Dačić: Na Balkanu sindrom malih razlika a velikih konflikata

Dačić je naveo da će Srbija učiniti sve što je u njenoj moći, administrativno i politički u smislu sprovođenja reformi, da bude spremna za članstvo, i dodao da će to zavisiti i od same EU.

"To će mnogo zavisiti i od prevazilaženja problema u samoj EU izazvanih Bregzitom, ali i nekim drugim procesima, odnosno mišljenjima javnog mnjenja koje nije previše raspoloženo za proširenje", rekao je Dačić odgovarajući na pitanja studenata Diplomatske akademije iz Beča kojima je održao predavanje u MIP-u.

Bečki student, poreklom iz Hrvatske upitao je srpskog šefa diplomatije da li smatra da će Hrvatska Srbiji na evropskom putu biti saradnik ili joj može otežati put, kao što se dešavalo u slučaju Slovenije i Hrvatske, a Dačić je odgovorio da su retko kada susedi u dobrim odnosima te da je to na Balkanu "sindrom malih razlika, a velikih konflikata".

"Stalno govorim da nemamo bliže jedne drugima, tako da umesto na sve sukobe razlike i probleme, trebalo bi akcenat staviti na to da se bolje slažemo. Mislim da odnosi sa Hrvatskom treba da se razvijaju u tom pravcu, da definišemo probleme i rešavamo ih ali da imamo koliko je god moguće dobre odnose za sadašnjost i budućnost", rekao je Dačić.

Podsetio je da će Hrvatska sledeće godine predsedavati Uniji te da očekuje da se taj period iskoristi da se srpsko-hrvatski odnosi stabilizuju.

"Niko ne može da me ubedi da se Nemci, Francuzi i Englezi vole onoliko koliko pokazuju, ali, ako su oni mogli da naprave Uniju čelika možemo i mi da osnažimo čitav naš region", kazao je Dačić.

Ministar je ispričao da kada u svetu tokom radnih putovanja sretne nekog Hrvata ili Albanca, pozdrave se kao da su braća, a ministar je pozvao sve u reguionu da to čine i ovde na Balkanu.

"U Srebrenici počinjen zločin, Srbi nisu genocidan narod"

Ivica Dačić je izjavio da ne bi bilo pravedno, posle svega što se dešavalo na teritoriji Erope u 20. veku, da jedino srpski narod bude obeležen kao genocidan. Dodao je da Srbija priznaje da je u Srebrenici počinjen zločin, ali da je protiv politizacije termina genocid. 

Šef srpske diplomatije je to rekao odgovarajući na pitanje austrijskog studenta sa Diplomatske akademije iz Beča, a koji ga je pitao zašto se Srbija ne ponaša u skladu sa međunarodnim pravom ne priznajući da je u Srebrenici počinjen genocid.

Dačić je rekao da se pitanje termina genocida veoma politizuje i zloupotrebljava i da je Srbija baš zato veoma oprezna kada su u pitanju ti termini.

"Nesumnjivo je da su u Srebrenici počinjeni zločini i mi ih nikada nismo osporavali. Parlament je doneo deklaraciju gde je prihvatio presudu Međunarodnog suda, ali osuđuje i sve druge zločine protiv Srba. Ne možete se obazirati na osudu samo jednog zločina, a da ne osudite i zločine protiv Srba koji su se desili na tom prostoru i koji su prethodili tom zločinu", istakao je Dačić.

Podsetio je i da je ta zona bila pod zaštitom UN-a i upitao ko je odgovoran za to.

Navodeći da je Sud odbacio odgovornost Srbije, šef srpske diplomatije je rekao da je genocid organizovana akcija države prema pripadnicima jedne zajednice protiv koje se preduzimaju mere u cilju njenog uništenja.

"Ne možete na teritoriji jedne opštine da sprovedete genocid uzimajući u obzir celu BiH", naveo je.

Istakao je da poštuje svaku žrtvu i dodao da su činjeni mnogo veći zločini u našoj istoriji koji nisu proglašeni genocidom, uključujući i zločine nad više stotina hiljada Srba koji su pobijeni u koncentracionim logorima za vreme ustaške države.

"Pitanje genocida nije postojalo pre Drugog svetskog rata u pravnoj teoriji, ali sada mnoge zemlje u svetu donose rezolucije genocida Turaka prema Jermenima i ako se to desilo davno, pre nego što je termin genocida uveden u pravnu terminologiju", naveo je.

