Šta smeta Briselu u srpskom viznom režimu

Ilegalne migracije moraćemo bolje da kontrolišemo, a borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije da pojačamo. Na to upozorava izveštaj Evropske komisije, u kojem su kost u grlu bezvizni režimi koje imamo sa nekim zemljama.

"Mi radimo na usklađivanju svega toga. Ali, ključni element će svakako biti sagledavanje statističkih podataka da li postoji neka povezanost bezviznog režima sa povećanjem broja migranata i azilanata. To je bilo slučajeva vezano za Iran i mi smo zato ukinuli tu odluku da se može putovati bez viza, zato što je bilo velikih zloupotreba bezviznog sistema", kaže ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

I to je ušlo u izveštaj, kao i precizna statistika: od septembra 2017. do oktobra 2018. u zemlju je ušlo oko 46,5 hiljada iranskih državljana, a izašlo je njih oko 33,5 hiljada.

"Potrebno je prosto biti mnogo pažljiviji u sagledavanju svojih obaveza kada je u pitanju poštovanje sporazuma o viznoj liberalizaciji i sa mnogo više mudrosti pristupati potpisivanju takvih sporazuma, imajući u vidu da se potpisivanjem tih sporazuma dovodi u pitanje i rizikuje proces bezviznog putovanja građana Srbije u EU", kaže Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike.

Takav režim putovanja Srbija ima sa više od 70 država. Nemaju sve istovremeno i aranžman sa Evropskom unijom, kao što ni mnoge zemlje kojima ne treba viza za Evropsku uniju, za Srbiju moraju da je traže. A da li ćemo, kako se pominje, uskoro preispitati bezvizni režim sa Indijom?

"Ne postoje za sada nikakve primedbe za neke druge zemlje, jedino da li se nekom nešto sviđa ili ne, da li se neka zemlja nalazi na našem spisku, da li je ona po političkoj volji EU. A drugo je pitanje da li to ima posledice kada je reč o broju", dodaje Majstorović.

Usklađivanje viznog režima sa Unijom, obuhvaćeno je pregovaračkim poglavljem 31 o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici.