu Prištine i da upravo zato ona nastoji da ih u potpunosti uruši.

Navodi se da je politički dijalog u svakom smislu radio za interese srpske strane, koja je u periodu pregovora uspela da sačuva mir na prostoru Pokrajine i šire, te da u tom periodu nije bilo ozbiljnijih bezbednosnih kriza.

Takođe se konstatuje da je odvijanje dijaloga bilo korisno za sve strane i da se jedino tim putem mogu osigurati trajni mir i stabilnost kao vrhunske vrednosti.

Još jedan zaključak se odnosi na to da je angažovanje Srbije u političkom dijalogu očigledno uspelo da delimično amortizuje beskompromisan stav podržavalaca tzv. nezavisnosti Kosova.

"Imajuću u vidu da oni sve češće zvanično zahtevaju da se pregovorima iznađe sveobuhvatno trajno rešenje za KiM, jasno je da više ne smatraju da je to završena stvar", ističe se u izveštaju.

"Zaštita interesa bez davanja suštinskih ustupaka"

Među zaključcima je i taj da je Srbija u osnovi uspela da u potpunosti zaštiti svoje interese u Pokrajini i u kontekstu evropskih integracija bez davanja suštinskih ustupaka.

Među koristima za srpsku stranu navodi se Sporazum o mostu, čime je međunarodno priznata i uvažena zabrinutost Srba u Kosovskoj Mitrovici za bezbednost.

Takođe, međunarodni faktor je prihvatanjem sporazuma iz dijaloga priznao da u okviru pravnog sistema privremenih institucija u Prištini postoji potreba za dodatnom zaštitom političkih, verskih i drugih prava Srba na KiM, u obimu koji je znatno širi od okvira koje formalno pružaju zakoni koji su trenutno na snazi u Prištini.

Kroz postizanje sporazuma o slobodi kretanja i brojnim drugim sporazumima, obezbeđena je zaštita principa statusne neutralnosti kada je u pitanju predstavljanje Prištine u regionalnim organizacijama, kao i korišćenje brojnih službenih ličnih i putnih dokumenata, kaže se u izveštaju.

Ističe se i da je setom sporazuma o pravosuđu obezbeđena puna pravna sigurnost Srba, zatim da je, između ostalog, došlo do širenja robne razmene, usled čega je Beograd do uvođenja nezakonitih taksi ostvario korist od više milijardi evra.

Kao jedna od dobiti, navodi se i da je izvršena zaštita privatne imovine Srba i Srpske pravoslavne crkve.