Kosovo između Rusije i Amerike

U nastavku rasprave o legalnosti jednostrane Deklaracije o nezavisnosti Kosova, Rusija ocenila da je još na snazi Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti koja garantuje teritorijalni integritet Srbije. Sjedinjene Američke Države tvrde da Deklaracija nije protivna međunarodnom pravu.

Pravni zastupnik Rusije Kiril Gevorgijan naznačio je da opšte međunarodno pravo "sprečava Kosovo da proglasi nezavisnost", budući da narod Kosova ne uživa pravo na samoopredeljenje.

Rusija smatra da Rezolucija 1244 još važi i da su svi dužni da je se pridržavaju, kao i garancije teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije koju sadrži, naglasio je Gevorgijan.

"Rezolucija 1244 je još na snazi i zato nijedna institucija nema pravo da proglasi nezavisnost. Rusija smatra da je jednostrana rezolucija o nezavinosti Kosova suprotna Rezoluciji 1244 i međunarodnom pravu", istakao je zastupnik Moskve.

Pravni zastupnik Rusije naglasio je da Rezolucija 1244 koja propisuje rešenje statusa Kosova pregovorima uz saglasnost obe strane, a zabranjuje jednostrane poteze, nije mogla biti "preinačena odlukom" izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da okonča pregovore i preporuči nezavisnost kao jedino rešenje.

Gevorgijan je istakao da je privremeni međunarodni režim na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244, mogao da okonča samo Savet bezbednosti UN.

Negirajući tvrdnje zemalja koje podržavaju Kosovo da međunarodno pravo "ne reguliše" deklaracije o nezavisnosti, Gevorgijan je podsetio da je Savet bezbednosti UN proglasio nelegalnim nezavisnost Severnog Kipra i Rodezije, zato što je secesija zabranjena "van konteksta kolonija".

Rusija je ukazala i da teška kršenja ljudskih prava Albanaca tokom devedesetih "ne može biti opravdanje za jednostranu deklaraciju o nezavisnosti 2008".

"Često čujemo da međunarodna pravo nije pravo, da se ne odnosi na izuzetke i da je moć pravo. Ovaj slučaj je prilika da pokažemo da međunarodno pravo važi", zaključio je Gevorgijan.

SAD: Nezavisnost volja kosovskog naroda 

"SAD poziva Međunarodni sud pravde da Deklaraciju o nezavisnosti Kosova ostavi netaknutu kao izraz volje kosovskog naroda, bilo odbijajući da se izjasni o njenoj legalnosti, bilo utvrđujući da međunarodno pravo ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti", rekao je američki zastupnik Harold Hongđu Ko.

Hongđu Ko apelovao je na sud da se ne bavi širim pitanjem samoopredeljenja u međunarodnom pravu ili da, u suprotnom, Kosovo posmatra kao "poseban" slučaj.

Stav SAD je da međunarodno pravo "ne reguliše" deklaracije o nezavisnosti, a da je Rezolucija 1244 "anticipirala, iako nije unapred odredila" nezavisnost Kosova kao ishod.

"Ne postoji nikakvo protivrečje između u miru proglašene Deklaracije o nezavisnosti Kosova i međunarodnog prava, uključujući i Rezoluciju 1244", tvrdi Hongđu Ko.

Američki predstavnik je, kao dokaz za to, naveo da je devet od 15 članica Saveta bezbednosti koje su izglasale Rezoluciju 1244, kasnije priznalo Kosovo.

Hongđu Ko je podsetio da je izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari na kraju neuspešnog pregovaračkog procesa ocenio da je "nezavisnost Kosova jedino održivo rešenje".

Sjedinjene američke države naznačile su da Rezolucijom 1244 nije garantovan teritorijalni integritet Srbije, već SRJ, koja sada ne postoji, ali i to samo tokom perioda privremene međunarodne uprave na Kosovu.

Prema rečima Koa, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila ni princip teritorijalnog integriteta zato što se njega, po međunarodnom pravu, moraju pridržavati samo države, a ne i unutrašnji entiteti.

Pozivajući se na presudu Haškog tribunala u slučaju Milutinović, zastupnik SAD sugerisao je da legitimitet Deklaracije o nezavisnosti proističe i iz činjenice da su kosovski Albanci godinama bili podvrgnuti kampanji "nasilja pod okriljem države", koja je kulminirala 1999. godine, kada je "ubijeno 10.000, a proterano oko milion Albanaca".

Deklaracija "politički akt"

Pravna zastupnica Finske Paivi Kaukoranta nazvala je Deklaraciju "političkim aktom" zasnovanom na događajima iz prošlosti.

Nazivajući nezavisnost Kosova "činjenicom", Kaukoranta je ocenila da je proglašenje nezavisnosti uvek u suprotnosti sa unutrašnjim pravom matične države.

Ona je naznačila da je nezavisnost Kosova posledica neuspeha pregovora Beograda i Prištine sprovednih po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, uz posredovanje izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, bivšeg finskog predsednika.

Drugi pravni zastupnik Finske Marti Koskeniemi istakao je da se međunarodno pravo "ne bavi" proglašavanjem nezavisnosti.

Princip poštovanja teritorijalnog integriteta važi samo između država, a ne i za unutrašnje entitete, tvrdio je Koskeniemi.

Deklaracija protivna međunarodnom pravu

Španija je pred Međunarodnim sudom pravde ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom, zato što je njom prekršena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.

"Jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova ne može biti u skladu sa međunarodnim pravom, zato što narušava princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, koji je uklesan u rezoluciju 1244 Saveta bezbenosti UN", rekla je pravna zastupnica Španije Konsepsion Eskobar Hernandez.

Hernandezova je naglasila da "usvajajući rezoluciju 1244, Savet bezbednosti nije glasao u korist nezavisnosti Kosova, niti da tadašnja SR Jugoslavija izgubi suverenitet nad pokrajinom".

Rezolucija 1244 donela je "mudru ravnotežu između interesa obe strane" i dva osnovna principa - teritorijalni integritet i suverentiet SRJ i pravo Albanaca da se samoopredele kroz organe samouprave i autonomije, naglasila je Hernandezova.

"Španija smatra da je Rezolucija 1244 i dalje na snazi, a da je politički proces za traženje rešenja još u toku, dok Savet bezbednosti ne donese drugačiju odluku", istakla je zastupnica Španije.

Može se zaključiti samo da se, u odsustvu odluke Saveta bezbednosti UN, pregovori o Kosovu moraju nastaviti, rekla je Hernandezova i upozorila da jednostrani akti jedne strane ne mogu biti "sporazum" koji je predvidela Rezolucija 1244.

Tokom pet prethodnih dana rasprave, koja je počela 1. decembra, petnaestorica sudija saslušala su argumente Srbije, vlasti u Prištini i još 15 država.

Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države.