Vek "svih katastrofa", koja je uloga Srbije

Srbija se zalaže za međunarodne odnose zasnovane na dostignutim civilizacijskim normama i međunarodnom pravu, izjavio je Ivica Dačića na skupu koji je održan pod nazivom "Svet u previranju i budućnost Evrope i Balkana".

Dačić je naveo da je spoljna politika Srbije prilagođena potrebama, interesima i ciljevima naše zemlje. 

"Srbija nastoji da vodi proaktivnu, jasno profilisanu i osmišljenu spoljnu politiku koja doprinosi njenom boljem pozicioniranju na regionalnom, evropskom i širem međunarodnom planu, a njeni spoljnopolitički ciljevi podrazumevaju pre svega očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje", kaže Dačić.

Dačić ukazuje da vojna neutralnost takođe spada u spoljnopolitičke principe naše zemlje.

Ministar je rekao je da Srbija ima dobre i stabilne odnose sa svim velikim silama. Sa većinom zemalja Afrike, Azije, Latinske Amerike i Kariba se nastoji da otvori put široj političkoj i privrednoj saradnji, u cilju prevazilaženja uske, "evrocentrične" spoljne politike, kakvu smo nasledili.

Kontinuirano Srbija pruža aktivan doprinos svetskoj bezbednosti i stabilnosti učešćem u vojnim i policijskim multinacionalnim operacijama, naveo je Dačić.

Dačić je istakao da ostaje da strateški cilj Srbije punopravno članstvo u EU. 

"Iako je Srbija učinila veliki napredak na putu ka članstvu, pitanje proširenja EU u ovom momentu, međutim, više zavisi od same Unije", rekao je Dačić i dodao da interni problemi i reforme u EU će pokazati koliko je ova integracija sposobna da se menja i u tom kontekstu da prihvati nove članice.

"Marginalizacija politike proširenja EU i nejasnoće oko dinamike procesa, kao i ukupne perspektive članstva zemljama-kandidatima ima veliki negativan uticaj i na kretanja u regionu Zapadnog Balkana", naglasio je Dačić.

Naša zemlja se zalaže za razvoj dobrosusedskih odnosa i dijalog, kao osnovno sredstvo u rešavanju otvorenih pitanja među susedima, navodi ministae Ivica Dačić i kaže da zato Srbija aktivno učestvuje u radu regionalnih inicijativa, čime potvrđuje svoju poziciju proaktivnog učesnika i inspiratora proširenja i produbljivanja regionalne saradnje.

"Srbija je opredeljena da u odnosima sa susedima i zemljama regiona promoviše 'pozitivnu agendu' – orijentisanu ka budućnosti. Nastojimo da se u odnosima sa svim zemljama regiona težište stavi na razvoj ekonomske i drugih vidova saradnje", naglašava Dačić.

Svet se nalazi pred različitim izazovima 

Svet, Evropa i Balkan, nalaze se pred različitim izazovima – demografskim, klimatskim, tehnološkim, bezbednosnim, društvenim, ekonomskim i drugim promenama koje utiču na položaj država, njihovu snagu, uticaj, međusobne veze, a samim tim i na karakter međunarodnih odnosa, istakao je ministar. 

Naveo je da je o fragmentaciji međunarodnog sistema, slabljenju multilateralizma i porasti konfrontacije između tri najveće svetske sile bilo reči i na upravo održanoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. 

Međunarodne krize smenjuju jedna drugu, a zamrznuti konflikti u istočnoj Evropi, Kavkazu, Bliskom istoku ili indijskom potkontinitu, samo su neki od potencijalno opasnih žarišta novih sukoba. 

"Paradoks napretka", kako je to naslovila obaveštajna agencija SAD u jednom od svojih futurističkih izveštaja, će u narednim godinama uzrokovati nove napetosti između država koje povećavaju rizike sukoba, smatra ministar spoljnih poslova.

"Da li će 21. vek biti 'vek svih katastrofa', kako se to nagoveštava u analizama CIA, ili će ipak biti vek mira, napretka i prosperiteta, zavisiće od mnogih činilaca, čemu svoj doprinos treba da pruži i naša zemlja", zaključio je Dačić.

Šib: EU nije kompletna bez Zapadnog Balkana 

Nemačka podržava dijalog Beograda i Prištine, smatramo da razgovori treba da budu nastavljen i nadam se da će dve strane postiće sveobuhvatni, pravno-obavezujući sporazum, rekao je ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib na skup u Institutu društvenih nauka.

Ponovio je stav Berlina da EU neće biti kompletna bez Zapadnog Balkana, ali da zemlje kandidati moraju ispuniti jasno definisane uslove. 

"Dijalog je trenutno blokiran. Trebalo bi da se nastavi jer ima još dosta teških pitanja koja treba da budu razmotrena. Nema nekog vremenskog okvira, ali ono čemu se nadamo jeste da će dve strane postići sveobuhvatni, pravno-obavezujući sporazum", rekao je Šib.

Prema njegovim rečima, Zapadni Balkan je deo Evrope, a stabilnost je jedan od razloga zašto je važno da bude i deo EU.

Stabilnost je, kako kaže, preduslov ekonomskog razvoja, a zemlje regiona na putu ka EU moraju da ispune uslove, koji su jasno definisani i formulisani, i nijednom se ne pridaje veći ili manji značaj.

"Kada zemlje Zapadnog Balkana budu spremne za članstvo vrata će im biti širom otvorena. Nemačka želi da bude iskren, otvoren i pouzdan partner na tom putu. EU je klub, a svaki klub ima svoja pravila", naglasio je ambasador.

Takođe, istakao je, kao jedan od izazova, takmičarski odnos SAD, Kine i Rusije. 

"Sitaucaija u svetu nikad nije bila komplikovanija. Brojni su problemi na koje treba naći najbolje moguće odgovore ali i objašnjenja tih odgovora koja će biti predočena javnosti", rekao je Šib. 

S tim u vezi, EU treba da vidi šta to sve znači za nju, kako da pojača svoj uticaj u svetu i kako da promoviše multilateralna rešenja za koja se inače zalaže. 

Među predstojeće izazove uvrstio je i izbore za Evropski parlament i Evropksu komisiju zbog strahovanja od dobrih rezultata populističkih stranaka. 

Međutim, smatra da treba biti optimista jer EU su i ranije pogađale krize, koje je uspevala da prevaziđe i koje su je jačale. 

Šib priznaje da ima pitanja o kojima danas EU, pa i Nemačka, i SAD imaju različita mišljenja, kao što je Severni tok ili Iran, ali primećuje da u istoriji Minhenske konferencije nije bilo toliko Amerikanaca kao sad, što je dobro, jer se mora razgovarati.