Joksimović: Zadovoljavajuća dinamika pristupnih pregovora sa EU

"Mislim da smo ove godine radili dobro. Žao mi je što to nije rezultiralo otvaranjem većeg broja poglavlja, ali dinamika je zadržana, nije usporena i, s obzirom na čitav niz događaja u Evropskoj uniji, mislim da je Srbija dobro iskoristila ovu godinu", rekla je Joksimovićeva na skupštinskom Odboru za evropske integracije, govoreći o aktuelnom stanju u pregovorima Srbije sa EU.

Ministarka je navela da će Srbija iduće godine aktivno sprovoditi svoju agendu reformi, bez ozbira na situaciju i izazove u Evropskoj uniji, odnosno izbore za Evropski parlament, izlazak Velike Britanije iz EU i izradu novog budžeta Unije za period od 2021. do 2027. godine.

"Sledeća godina će biti izazovna za EU, što može da se reflektuje i na politiku proširenja, ali kod nas neće biti posustajanja ili faze depresije. Dok sam ja zadužena za taj proces, ne očekujte depresiju s moje strane", rekla je Joksimovićeva.

Ministarka je rekla da sa puno kredibiliteta može da kaže da je ove godine urađeno mnogo, pogotovo kad je reč o suštinskim reformskim elementima u oblasti vladavine prava, i naglasila da Srbija, kad je reč o vladavini prava, nema čega da se stidi jer je na pravom putu.

Veruje da je Srbija postigla suštinski napredak u obalsti vladavine prava, čak i u odnosu na prethodne tri godine, a da je ipak otvoren isti broj poglavlja kao tada, što joj, kaže, šsalje signal da je skepsa prema politici proširenja preovladala i uticala na otvaranje poglavlja.

Navodeći da je otovreno četiri poglavlja što je zadovoljavajući rezultat, Joksimovićeva je rekla da su mnogi, imajući u vidu i izjave zvaničnika EU, očekivali više, što je i legitimno i razumljivo, ali je, kaže, došlo i do "pomeranja" u samoj EU, posebno pred izbore za Evropski parlament, izlazak Velike Britanije iz EU, migracije, te pripreme za budžet unije od 2021. do 2027. godine. 

Dodaje i da deo građana država članica nije za proširenje, što je pokazalo i najnovije istraživanje po kojem je 45 odsto građana protiv proširenja, a 43 "za".

"To su stvari koje su već sada obeležile fokusiranost i introvertnost EU ka sopstvenim izazovima, a to će se nastaviti i tokom prvih šest meseci iduće godine, jer je to udarni termin koji definiše pozicije EU kad je u pitanju Bregzit, budžet", rekla je Joksimović.

Podsetila je da je u februaru doneta Strategija proširenja u kojoj je Srbija, zajedno sa Crnom Gorom, prepoznata kao predvodnik na Zapadnom Balkanu, da je 2025. godina pomenuta kao potencijalna godina članstva, kao i da je ove godine održan i samit u Sofiji posvećen zemljama Zapadnog Balkana.

"Na površini je delovalo da će ova godina doneti ubrzanu dinamiku, mada sam kroz iskustvo znala da, kada god imamo dosta priče na površini i principa i pozivanja na nove dokumente, sama dinamika neće odražavati te velike principe. I to se dogodilo iz različitih razloga", navela je Joksimovićeva.

Podsetila je i da je proširenje bilo visoko na agendi bugarskog i austrijskog predsedavanja Evropskim savetom tokom ove godine, te da će i Rumunija, koja preuzima predsedavanje 1. januara, staviti proširenje i Zapadni Balkan na svoju agendu.

Govoreći o kriterijumima kojima su se zemlje članice rukovodile u odlučivanju koliko će poglavlja biti otvoreno, Joksimovićeva je objasnila da se u svakom momentu mere poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, kao i Poglavlje 35, koje prati implementaciju Briselskog sporazuma.

Podsetila je da je Srbija prva zemlja na koju je primenjen princip da prvo otvara poglavlja 23 i 24, te da se ta poglavlja dva puta godišnje pred državama članicama analiziraju.

"Neki akcioni planovi bili preambiciozni"

Ocenila je da je izveštaj Evropske komisije o tim poglavljima objavljen je u aprilu ove godine bio izbalansiran, da nije konstatovao napredak u svim oblastima, ali ni nazadovanje u bilo kojoj oblasti.

"Nisam ga videla kao preveliku kritiku, jer smo u nekim delovima akcionih planova bili preambiciozni", rekla je ministarka.

Joksimovićeva kaže da je vladavine prava vrlo podložna percepciji, posebno onih koji je sa strane posmatraju samo kao niz sprovedenih aktivnosti gde se negde kasni, negde ne.

"Kad su u pitanju poglavlja 23 i 24 ne postoji ujednačen model sa kojim treba da se usaglašavamo, već se nastoji da u okviru najboljih praksi EU nađe modalitet koji je primenljiv i koji bi funkcinisao u odnosu na specifičnu političku kulturu, društveni senzibilitet određene države", rekla je Joksimovićeva.

