Treći dan rasprave o Kosovu

Predstavnici Belorusije i Azerbejdžana konstatovali su pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da je deklaracija o jednostranoj nezavisnosti Kosova protivna međunarodnom pravu.

"Belorusija smatra da ne postoje ubedljivi pravni argumenti u korist secesije Kosova od Srbije", rekla je zastupnica te zemlje Elena Gricenko u haškoj Palati mira. Gricenko je naglasila da situacija na Kosovu nije zadovoljila uslove za samoopredeljenje manjinskih grupa i secesiju koji su propisani međunarodnim pravom.

Po njenim rečima, secesija je po međunarodnom pravu bila dozvoljena u bivšim kolonijama ili slučajevima u kojima je manjinskom stanovništvu dugogodišnjom opresijom bilo uskraćeno učešće u vlasti.

"Situacija na Kosovu nije zadovoljavala kriterijume za tradicionalno tumačeno pravo na 'spoljno' samoopredeljenje", kazala je beloruska predstavnica, upozoravajući da u takvoj situaciji nije dozovljeno rasparčavanje suverene države.

Podsećajući da je ustavom SFRJ iz 1974. godine Kosovo uživalo široku autonomiju i status federalne jedinice, Gricenko je podvukla da kasnije ograničavanje tog statusa "ne legitimiše pravo Albanaca na samopredeljenje".

Predstavnica Belorusije je ukazala da je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN bio potvrđen teritorijalni integritet i suverenitet SRJ, te da su vlasti u Beogradu ponudile kosovskim Albancima značajnu autonomiju i samoupravu, zadovoljavajući njihovo pravo na "unutrašnje samoopredeljenje".

Azerbejdžan: Svršen čin ne može tek tako biti prihvaćen

Zastupnik Azerbejdžana Agšin Medijev rekao je tokom rasprave da "činjenica da se međunarodno pravo ne bavi izričito secesijom ne znači da je ona dozvoljena", tim pre što su takvi pokušaji skoro uvek povezani sa nasiljem.

Po rečima Medijeva, entiteti koji kršeći unutrašnje zakone države proglase secesiju, "ne mogu se smatrati državama".

"Svršen čin ne može biti tek tako prihvaćen. Moć nije pravo, a sila nije zakon", naglasio je predstavnik Azerbejdžana.

Malijev je podsetio da se UN od osnivanja protivi narušavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, kao temeljnog principa međunarodnog prava. On je napomenuo je da od 1945. godine svetska organizacija nije priznala nijednu jednostrano proglašenu nezavisnost kojoj se protivila matična država.

"Azerbejdžan veruje da je poštovanje međunarodnog prava od najveće važnosti za održavanje svetskog poretka i mira", zaključio je Malijev.

Austrija: Nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom

Trećeg dana rasprave o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Austrija je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.

"U međunarodnom pravu ne postoji pravilo koje zabranjuje deklaracije o nezavisnosti, ni secesiju. Deklaraciju su usvojili izabrani predstavnici koji su izrazili volju naroda Kosova, a međunarodno pravo to ne zabranjuje", rekao je pravni zastupnik Austrije Helmut Tihi.

Tihi je tvrdio da, stoga, proglašavanje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti ni sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Stvaranje novih država secesijom, naznačio je austrijski predstavnik, u suprotnosti je sa međunarodnim pravom samo u slučaju nezakonite upotrebe sile spolja: kršenja međunarodnih ugovora, kao u slučaju Kipra, ili kad ih uspostavljaju rasistički manjinski režimi, kao što se to dogodilo u nekadašnjoj Rodeziji.

Prema Austriji, jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije narušen ni princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, zato što se taj princip odnosi, kako je naglasio Tihi, samo ako druge države naruše integritet određene zemlje, a ne i entitet koji traži secesiju.

Sledstveno tome, teritorijalni integritet Srbije nije povređen zato što ga poštuju druge države, sugerisao je zastupnik Austrije. Tihi je izrazio nadu da će rešenje pitanja legalnosti nezavisnosti Kosova "doprineti dijalogu saradnje Srbije i Kosova i stabilnosti i miru u regionu".

Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde biće nastavljena sutra kada će svoje stavove izložiti Bolivija, Brazil, Bugarska i Burundi.

Argentina podržala stavove Srbije

Predstavnici Argentine juče su ocenili da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja flagrantno kršenje međunarodnog prava, dok su njenu u korist njene legalnosti svoje stavove iznele Albanija, Nemačka i Saudijska Arabija.

Drugog dana rasprave, delegacija Argentine je podržala stavove Srbije da secesija Kosova predstavlja najgrublje kršenje međunarodnog prava i da preti da uruši uspostavljeni međunarodni poredak, poručujući da se svetla budućnost jedne države ne može graditi na taj način.

Šef pravne službe u Ministarstvu spoljnih poslova Argentine, Suzana Luis Čeruti rekla je da je jednostrano proglašenje u suprotnosti sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je ustanovila međunarodno administrativno i bezbednosno prisustvo i nije ukinula, niti je mogla ukinuti, suverenitet Srbije nad Kosovom.

"Jednostranim proglašenjem nezavisnosti južne srpske pokrajine ugoržen je teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i taj potez nije u skladu sa međunarodnim pravom", rekla je Čeruti.

Pre obraćanja Argentine, svoj stav da secesija Kosova nema ništa sa međunarodnim pravom jer ono ne reguliše secesiju, izneli su predstavnici Nemačke, Saudijske Arabije i Albanije.

Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde, koji posmatrači, zbog posebne politike težine, već nazivaju procesom veka, počela je u utorak predstavljanjem argumenata Srbije, dok su u popodnevnim sati govorili predstavnici Prištine, u sudu predstavljeni pod imenom Autori dekleracije o jednostrano proglašenoj nezavisnosti.