Brnabić: Ko su neprijatelji slobode, demokratije i normalnosti

Tako je bivši predsednik otvorio novu sezonu pravljenja spiskova "neprijatelja slobode" u Srbiji. Na spisku su se našli Lazar Džamić, Biljana Srbljanović, Tijana Palkovljević Bugarski, Jasna Dimitrijević, Aleksandra Lazar, Nikola Božović, Vuk Veličković, Andrej Nosov, Slavimir Stojanović, Igor Todorović i Milan Marković.

Njihov greh je što su pristali da svoje znanje i iskustvo podele sa nama kako bi promenili stvari u obrazovanju, kulturi, promociji Srbije i kako bi mladi imali veću institucionalnu podršku.

To što su neki od njih davali intervjue u kojima iznose kritiku na račun vlasti nije sprečilo da ih dalje etiketiraju kao "neprijatelje slobode i normalnosti", niti je "građansku elitu" navelo da uvide da vlada jeste otvorena za drugačije i suprotstavljene stavove dok god možemo zajedno da radimo na konkretnim stvarima koje se tiču reformi u našem društvu.

Ovaj tvit Tadića je za mene bio najveći pokazatelj koliko je "elita" napustila područje normalnosti i pluralizma i usvojila stav "svako ko nije sa mnom, protiv mene je".

Pravljenje spiskova od strane "građanske" Srbije prvi put sam uočila u decembru 2017, kada je Tamara Skroza u tekstu "Briselski teatar apsurda", nedeljnik Vreme, navela da se i ime Velimira Ćurguza Kazimira "priključuje sve dužem spisku "gubitaka u ljudstvu" koje beleži javna, medijska, ako hoćemo i građanska scena u Srbiji".

Na taj spisak "gubitaka u ljudstvu" građanske Srbije dodati su i Sonja Biserko i Boško Jakšić zato što su učestvovali sa predsednikom Srbije u debati na TV Hepi, dok je Brankica Stanković pod znacima navoda navedena kao, dakle, navodni neprijatelj predsednika republike, valjda zato što ga je intervjuisala.

Ovakvo etiketiranje ljudi, pa i dojučerašnjih prijatelja, brzo je osmelilo ljude kakav je Željko Veselinović, iz Saveza za Srbiju, da požele javno silovanje predsednice vlade.

Kada je društvo već dozvolilo da Tadić jednog Lazara Džamića nazove "neprijateljem slobode, demokratije i normalnosti", kada je legitimno da se više od 700.000 članova SNS-a, građana Srbije, nazovu "bilmezima", a na spisak "ljudskih gubitaka" se dodaju Sonja Biserko i Boško Jakšić, zašto bi Veselinović pomislio da poziv na silovanje premijerke neće biti dočekan kao legitiman vid političke borbe? Isti Veselinović danas je jedan od govornika na "građanskim" protestima "Jedan od pet miliona".

Sergej Trifunović, koji je za predsednicu skupštine koristio izraze od "fukse" do "smradine" i "pizde", izabran je za predsednika Pokreta slobodnih građana.

Onda je polje rada proširio na skrivanje prijatelja koji je fizički napao Kseniju Radovanović na svečanosti na kojoj je primila nagradu za doprinos feminizmu. Nasilnik je za napad osuđen uslovno na osam meseci zatvora, što je predsednik PSG-a okarakterisao kao "drakonsku" kaznu.

Ako je ovo Pokret slobodnih građana, zašto ikoga čudi da se Dveri osećaju slobodno i okuraženo da napadaju žene - od novinarki do predsednice skupštine.

Da je Boško na delu ono što je Sergej na rečima, uverili su se i u RTS-u kada je SzS nasilno upao da uređuje program motornom testerom, kao i žene ispred Skupštine Beograda kojima je odbornik Vuka Jeremića pretio "šamarčinom" dok se Obradović ponovo obračunavao sa novinarkama.

