Pred poslanicima leks specijalis o švajcarcima

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, kojim se posle više od jedne decenije rešava problem oko 15.785 građana koji imaju stambene kredite u toj valuti.

Mali je naveo da taj leks specijalis predstavlja kompromisno rešenje između nekoliko zainteresovanih strana – građana, odnosno udruženja koja ih predstavljaju, banaka, i države sa treće strane.

"Predlogom zakona biće obuhvaćeni svi korisnici ovih kredita, na čemu smo kao država insistirali, a kako bismo omogućili građanima koji imaju taj problem da ga trajno reše", rekao je Mali.

Podsetio je da je predsednik Repubike Srbije Aleksandar Vučić pre tačno tri nedelje posetio zadužene građane ispred Vrhovnog kasacionog suda i obećao im da će biti pronađeno rešenje za ovaj problem.

"Razgovori koji su zatim usledili nisu bili nimalo laki, ali smo uspeli da nađemo kompromis, tako da danas ispunjavamo obećanje koje je tada dao predsednik. Mislim da smo, s obzirom na date okolnosti, pronašli najbolje moguće rešenje za sve tri strane", rekao je Mali.

Ministar Mali se osvrnuo i na odlične makroekonomske rezultate koji su postignuti, zahvaljujući kojima je sada moguće rešavanje problema zaduženih u švajcarskim francima.

Otpis 38 odsto

Ministar Mali navodi da Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima predviđa da se preostali deo duga korisnika konvertuje u evro, nakon čega će se iznos dobijen konverzijom umanjiti za 38 odsto.

"Dodatno olakšanje predstavlja i činjenica da se obračun konverzije vrši na iznos bez zateznih kamata. Takođe, iako je bilo tendencija da se ograniči domašaj primene zakona, njegove odredbe će se primenjivati na sve postojeće korisnike zadužene u švajcarskim francima", istakao je Mali.

Napomenuo je da su prema ovom predlogu banke dužne da na iznos dobijen konverzijom primene kamatnu stopu prema ponudi banke koja je važila 31. marta 2019. godine za kredite indeksirane u evrima iste vrednosti i ročnosti.

"Za one banke koje nisu imale u ponudi stambene kredite ili su imale nesrazmerno velike kamatne stope, primenjen je limit od 3,4 odsto, plus tromesečni ili šestomesečni EURIBOR za varijabilne kamatne stope i limit od četiri odsto za fiksne kamatne stope. Kroz ograničavanje visine kamatne stope uspećemo da rizik dalje otplate kredita svedemo na minimum", rekao je ministar.

Nadzor nad primenom zakona vršiće Narodna banka Srbije.

Izdvajanja države u svrhu primene ovog zakona iznosiće do 11,68 milijardi dinara, i to u slučaju da svi korisnici prihvate ponuđeno rešenje, napomenuo je ministar.

Opozicija i vlast podeljeni 

Opozicija i vlast su bili podeljeni u Skupštini tokom rasprave o Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, a rasprava se najviše vodila o tome da li država treba da izdvaja novac za rešavanje problema zaduženih građana i da li država štiti banke.

Predsednik SRS Vojislav Šešelj je rekao da je to protivustavan zakonski projekat i najavio da će ukoliko taj zakon bude izglasan radikali pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti.

"Taj zakon ne može da se nađe u našem pravnom porektu, jer dovodi do grozne neravnopravnosti i diskriminacije građana", naveo je lider radikala. Dodao je da ako Ustavni sud bude radio po principu pravičnosti predlog Zakona o konverziji kredita u švajcarcima će biti neprihvatljiv", dodao je Šešelj.

Kako je naveo, više stotina porodica je ostalo bez stanova pošto su "otišli na doboš" zato što nisu mogle da plate kamate, tako da se predlogom zakona u opšte ne rešava njihovo pitanje.