Podsetio je da je u Prvom svetskom ratu ubijeno 28 odsto srpskog stanovništva, navodeći da je to više od milion ljudi.

"I sada ćete vi da me pitate za genocid, o tome što se desilo u situaciji u Srebrenici", istakao je Dačić.

Ističe da je Srbija osudila taj zločin na način na koji je on definisan presudom Međunarodnog suda pravde.

"Ovo je pokušaj da se Srbi učine genocidnim narodom, a rezultat svega toga je da je u Sarajevu živelo 150.000 Srba, sada ih ima manje od 10.000, u Hrvatskoj je živelo 560.000 Srba, sada ih ima 180.000, u Prištini je živelo više od 40.000 sada ih ima manje od 100. Kada neki narod vrši genocid, kada je vršen Holokaust prema Jevrejima, Jevreja je bilo manje na kraju, a ne Nemaca. Ovde nešto nije u redu", naveo je Dačić.

Šef srpske diplomatije je dodao da svako ko je pravio zločine treba da odgovara, ali da je Srbija protiv politizacije pojma i termina i upotrebe takvih izraza koji bacaju kolektivnu krivicu na jedan narod.

"Priština nije spremna na dogovor"

Ministar Dačić je, odgovarajući na pitanja Diplomatske akademije iz Beča, rekao da Beograd hoće kompromis, koji će, kako je naveo, uvažiti i srpske i albanske interese.

"Srbija sa Albancima hoće dogovor bez prihvatanja njihovih jednostranih rešenja, ali mislim da Priština na to nije spremna", dodao je Dačić i istakao da je Kosovo je bilo centar Srbije do pada pod osmansku vlast, a onda je naseljavanjem Albanaca došlo do promene verske i etničke strukture.

"Za Srbiju je Kosovo centralno mesto nacionalne istorije. Srbija je nastala na Kosovu, tamo je bio prvi srpski glavni grad – Prizren u kojem je 1991. živelo 10.000 Srba, danas u njemu živi 23 Srba, u Prištini je živelo 40.000 Srba, danas stotinak. To je legalizacija etničkog čišćenja Srba sa prostora Kosova i Metohije", naveo je Dačić.

Suština problema, objasnio je Dačić, je to da je neko na delu srpske države proglasio novu državu, a da time nije narušio osnovne postavke međunarodnog poretka.

"Jugoslavija kao federalna zemlja se raspala na šest država, Kosovo nije imalo status federalne jedinice, bilo je provincija, odnosno pokrajina kao i Vojvodina. Albanci čine većinu, oni su bez saglasnosti zemlje od koje žele da se otcepe doneli odluku o proglašenju države Kosovo", objasnio je Dačić.

Govoreći o taksama koje je Priština uvela na robu iz centralne Srbije, Dačić je rekao da Srbija ne može da veruje da niko ne može da ubedi Prištinu da ukine takse.

"Ispade da je Haradinaj jači i od Trampa i od Makrona i od Merkelove i Mogerini, ili tu ipak ima nekih dvostrukih standarda i igara ispod stola", istsako je.

Zajednički interes očuvanje stabilnosti u BiH

Odgovarajući na pitanje novinara Diplomatske akademije Dačić je rekao da je Bosna i Hercegovina država tri konstitutivna naroda i dva entiteta, a zajednički interes je da se sačuva stabilnost u BiH.

Smatra da u toj zemlji nema opasnosti po nestabilnost, uprkos svim problema koji postoje.

Dačić je rekao da Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, ali istovremeno se zalaže za sva prava srpskog naroda, kao konstitutivnog i ne, kako je rekao, samo srpskog, već i druga dva konstitutivna naroda u oba entiteta BiH.

Govoreći o situaciji u vezi vojske BiH, Dačić je rekao da ta tema nije deo Dejtonskog sporazumam, već da su odluke o oružanm snagama te države donete kasnije, nakon potpisivanja mirovnog sporazuma.

"Naš zajednički interes je da se sačuvamo stabilnost u BiH. Ne bih mogao da kažem da su izjave (Željka) Komšića ili bošnjačkih predstavnika bile mnogo konstruktivnije u odnosu na Srbiju ili srpski narod i zato treba da se shvati da je BiH zajednička država tri naroda i dva entiteta", zaključio je Dačić.