Kosovski čvor od Briselskog sporazuma do Berlinskog samita

Osnivanje Zajednice srpskih opština predviđalo je ovlašćenja lokalnim samoupravama u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju. Neprimenjivanjem tog dela, sporazum za Srbe na KiM nije dao očekivane rezultate.

"Sve više i više, čini mi se da taj briselski proces i dijalog je jedna od propuštenih prilika", kaže Stefan Filipović.

Srpske sudije i tužioci integrisani su u kosovski pravosudni sistem, policija je jedinstvena, telekomunikacije su rešene, o energetici se razgovaralo, ne bez teškoća. Ipak, najveći deo sporazuma od 15 tačaka čini Zajednica srpskih opština.

"To je najozbiljniji mirovni proces u Evropi posle Drugog svetskog rata i ne zaslužuje da bude tako zapušten. Veliki deo krivice za to što je briselski dijalog pod sedativima snosi i briselska administracija, koja se ponašala i inertno i indolentno, a samo sa jednim ciljem: da postignu neki pregovarački uspeh neki činovnici iz Brisela", smatra novinar Milivoje Mihajlović.

Predsednici Nemačke i Francuske pokušaće na skupu u Berlinu da pokrenu dijalog Srba i Albanaca sa mrtve tačke, a analitičari iz Prištine očekuju da se na razgovorima preskoči takozvana tarifna prepreka.

"Verovatno će ta zamena usloviti čin izostanka nastavka dijaloga koji traži rešenje putem promena granica", kaže kosovski analitičar Behljulj Bećaj.

"Mislim da je Evropa svesna da teritorija više nije moneta kojom može da se rešava kosovski problem i mislim da će, pre svega Nemačka, pokušati da se okrene ka zbližavanju dva naroda, ka uspostavljanju nekih novih mostova", pojašnjava Mihajlović.

Pored srpskog predsednika i premijerke, u Berlin dolaze i Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, predsednik i premijer Albanije, kao i lideri iz regiona i visoki funkcioneri iz EU.