Predlaže da se ukinu kupoprodajni ugovori kojima su stanovi prodati za bagatelu i da se stanovi vrate vlasnicima. Takođe, Šešelj kaže da i banke treba da snose odgovornost pošto su one krive, a ne građani i da ne treba novce budžeta trošiti za tu svrhu.

Smatra da država treba taj problem da reši, ali na ustavan i zakonit način, a ne leks specijalisom.

Leks specijalis u interesu građana 

Ministar finansija Siniša Mali je negirao da se država plaši rekacije EU i poručio da donosi leks specijalis u interesu građana.

"Ne bojimo se rekacije EU", rekao je Mali i dodao da retroaktivnost ne postoji ni u jednom pravnom sistemu i da je zato nemoguće doneti zakon koji će važiti retroaktivno.

Šešelj je rekao da su, na primer, Mađari sve kredite pretvorili u forinte i sve obračunali po tom osnovu, tako da su i građani i banke bili zadovoljni, dok u Srbiji država i dalje "titra bankama".

Mali je odgovorio da je Mađarska primenila model koji je koštao tu zemlju devet milijardi evra. Šešelj je dodao da su Mađari imali 500.000 kredita u švajcarskim francima.

Neđo Jovanović iz SPS-a je naglasio da će ta poslanička grupa podržati predloženi zakon.

Kaže da je problem u tome što je jedna od ugovornih strana, to jest, građani, bila dovedena u zabludu i da zato imamo sudske sporove.

"Striktno sam, kao advokat, za primenu stava Vrhovnog kasacionog suda koji je nedvosmisleno jasno istakao da je valutna klauzula indeksirana u švajcarskim francima ništava, a pod uslovom da se na isti način banka zadužila", naveo je on.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović je komentarišući pomenutu odluku Vrhovnog kasacinog suda zapitao:"Šta znači stav da banke moraju da dokažu da su se zadužile u francima, pa onda naplaćuju to od građana. To je glupost, pravo pitanje je samo da li se slažemo sa tm da celo društvo pomogne tim ljudima".

Kako je naveo, treba pošteno reći zašto se to ovde radi, to jest, zašto država učestvuje delom u pokrivanju troškova koje imaju banke.

Zoltan Pek iz SVM je najavio da će ta poslanička grupa podržati Zakon o švajcarcima.

"Mislim da je ovo u našoj zemelji jedan od najboljih rešenja za probleme ovih građana i zato ćemo mi glasati za ovaj zakon, kao i za ostale zakone koji su na dnevnom redu", kazao je Pek.

Što se tiče troškova konverzije, oni padaju na teret banke, znači građani uopšte nemaju nikakav teret kao nakanadu ili bilo šta u vezi sa tim kreditima, naveo je Pek i istakao da je to veoma pozitivno za građane.

Povećanje plata za zaposlene u predškolskom

Osim Predloga zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, pred poslanicima je i Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu.

"Plate zaposlenih u predškolskim ustanovama biće povećane za devet odsto u odnosu na platu iz decembra 2018. godine, umesto dosadašnjih sedam odsto, počev od plate za maj 2019. godine", rekao je Mali.

Mali je poslanicima predstavio i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Sosijete ženeral banke, Komercijalne banke i Vojvođanske banke, za izmirenje obaveza javnog preduzeća "Srbijagas".

Dodao je da je iznos kredita 70 miliona evra, a rok vraćanja šest godina, uključujući period počeka od dve godine.

Narodni poslanici nastaviće da razmatraju i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma Vlade Srbije i Vlade Češke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Češkoj Republici, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i "Rondex Finance Inc." o regulisanju neizmirenog duga Srbije prema "Rondex Finance Inc."

Kao jedna od tačaka dnevnog reda je i Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Francuske o aktivnostima francuske agencije za razvoj (AFD) i "Proparco" (Društvo za promociju i učešće u privrednoj saradnji), kojim se reguliše osnivanje predstavništva AFD u Srbiji radi unapređenja saradnje, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strancima, saopštilo je Ministarstvo finansija.