Izazov za Srbiju i hrvatsko predsedavanje EU

U ovoj godini Uniju čekaju izbori za Evropski parlament, ali i rešavanje sudbine Bregzita. To će, ujedno, biti izazovi i za zemlje koje žele u Uniju, poput Srbije. Njihove integracije mogle bi pasti u drugi plan. Izazov bi moglo da bude i to što je među budućim predsedavajućim Hrvatska.

Prošlu godinu, u pogledu evrointegracija, u Vladi su zaključili sa – "mogli smo da otvorimo i više poglavlja". Novu započinju svesni izazova.

"Sigurno će biti manje interesovanja za proces proširenja. Moramo da nastavimo da insistiramo da naše reforme idu nesmanjenom brzinom", ističe premijerka Ana Brnabić.

Nataša Dragojlović iz Konventa o EU kaže da nama ne smetaju evropski izbori da usvojimo Ustav koji je trebalo još pre godinu dana da bude izmenjen.

Uz izbore i Bregzit, potencijalni izazov je i sastav tzv. "predsedavajuće trojke", koja je u narednih godinu i po na čelu Unije. Rumunija, Finska i Hrvatska smenjuju se na šest meseci. Poslednja u nizu, Srbiji je naročito značajna. Zbog ranijih iskustava, ali i prekjučerašnje rasprave u Saboru. Zašto Srbija otvara poglavlja, a Hrvatska po tom pitanju ne čini ništa – pitao je poslanik Mosta.

"Čuo sam da je koleginica Vesna Pusić rekla da ministrica ima velike šanse za glavnu tajnicu Vijeća Evrope, je li to možda znači da osim podrške ove vlade Plenković–Pupovac ima i podršku Srbije budući da radi sustavno za srbijanske interese?", upitao je Nikola Grmoja, poslanik Mosta.

"To je jedna razina koja je toliko jadna da mi je žao komentirati uopšte", odgovara hrvatski premijer Andrej Plenković.

Raspravu, u jednom trenutku i na ivici fizičkog obračuna, premijer je zaključio rečima: "Mi ćemo prema Srbiji biti striktni i biti fer."

Kao što prema njima nije bila Slovenija. Deset meseci blokirala je otvaranje poglavlja zbog spora o Piranskom zalivu. Otuda, prema svom istočnom susedu Hrvati najavljuju drugačiji tretman.

"Postoji čitav niz ljudi koji rade na tome da se sedne za sto i da se pitanja poput nestalih, kulturnog blaga, ratnih zločina, izbegličke problematike stave na sto i da se ne čeka da se blokira, nego da se reši", objašnjava Milorad Pupovac, poslanik SDSS-a u Saboru.

"Mi smo kao članica uvek opozicija ako imamo veoma veliki problem da kažemo da se ne može dalje, ali ne na pitanju statistike, ne na pitanju ekonomske i monetarne unije", poručuje Plenković.

Ali su to uradili krajem 2017, kada su se uz još četiri članice, protivili otvaranju poglavlja 33. Godinu dana ranije blokirali su, pa deblokirali 26.

"Pravilo je da bilateralni odnosi nemaju ili ne bi trebalo da imaju toliko uticaja na ono što je napredak države kandidata ka članstvu. Međutim, to nije uvek moguće izbeći. Ali tih šest meseci sigurno neće biti presudni za članstvo Srbije u EU", smatra Dragojlovićeva.

U prioritetima predsedavanja trojke pominje se Strategija proširenja. Hrvatska će čak, prema najavama, biti i domaćin samita EU – Zapadni Balkan tokom svog predsedavanja, koje počinje januara 2020. godine.

broj komentara 2 pošalji komentar
(subota, 19. jan 2019, 19:30)
nema evropske drzave [neregistrovani]

koja se razlikuje od hrvatske..

eu je sistem dve velike evropske drzave koje iskoriscavaju male..da ne napisem nesto grublje..

(petak, 18. jan 2019, 21:10)
anonymous [neregistrovani]

Nema tu sta

Dok oni predsedavaju okrenuti se nasim problemima pa kad im to prestana (valjda za 6 meseci),onda nastaviti saradnju sa onima koji imaju iskrene odnose sa nama.