U tom smislu, rekla je, Srbija je dobila potvrdu da su ustavni amandmani u oblasti pravosuđa urađeni u skladu sa najboljim principima i praksom evroskih zemalja, što je potvrdila i Venecijanska komisija.

Kazala je i da je na poslednjoj međuvladinoj konferenciji 10. decembra 19 zemalja dalo saglasnost za otvaranje tri poglavlja, neke nisu dale saglasnost ni za jedno, ali je postignut konsenzus da bude otvoreno dva.

Podsetila je da su na prvoj međuvladinoj konferenciji početkom godine otvorena poglavlja 13 – ribarstvo i 33 – finansijske i budžetske odredbe, a da su 10. decembra otvorena poglavlja 17 i 18, koja se odnose na statistiku i ekonomsku i monetarnu politiku.

Joksimovićeva je prenela i da je pripremljeno nekoliko pregovaračkih pozicija, devet, finansijske usluge, dva, sloboda kretanja radnika, četiri, sloboda kretanja kapitala, 14, 21, transevropske mreže kao i da se radi na pripremi poglavlja 28 - zaštita potrošača, za koje veruje da će biti pripremljeno tokom prvih šest meseci.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, koji se prati kroz poglavlje 35, Joksimovićeva je rekla da u ovom trenutku to poglavlje ne može da izmeri ništa drugo sem da je dijalog u zastoju jer je Priština jednostranim i protivpravnim činjenjem prekršila Cefta i SSP, kao i druge regionalne aranžmane i dogovore iz Briselskog dijaloga.

"Naša pozicija je jasna, dok se ne vrate stolu pod uslovima pod kojima smo vodili pregovore, Beograd nije odgovoran za zastoj dijaloga", podvukla je Joksimovićeva i dodala da veruje da to poglavlje nije uzeto kao minus pri odlučivanju o otvaranju broja poglavlja.

Govoreći o IPA fondovima, ministarka je rekla da Srbija na godišnjem nivo ima u proseku oko 200 miliona evra bespovratnih sredstava.

Navela je da se iz tih fondova finansiraju veoma važni projekti i navela samo nekoliko - projekat prevencije maligniteta u bolnici u Požarevcu, bolnicu u Vranju, sisteme za prečišćavanje otpadnih voda u više mesta u Srbiji.

Ministarka je rekla i da lokalne samouprave moraju da budu svesne da sui m fondovi dostupni ukoliko predlože dobre projekte, te da ne moraju da traže novac iz budžeta ili da se zadužuju.

"Države članice imaju pristup kohezionim fondovima EU iz kojih mogu da povuku oko dve, tri milijarde evra, ali da bi mogli da koriste te fondove, morale su dobro da se pripreme pre punopravnog članstva. Zato je važno da sada odgovorno radimo", istakla je Joksimovićeva.

"Srbija značajno učestvuje u zajedničkoj politici EU"

Joksimovićeva tvrdi da Srbija značajno učestvuje u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Evropske unije i podsetila da naša zemlja tek do momenta punopravnog članstva mora u potpunosti uskladiti spoljnu politiku sa politikom EU.

Rekla je da je Poglavlje 31, koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, inače bilo jedno od najjednostavnijih poglavlja za države koje su ranije bili kandidati i da se uglavnom bez problema zatvaralo, ali da su se u međuvremenu situacija u EU zakomplikovala, ne samo zbog odnosa prema Rusiji već i migracija, viza, rasprava o evropskoj vojsci.

"Poglavlje 31 je dobilo političku konotaciju koju nije imalo ranije", podvukla je Joksimovićeva na skupštinskom Odboru za evropske integracije.

"Nesumnjivo je da Srbija na više frontova i u više ravni u najvećoj meri podržava zajedničku spoljno-bezednosnu politku EU", kazala je Joksimovićeva i podsetila da, prema pregovaračkom okviru, Srbija do punog članstva u EU treba da postigne potpunu usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom.

Srbija već više od četiri godine čeka na izveštaj o skriningu za Poglavlje 31, koji blokira nekoliko država članica, među njima, mahom zbog odnosa prema Rusiji, i Litvanija i druge baltičke zemlje, a ministarka Joksimovićeva kaže da Brisel, za sada, ne planira izradu novog izveštaja.

Ističe, međutim, da taj dokument, koji datira iz 2014. godine, na neki način mora biti ažuriran.

Ona je navela da postoje očekivanja određenih država članica EU, imeđu ostalog i Litvanije i drugih baltičkih zemalja koje se rukovode sopstvenim interesima, iskustvom i istorijskim nasleđem, ali da je Srbija, sa svojim pozicijama, iskren i predvidiv partner.

Istakla je i da postoji stalna komunikacija između Ministarstva spoljnih poslova i evropskih institucija i da Srbija na otvoren način predstavlja svoje pozicije iz poglavlja 31.