Rasprava o amandmanima na zakone u oblasti zdravstva

Prethodno su usvojili izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojima se produžava važenje potvrda o registraciji vozila namenjenih za poljoprivrednu proizvodnju.

U parlamentu je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar koji je u načenoj raspravi obrazložio zakone iz oblasti zdravstva.

Lončar je izjavio da se godišnje za lečenje obolelih od retkih bolesti izdvaja dve milijarde dinara, a da se u mandatu bivše vlasti o tome nije ni govorilo.

"Ta tema nije smela da se pomene, jer su držali sve medije i znate kako su prolazili roditelji koji bi išli da sačekaju nekog ministra ili nekog iz vlade da mu ukažu na taj problem", rekao je Lončar.

Ukazao je da se iz budžetskog fonda sredstva ne koriste samo da bi se deca poslala na lečenje od retkih bolesti već se, kaže, šalju i na dijaggnostiku, što ranije, dodaje, nije bilo ni u razmatranju.

Navodeći da su to činjenice, Lončar je rekao i da retko gde u svetu, pa i u bogatijim zemljama postoje bolnice za obolele od retkih bolesti zbog nedovoljnog broja pacijenata.

Kako kaže, postoje jedan do dva centra u Evropi koja se samo time bave.

Lončar je takođe naveo da Srbija može da bude ponosna na zdravstvene radnike, jer sve više pacijenata iz regiona i zemalja Evropske unije dolaze kod nas da se operišu.

Inspekcija će kontrolisati prodaju antibiotika u apotekama 

Ministar Zlatibor Lončar apelovao je na apoteke da ne prodaju antibiotike bez recepta, a građane pozvao da to prijave ukoliko primete i najavio da će nadležna inspekcija započeti kontrole.

Tokom rasprave o amandmanima na set zakona iz oblasti zdravstva govorilo se i o pomoćnim lekovitim sredstvima koje lekari, kako je navela poslanica SRS Vjerica Radeta, predlažu pacijentima umesto nekih lekova.

Lončar je kazao da građani treba da znaju da suplementi nisu lekovi već pomoćna sredstva koje lekari ne mogu da propisuju i da se oni ne izdaju na lekarski recept.

"Niko ne može da vas natera da uzimate neka pomoćna lekovita sredstva. Zakon je jasan šta lekar propisuje. Ne sumnjam da postoje farmaceutske kuće koje proizvode te suplemente i sigurno bombraduju sa propagandnim materijalom, ali pacijenti moraju da znaju da to nema veze sa zvaničnim stavom", rekao je Lončar.

Na pitanje poslanice radikala da li Ministarstvu nedostaju inspektori da to kontrolišu, Lončar je kazao da nije problem u broju inspektora, već da je potrebno da pacijenti to prijave da bi se reagovalo.

"Ne može inspektor da sedi kad je pacijent kod lekara. Pacijent mora da prijavi da mu lekar ne izdaje recept za lek i preporučuje mu nešto drugo. Moramo to da znamo da bismo odreagovali", rekao je Lončar.

Predlogom zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno je da roditelji imaju pravo na bolovanje s primanjem cele zarade tokom lečenja deteta od raka ili nekog drugog teškog oboljenja do navršene 18 godine, a bolovanje će morati da obnavljaju na svakih šest meseci.

Do sada su roditelji teško obolele dece imali pravo na 65 odsto ličnih primanja i četiri meseca bolovanja i obično su napuštali posao ili dobijali otkaz kako bi bili uz svoju bolesnu decu.

Novina je i to da će izabrani lekar moći da otvori bolovanje do 60 dana, umesto dosadašnjih 30 dana, kao i da lekari specijalisti mogu da upute pacijenta na bolničko lečenje, a ne samo izabrani lekar.

Predviđeno je i da oni koji se tri puta ne odazovu na preventivne preglede, a za to nemaju opravdanje, moraju da plate 35 odsto cene lečenja, ako se razbole od bolesti za koju je bio predviđen skrining.

Kad je reč o Predlogu zakona o zdravstvenoj zašiti, predloženo je prebacivanje primarne zdravstvene zaštite na državni nivo, osim apoteka koje ostaju u nadležnosti lokalne samouprave.