Poslanici nastavili raspravu o "Tijaninom zakonu"

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su raspravu o setu pravosudnih zakona među kojima su izmene Krivičnog zakonika i izmene Zakona o krivičnom postupku. Među zakonskim predlozima su i "Tijanin zakon" koji predviđa doživotni zatvor ubicama i silovateljima dece, kao i Zakon o sprečavanju korupcije i dopune Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Predsednica parlamenta Maja Gojković ponovo je pozvala poslanike opozicije koji bojkotuju rad plenuma da dođu i raspravljaju o "Tijaninom" zakonu, ali i da, kako tvrdi, ponove stavove koje iznose van sale, odnosno da su protiv tog zakona.

"Neka dođu da javno kažu da su protiv Tijaninog zakona, da to čuju građani. Ja nemam moralnu dilemu kao poslanici koji nisu prihvatili poziv da uđu i podrže inicijativu 160.000 građana Srbije. Nemam dilemu da li je važniji zakon ili 'zaštita ljudskih prava monstruma'", rekla je Gojkovićeva učestvujući iz poslaničke klupe u parlamentarnoj raspravi.

"Zahvalila" je poslanicima opozicije za koje tvrdi da su javno rekli da nisu za usvajanje Tijaninog zakona, kao i da se "lome" u vezi sa tim da li treba prihvatiti kaznu doživotnog zatvora.

Gojkovićeva je objasnila da je deo "Tijanine inicijative" usvojen još pre dve godine, a tiče se skraćenja roka za potragu za nestalim detetom, te da je sada na redu drugi deo inicijative čime se zaokružuje čitav predlog "Tijaninog zakona".

Navela je da Boško Obradović, lider Dveri, nema, kako kaže, ni političku hrabrost da uđe u salu i kaže da neće podržati "Tijanin zakon", kao i da je, "umesto o porodičnim vrednostima, naprasno počeo da razmišlja o evropskim i da li manijaku treba da se omogući uslovni otpust".

"Sad Boško (Obradović) uz uobičajene uvrede poručuje da zakon nije u skladu sa evropskom praksom i da mu je problematično ukidanje mogućnosti uslovnog otupsta. Eto, lider partije za koju i ne znamo da li više postoji i koji se zalagao za porodične vrednosti, sada razmišlja o evropskim", dodala je Gojkovićeva.

Kako je ocenila, sve s njegove strane je "jedno politikanstvo".

Gojkovićeva je podsetila da je inicijativu za donošenje Tijaninog zakona pokrenuo otac Tijane Jurić i da ju je podržalo 160.000 građana sa zahtevom da se za počinioce najtežih krivičnih dela uvede doživotna kazna zatvora.

"Evropa (EU) je u skoro svim državama omogućila da postoji doživotan zatvor bez uslovnog otpusta", rekla je Gojkovićeva, a na moralne dileme da li onaj ko je počinio krivično delo ima pravo na uslovni otpust, predsednica parlamenta odgovara da je pravo na život imala i žrtva.

Deo opozicije nastavio je da bojkotuje sednice plenuma, ali je poslanik DS Radoslav Milojičić pre današnje sednice najavio da će doći u skupštinsku salu da glasa za "Tijanin zakon".

Kuburovićeva o opoziciji: Ili nisu znali šta potpisuju ili...

Komentarišući odsustvo poslanika opozicije dok se raspravlja o Tijaninom zakonu, ministarka pravde Nela Kuburović ocenila je da ili nisu znali šta potpisuju ili se radi o zloupotrebi s ciljem lične promocije.

"Žao mi je što je leva strana sale (deo gde sedi opozicija) potpuno prazna, naročito imajući u vidu da su podržavali inicijativu Fondacije Jurić. Sad tvrde da vlada ne donosi 'Tijanin zakon' i da imamo nove odredbe".

Objasnila je da je je Krivični zakonik dopunjen, ali je to urađeno zato što se menja najteža postojeća kazna od 30 i 40 godina doživotnom kaznom zatvora.

Kuburovićeva je navela da je Ministarstvo pravde još 2015. godine pripremilo izmene i dopune Krivičnog zakonika gde je bilo predviđeno uvođenje doživotne robije i dodala da je ta inicijativa potekla od renomiranih profesora krivičnog prava.

Kuburovićeva je na poziv poslanika SRS Aleksandra Šešelja da razmisli šta može osoba koja je osuđena na doživotni zatvor da uradi u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, kazala da stručnjaci procenjuju pod kakvim bezbednosnim merama oni treba da budu.

