Suroi: Bombardovanje SRJ je moglo da se izbegne

"Za obe strane bilo je očigledno da će uslediti bombardovanje kao finalana konsekvenca, ako se do mira i ugovora ne dođe zbog Beograda", rekao je Suroi za Tanjug dve decenije nakon početka mirovne konferencije u Parizu.

Prišitniski publicista, međutim, smatra da se vojna intervencija mogla izbeći.

"Bombardovanje se moglo se izbeći, ono je bilo najgora opcija. Milošević je imao manevarski prostor da učni nešto što je bilo mogući dogovor o tranzicionom putu koji bi u mirnom okviru doveo do uspostave dobrosusedskih odnosa Srbije i Kosova", kazao je Suroi.

Suroi koji je sa Ibrahimom Rugovom i Hašimom Tačija činio okosnicu pregovaračkog tima, rekao je da je kao direktni učesnik u razgovorima u Francuskoj, video da nije postojala volja Beograda.

"Sama činjenica da Milošević nije bio u Rambujeu govori o njegovom nesudelovanju u rešavanju problema", rekao je Suroi.

Suroi je takođe rekao i da dosadašnji proces u Briselu pregovora nije dao željene rezultate, te da je bolje da se ovakav kakav je prekine, nego da se traljavo nastavi i pri tom očekuje rešenje.

"Obe strane moraju biti mnogo abmbicioznije, ozbiljnije i konstruktivnije i moraju biti i mnogo invetivnije i naći okvir koji će voditi ka završavanju konflikta i trajnom miru", rekao je on i dodao da se taj nezavrseni konflikt odražava na živote i razvoj bogatog demokratskog društva.

Skup u Parizu , poslednja runda pregovora o Kosovu počela je 15. marta 1999. godine, a okončan neuspehom posle svega četiri dana. Dve delegacije su 18. marta potpisale različite sporazume.

Delegacija kosovskih Albanaca potpisala je sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači, dok je državna delegacija Srbije potpisala sopstveni predlog političkog sporazuma - Sporazum o samoupravi na Kosovu i Metohiji.

Specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk, 22. marta u još jednom pokušaju nije uspeo da ubedi tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića da prihvati sporazum o Kosovu i razmeštanje stranih trupa u pokrajini.

Dva dana kasnije, 24. marta, NATO-a je započeo bombardovanje SR Jugoslavije, što je posle 78 dana rezultiralo povlačenjem jugoslovenskih snaga sa Kosova i uspostavljanjem privremene administracije Ujedinjenih nacija u pokrajini.