I tako za manje od godinu dana stigosmo od spiskova "ljudskih gubitaka" i "neprijatelja slobode, demokratije i normalnosti", preko želja za silovanjem, pretnji vešalima i mahanja improvizovanim vešalima na Terazijama, do najbrutalnijih uvreda pre svega na račun žena, fizičkog nasilja, upada na RTS, motornih testera i obećanja "šamarčina".

Istovremeno, vlast optužuju za promovisanje nasilja i nedostatak dijaloga. Vlast koja otvoreno i jasno sarađuje i sa onima koji se sa nama politički ne slažu, jer su dijalog i saradnja važni ako želimo dobro ovom društvu.

Ipak, ako slučajno prihvate saradnju, svi ti ljudi momentalno postaju mete napada, uvreda i omalovažavanja od strane "elite" koja ih stavlja na spisak neprijatelja slobode, normalnosti i "ljudskih gubitaka".

Ponosim se primerom Mirjane Karanović koju smo zamolili da bude jedna od "kreativnih ambasadora" Srbije zbog svega što je u svojoj profesiji uradila.

Danas je njena slika u vladi i našim ambasadama po svetu, uz Stefana Milenkovića, Gordanu Vunjak Novaković, Miroslava Đorđevića, "Nordeus", "Biosens" i ostale kreativne ambasadore.

A njoj nije bilo dozvoljeno da govori na "građanskim" protestima na kojima govori Željko Veselinović. Kritikovana je i vređana zbog gostovanja u jednoj debatnoj emisiji.

Pokazali smo i kroz Savet za kreativne industrije, Savet za filantropiju, saradnju sa Inicijativom Digitalna Srbija, podršku Građanskim inicijativama u vezi sa Međunarodnom nedeljom civilnog društva, i na mnogo drugih načina, da nam je cilj saradnja i zajednički rad.

Zato, ne, za atmosferu nasilja u društvu nismo odgovorni mi, već oni koji prete silovanjem, vešanjem i šamarčinama, vređaju, fizički napadaju, prave spiskove onih koji su do juče bili podobni da budu "građanska" Srbija, a danas to više nisu jer su pristali na dijalog sa nama ili se možda negde, nekad, ne slažu u potpunosti sa njima (primer Bojane Maljević).

Konačno, hajde da govorimo o rezultatima. Samo u obrazovanju i kulturi, temama bliskim "građanskoj" Srbiji, uveli smo programiranje u škole, uveli digitalne udžbenike, povezali škole na Internet.

Otvorili naučnotehnološki park i pokrenuli izgradnju još dva. Otvorili dva velika muzeja posle više od decenije. Budžet za domaću kinematografiju je skoro 80 puta veći nego pre sedam godina...

Kada bi ljudi iz "građanske" Srbije iskoračili iz mržnje i gledali rezultate lako bismo prešli iz atmosfere nasilja u atmosferu dijaloga.

Takođe, kada bi istim aršinima sudili i one koji su za Vučića i one koji su protiv njega, Trifunović ne bi mogao da prođe kao aktivan i bistar momak sa nadahnućem, kako ga opisuju neki iz građanske "elite", ili Boško Obradović kao nacionalista, a ne Ljotićevac, samo zato što nije jugoslovenski opredeljen, kako neki analitičari vole da ga opravdaju.

U SzS bi svi videli samo savez koji je uspeo nešto teško ostvarivo: da u svom 10-članom predsedništvu nema ni jednu jedinu ženu.

Ovako, dok deo opozicije i "građanskog" društva sve svodi na Vučića, ostaje pitanje šta pomenuti političari nude: da li su za EU, kako bi obezbedili regionalnu stabilnost, hoće li zaista terati investitore iz zemlje?

Jer za sada ništa od toga nismo čuli, ništa od programa, pravca, vizije, jedino što je za sada apsolutno neupitno je njihov stav prema ženama, manjinama i nasilju, zaključila je Ana Brnabić.