EP: Puno priznanje Kosova i dalje vrlo daleko

U izveštaju analitičkog centra, koji služi za informisanje evropskih parlamentaraca o razvoju situacije u oblastima o kojima se razgovara u Evropskom parlamentu, konstatuje se da su odnosi između Beograda i Prištine zategnuti, a napredak ka normalizaciji u zastoju. 

"Uprkos sve jačem pritisku na obe strane, u cilju konačnog postizanja sporazuma koji bi otvorio vrata članstva u EU, odnosi ostaju zategnuti, a napredak ka normalizaciji je u zastoju", zaključuju u EP.

U izveštaju se, takođe, navodi da Srbija "svoju nekadašnju pokrajinu i dalje vidi kao deo svoje teritorije" i da je EU uslovila "pristupanje i Srbije i Kosova Uniji prethodnom normalizacijom odnosa dve strane" i podseća da su od 2011. godine, uz posredovanje EU, dve strane rešile neka od "tehničkih pitanja", ali sve do danas neslaganja sprečavaju svakodnevnu komunikaciju u oblasti trgovine, energetike, prelaska granica. 

"Uprkos naporima da integriše većinsku srpsku zajednicu sa severa Kosova, Priština se i dalje muči sa kontrolom tog regiona. Iako je 2013. i 2015. godine dogovorena autonomija za većinsku srpsku zajednicu na Kosovu, napredak po tom pitanju je u ćorsokaku", stoji u izveštaju tink tank službe Evropskog parlamenta. 

Dodaje se i da su 2018. godine predsednik Srbije i kosovski predsednik pokrenuli ideju o "korekciji granica", što je, kako se navodi, snažno kritikovala Nemačka, zbog straha od pokretanja nestabilnosti i dovođenja u pitanje drugih granica na Zapadnom Balkanu.

U izveštaju analitičara koji rade za Evropski parlament dodaje se da ideja zamene teritorija ima snažan otpor i "unutar Srbije i unutar Kosova".