Milivojević: Odluka Sobranja omogućava Albancima bolje umrežavanje

Makedonski parlament je dvotrećinskom većinom glasova juče usvojio amandman kojim je ta država preimenovana u Republiku Severnu Makedoniju. Lopta je sada u grčkom dvorištu.

"Uz dosta muka prva etapa procesa koji treba da uvede Makedoniju u NATO je završena, sada je na redu Grčka gde ima problema oko ratifikacije sporazuma iz Prespe i da se time stvore uslovi da Makedonija postane članica NATO-a", rekao je bivši diplomata Zoran Milivojević gostujući u Dnevniku RTS-a.

Navodi da odluka makedonskog Sobranja omogućava Albancima u regionu bolje umrežavanje.

"Na terenu postoji koordinacija strateških poteza albanskog korpusa koji se vodi iz Tirane. Upravo ti potezi i cela ta koordinacija su na neki način potvrda teze o 'velikoj Albaniji'. I ovo u Makedoniji je potvrda te teze, jer oni ne bi mogli da izguraju te amandmane da nije bilo albanskog faktora", objašnjava Milivojević.

Govoreći o širenju NATO-a, navodi da je to nešto što je davno zacrtano.

"Širenje NATO-a je nešto što je zacrtano prošle godine i to nije nikakva tajna. Sa njihove strane postoji želja da celi ovaj prostor uđe u zapadnu interesnu sferu, to su neki njihovi strateški ciljevi", navodi Milivojević.

NATO pokazao da podržava kosovsku vojsku 

Govoreći o formiranju kosovske vojske navodi da je NATO samim odsustvom reakcije pokazao da podržava i računa na tu strukturu. 

"Time što je Zapad tolerisao formiranje kosovske vojske i što nije reagovao na određeni način, dao je do znanja da Zapad i NATO računaju na tu strukturu i da je već vide u funkciji NATO-a i zapadnih interesa – od Avganistana pa nadalje", objašnjava Milivojević.

Osvrćući se na smenu snaga navodi da slabi uticaj Evropske unije.

"Ove godine će osnovnu dinamiku kada je reč o o globalnim odnosima imati velike sile – Amerika, Rusija i Kina, Evropska unija će biti u drugom planu. Ove godine EU je suočena sa sopstvenim problemima – Bregzit, izbori, formiranje novih institucija, institucionalne reforme", objašnjava Milivojević.

Govoreći o odnosima Srbije i Hrvatske, navodi da je prošla godina protekla bez pomaka.

"Nijedno od otvorenih pitanja nije bilo na dnevnom redu. Najnovije izjave i reakcije koje smo čuli pokazuju da i dalje neće biti pomaka. Stav premijera Plenkovića da Srbija mora da se suoči sa prošlošću, je na liniji onog političkog stava Hrvatske sa kojim ona polazi u odnosima sa Srbijom – da je Srbija bila agresor. Oni na tom stavu koji je jednostran i ne odgovara istini definišu platformu za odnose sa Srbijom. U takvim okolnostima teško možemo očekivati neki napredak", ocenjuje Milivojević.

Govoreći o najavljenoj poseti predsednika Rusije Vladimira Putina navodi da je poseta jako značajna, posebno zbog podrške koju ta zemlja daje u rešavanju kosovskog problema.