Alesandrovič: Ukrajina ne podržava formiranje kosovske vojske

"Mi kažemo da to nije dobro, mi ne podržavamo formiranje vojske Kosova, jer mi ne priznajemo Kosovo kao nezavisnu državu. Dakle, treba da se poštuje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN", ukazao je Aleksandrovič za Tanjug.

Objasnio je da "stav Ukrajine po ovom pitanju proizlazi iz zvaničnog stava Ukrajine".

"A to je da mi ne priznajemo jednostranu nezavisnost Kosova. Mi kažemo da je Kosovo suvereni deo teritorije Srbije", rekao je Aleksandrovič.

Aleksandrovič je na pres-konferenciji ranije u Beogradu zamerio Srbiji što je "juče u Generalnoj skupštini UN opet glasala protiv Ukrajine".

Ukrajinski ambasador navodi da je u julu, tokom posete predsednika Ukrajine Petra Porošenka Beogradu, "postignut džentlmenski dogovor da ne glasamo jedni protiv drugih", a Srbija je juče, kaže, bila jedna od 19 zemalja koje su glasale protiv rezolucije, iznete na predlog Ukrajine, protiv militarizacije Krima i Azovskog i Crnog mora.

"Srbija je mogla barem da se uzdrži", rekao je Aleksandrovič.

Dodao je da je rezolucija, u kojoj se navodi da prisustvo ruske vojske na Krimu protivreči nacionalnom suverenitetu, političkoj nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine i osuđuje Rusija zbog toga što je izgradila most preko Kerčkog moreuza, usvojena zahvaljujući glasovima 66 zemalja.

"Ne razumemo, nažalost, potez Srbije. A mi smo glasali protiv članstva Kosova u Interpolu", rekao je Aleksandrovič i poručio da Ukrajina "konkretnim koracima dokazuje to što ne priznaje nezavisnost Kosova".

Takođe je naveo da Kijev "nije srećan" što se Srbija nije priključila međunarodnim sankcijama protiv Rusije, mada, kaže, "razume" da je to zbog velikog obima srpsko-ruske trgovinske razmene.

"Oko 370 državljana Srbije ratovalo na istoku Ukrajine"

Prema podacima ukrajinske bezbednosne službe, od aprila 2014. do danas oko 370 srpskih državljana koji su ratovali na istoku Ukrajine, rekao je Aleksandrović.

Objasnio je da taj broj obuhvata one koji su otišli na početku sukoba, ali i kasnije, kao i one koji su se vratili u Srbiju i one koji su u međuvremenu ponovo otišli na tamošnje ratište.

"Nadam se da će saradnja između Službe bezbednosti Ukrajine i (srpske) Bezbednosno-informativne agencije biti pojačana, kako bi se pojačale mere protiv ovih državljana", ukazao je Aleksandrovič.

Aleksandrovič je dodao da "ukrajinska strana redovno šalje spiskove s imenima ovih ljudi".

"To radimo već dugo. Takođe je nekoliko krivičnih postupaka otvorilo ukrajinsko Državno tužilaštvo", rekao je Aleksandrovič koji je izneo tvrdnju da je to poslato Srbiji, ali da nije bilo povratnih informacija.

Pojedinci koji kao plaćenici ratuju na stranim ratištima odgovorni su prema zakonu koji je u Srbiji usvojen.

Ukrajinski ambasador je kazao i da je u ime Kijeva od srpskog Državnog tužilaštva i Višeg suda u Beogradu dobio "informacije o 45 ili 47 krivičnih postupaka protiv srpskih državljana koji ratuju", uz još druge, koji su u pripremi.

Aleksandrovič je rekao da ima informacije da su 24 osobe dobile uslovne kazne, a četvoro zatvorske, ali da "ne zna da li su oni zaista u zatvoru i koliko su dobili".