Evropski izbori nikad važniji, a gde je tu Srbija?

Izvesno je i da otkako postoje, poslednjih 40 godina, važnijih evropskih izbora nije bilo. Osim glavnog utiska da jačaju desničarske stranke, analitičari primećuju i da bi proširenje, koje nas najviše interesuje, moglo izvesno vreme da se uspori.

Pad dve vodeće političke grupacije, narodnjaka sa 220 na 180 poslanika. socijalista, sa 190 na čak 120. Raste uticaj Makronovog pokreta, ali daleko interesantnije je to što jačaju sve desne frakcije. U najkraćem, mogući ishod evropskih izbora.

"Ove evroskeptičke i antisistemske na desnici i jedan deo levice, mogu da skupe trećinu poslanika čime bi one blokirali određene zakona, i ako one ne budu svi u jednoj frakciji, očigledno je da će biti vrlo jake ad hok koalicije koje će obuhvatati protiv emigracije ili protiv migrantskih zakona na čitavom tom prostoru", napominje Miša Đurković, direktor Instituta za evropske studije.

"U jednom paradoksalnom preokretu, imamo situaciju da i evroskeptične stranke da su i one za EU, naravno za drugačiju EU, za EU u kojoj je politika imigracije mnogo važnija", objašnjava Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije.

Šta će biti s proširenjem – u glavnim predizbornim debatama to nije bila tema, primećuju istraživači.

"Ukoliko bude problema u formiranju parlamentarne većine, onda će se fokusirati evropske države na to unutrašnje pitanje, a samim tim će proširenje možda u jednom trenutku bi moglo da dođe u pitanje, u tom smislu su ishodi izbora veoma bitni", ukazuje istoričar Slobodan Marković.

Šta nam ishod evropskih izbora donosi u nastavku rešavanja kosmetskog problema?

"Što se tiče Kosova, desne stranke nama idu naruku, tu je reč o zaštiti hrišćanskog identiteta i mislim da mi to treba još više da potenciramo. Videli ste kolike emocije izaziva požar u crkvi Notrdam. To je tema koju bi trebalo da eksploatišemo", navodi Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.

Ocenjuju da je za Srbiju veoma važan budući sastav Evropske komisije, ko će biti posrednik u pregovorima sa Prištinom posle, kako kažu, relativno korektne, Federike Mogerini.

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 17. maj 2019, 08:30) - anonymous [neregistrovani]

Ako se ja pitam..

Srbija bi trebala da bude na pregovorima sa Moskvom i Pekingom, a ne da sve gleda prema Briselu i čeka od Boga blagovest.