Kako je rekla, kazneno-popravni zavodi "nisu vrtići" i ne treba brinuti kako će se u njima ponašati oni koji su osuđeni na doživotnu kaznu zatvora.

Statistika u zemljama EU pokazuje da se iz godine u godinu broj lica koja su osuđena na doživotni zatvor povećava i za deset godina taj broj je porastao za preko 60 odsto. U zemljama EU danas imate 30.000 osoba koja su osuđena na doživotnu kaznu zatvora, pa ne verujem da se tamo plaše da će neko od zatvorenika da napadne čuvare, navela je Kuburovićeva.

Obrazlažući zakon, Kuburovićeva je rekla da je doživotna kazna predviđena za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem, što je bio predlog inicijative koju je pokrenula Fondacija "Tijana Jurić".

Raspravlja se i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koje je podnela Vlada Srbije.

Na dnevnom redu sednice je i nekoliko sporazuma, a među njima Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit za izgradnju autoputa E-763 deonica Preljina – Požega. Reč je o 445 miliona dolara zajma od kineske Export-import banke.

Pred poslanicima je i potvrđivanje ugovora o zajmu za kredit za projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Srbije za deonicu Novi Sad –Subotica – državna granica (Kelebija).

Komercijalni ugovor o modernizaciji železnice podrazumeva kredit u maksimalnom iznosu od 988.388.500 dolara.

Đorđević: Javni dug Srbije na današnji dan je 51 odsto BDP-a

Poslanici Skupštine Srbije, pošto su završili načelnu raspravu o "Tijaninom zakonu", rad su nastavili pretresom o više sporazuma, među kojima je i potvrđivanje ugovora o zajmu za kredit za izgradnju dela auto-puta na deonici Preljina–Požega.

Reč je o 445 miliona dolara zajma od kineske Eksport-import banke.

Na dnevnom redu je i potvrđivanje ugovora o zajmy za kredit za projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Srbije za deonicu Novi Sad–Subotica.

Ugovor o modernizaciji železnice podrazumeva kredit u maksimalnom iznosu od gotovo milijardu dolara.

Ugovore je poslanicima detaljno obrazložio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević koji je u polemici sa poslanikom SRS-a Miloradom Mirčićem naveo i da javni dug Srbije na današnji dan iznosi 51 odsto BDP-a.

Mirčić je, naime, ukazao da vrednost ugovora o kojima se danas raspravlja iznosi oko dve milijarde evra, navodeći da je to veliki iznos imajući u vidu da je ukupni dug Srbije 23 milijarde evra.

Dodao je i da radikali žele da skrenu pažnju Vladi Srbije da generalno treba da vodi računa sa kim potpisuje ugovore i pod kakvim uslovima, ali je takođe naveo da su ugovori o modernizaciji pruge i izgradnji deonice auto-puta na Koridoru 11 važni.

"Nama je bitna dinamika radova i da povlačenja sredstava bude usaglašeno i sihnronizovano. Srbija 'baca' ne mala sredstva na ime penala za kredite koji su odobreni a još nisu u upotrebi. To je sada blizu dva miliona evra", rekao je Mirčić i ukazao da je taj iznos ranije bio čak sedam miliona evra.

Kako je rekao, to se dešavalo, jer nije bilo pripremljenih projekata, ali i zbog toga što nisu bili regulisani imovinsko-pravni odnosi.

Ministar je odgovorio da je bivša vlast "skrivala" kredite, ocenivši da oni nisu bili "po meri države".

"Mislim da niste imali prilike da detaljno, kao danas, čujete za šta uzimamo kredite i pod kojim uslovima. Ta loša politika koja je bila pre 2012. dovela je do toga da imamo javni dug koji je preko 70 odsto BDP-a", rekao je Đorđević.

Dodao je da javni dug na današnji dan, zahvaljujući domaćinskom upravljanju finansijama, iznosi 51 odsto BDP-a, te objasnio da se Srbija neće odjednom zadužiti dve milijarde evra, već da će se kredit povlačiti po tranšama.

"Verujem da ćemo odgovornom politikom uspeti da vratimo još neke loše kredite i da još smanjimo javni dug", istakao je Đorđević.

Ministar je rekao i da aktuelna vlada nije odgovorna za neke prethodne kredite već oni koji, kako kaže, danas nisu u skupštinskoj sali i koji ne žele da preuzmu odgovornost.

"Ne možemo tim kreditima da promenimo namenu, ali možemo da radimo na tome da izradimo projekte", rekao je ministar i dodao da Srbija ima potencijala za izgradi infrastrukturu i bude lider u regionu.

broj komentara 0 pošalji komentar