Spisak prištinskih zahteva – pregovaračka taktika ili poruka Briselu i Vašingtonu

"Bez dijaloga i konačnog sporazuma, samo proizvodimo drame", poručuje kosovski predsednik Hašim Tači.

Iako ga je Evropa upozorila da je jednostranim akcijama ugrozio dijalog i da treba da ga nastavi stari pregovarač Tači, Ramuš Haradinaj ostaje na starom. Predstavlja nacrt sprazuma sa zahtevima – poput priznanja, isplaćivanja tzv. ratne odštete, integracije severa, sve u 200 tačaka.

"To su sve nerealni zahtevi, od tih zahteva nema ništa. Ti zahtevi nisu upućeni Srbiji, to su zahtevi za one međunarodne institucije koje im očigledno nisu nešto isporučile", ističe Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova.

Pošto ukidanja viza neće biti uskoro, naljutila je Evropa Kosovo jer, kako navode, ostaju izolovani na potezu od Ukrajine do Grčke. Da li su zahtevi Prištine deo pregovaračke taktike?

"Ako se pregovara, uvek se traži više nego što se očekuje na kraju", naglašava Florijan Biber sa Univerzitet u Gracu, sa studija jugoistočne Evrope.

I ko je sada na potezu da odmrzne dijalog – posrednik EU ili Vašington koji se vidi kao četvrta stolica u tim razgovorima? 

"Za neku takvu vrstu sporazuma biće potrebne razne zemlje, institucije, ako mogu zajedno EU i SAD, to bi bilo idealno. Ali ja sam prilično pesimističan. Možda će biti potreban neki reset, neka nova strategija", navodi Biber.

"Vašington nije voljan da pritisne Prištinu" 

Ekspert za jugoistočnu Evropu Gordon Bardoš tvrdi da je veliki problem dijaloga činjenica da Vašington nije voljan da pritisne Prištinu da bude kooperativnija.

"Incident sa Markom Đurićem, odbijanje da se napreduje u formiranju ZSO, takse, vojska. Da li je Priština imala neke posledice ili penale? Očito da zna da može u suštini da radi šta hoće i nema razloga da pristane na kompromis", dodaje Bardoš.

Iako bez deljenja odgovornosti, reakcije EU staju u pisma, saopštenja, pozive.

"Svi gledaju da ne istrče previše, odnosno da nekim pogrešnim potezom ne izazovu uznemiravanje ili eskalaciju problema. Verovatno nisu mogli više, posebno što imaju u vidu, mislim da se to mora stalno uzimati u obzir, da bi time otvorili jednu vrstu konfrontacije sa SAD i njihovim stavom", ističe bivši diplomata Ivo Visković.

Međunarodni faktor kao ključan vidi i naš sagovornik u Prištini.

"Verovatno bez međunarodnog pritiska, pogotovo SAD, mislim da neće biti preispitivanja, jer se igra na kartu populizma. Mislim da je pozicija Ramuša Haradinaja mnogo ugroženija ukoliko popusti. On igra na kartu protivljenja razgraničenja, koje zagovara Tači, na kartu takse od 100 posto, stvaranja vojske Kosova", objašnjava Behljuj Bećaj, analitičar iz Prištine.

Ne i kod čitave međunarodne zajednice, koja je gotovo jednoglasno osudila uvođenje taksi. Ipak, formiranje vojske dobilo je podršku SAD i Velike Britanije. Ne i NATO-a, koji smatra da potez Prištine ne vodi stabilnosti.