Kuburovićeva traži da osuđeni pred Tribunalom služe kazne u Srbiji

Republika Srbija ima uspešnu saradnju sa Mehanizmom i ispunjava sve preuzete obaveze, rekla je Nela Kuburović na sednici Saveta bezbednosti. Istakla je da Haški tribunal, koji u različitim oblicima postoji od 1993. godine, nije ispunio svoju svrhu.

Ovde možete pročitati ceo govor ministarke Kuburović

Podsetila je da je Srbija pre deset godina pokrenula inicijativu da njeni državljani osuđeni pred Tribunalom izdržavaju kazne u Srbiji.

Kuburovićeva je ukazala i da je svrha kažnjavanja, između ostalog, i resocijalizacija osuđenih lica. U slučajevima u kojima je Tribunal izrekao zatvorsku kaznu to je, smatra, teško ostvarivo jer kazne izdržavaju u udaljenim zemljama, čiji jezik ne razumeju, gde nemaju mogućnost angažovanja prevodilaca, gde im je mogućnost poseta i kontakata sa porodicama svedena na minimum, i gde nemaju adekvatan medicinski tretman.

Ministarka je rekla i da je devet lica srpske nacionalnosti umrlo tokom suđenja ili tokom izdržavanja kazne, dok je težak položaj osuđenih Milana Martića i Dragomira Miloševića.

"Prilikom nedavne posete predsednika MMKT gospodina Teodora Merona Beogradu, u novembru ove godine, dobila sam uveravanja da ne postoje prepreke da se ova inicijativa Republike Srbije realizuje", navela je Kuburovićeva i dodala da je Srbija spremna da prihvati međunarodni nadzor u vezi sa izdržavanjem kazni.

Selektivan pristup Haškog tribunala

Ministarka Kuburović je ukazala da je Haški tribunal od svog osnivanja imao selektivan pristup i kada je u pitanju broj optužnica u odnosu na nacionalnu pripadnosti, ali i kada je u pitanju prosleđivanje predmeta pravosudnim organima država bivše SFRJ.

"U prošlosti se pokazalo da je najviše 'poverenja' Tribunal imao u pravosudne institucije Bosne i Hercegovine, čije pravosuđe deluje kao prilični 'favorit'. To pokazuju i sledeći podaci. Najviše slučajeva prosleđivanja predmeta bilo je radi procesuiranja pred Sudom BiH. Takvih slučajeva je bilo šest i odnose se na deset lica optuženih pred MKTJ, većinom srpske nacionalnosti. Nasuprot tome, Tribunal je prosledio Republici Srbiji i Republici Hrvatskoj po jedan predmet", navela je Kuburovićeva.

Ukazujući da među predmetima koje je Tribunal ustupio nema optuženih za zločine nad Srbima, Kuburovićeva je upitala da li to znači da nije bilo zločina nad srpskim stanovništvom i da nema odgvovornih za ubistva, mučenja i progon Srba.

Ministarka smatra da, i pored tog selektivnog pristupa, Srbija ne može da se saglasi sa ocenom iz Izveštaja o nedostatku saradnje u zemljama regiona ili podjednakom odbijanju saradnje svih zemalja.

Republika Srbija preduzima sve, kako bi sa Mehanizmom, kao naslednikom MKTJ ostvarila saradnju koja podrazumeva da i saradnja država regiona bude na odgovarajućem nivou, rekla je Kuburovićeva.

U Višem sudu u Beogradu, Odeljenju za ratne zločine, vode se 23 postupka protiv 103 lica uglavnom pripadnika srpske nacionalnosti.

"Neposredno pre održavanje ove sednice, objavljene su presude u dva predmeta. I ovo još jednom potvrđuje da je Srbija spremna da procesuira sve ratne zločine bez obzira na nacionalnu pripadnost, što nije i praksa država regiona", rekla je Kuburovićeva.

Saradnja sa Unmikom

Ministarka je rekla da se saradnja sa kosovskim institucijama obavlja preko civilne administracije UN na Kosovu, Unmika.

"Pored toga što Priština ne odgovara na zahteve za saradnju srpskog Tužilaštva za ratne zločine, sad i Unmik, bez vidljivih razloga, poternice drugih zemalja protiv albanskih terorista sa KiM čini nevidljivim u sistemu Interpola. Taj mandat Unmik od Saveta bezbednosti nije dobio", rekla je Kuburovićeva.

Istakla je da još teže posledice po srpski narod koji živi na KiM mogu da donesu skorašnje odluke Prištine.

"Nadam se da međunarodna zajednica neće ostati nema i dozvoliti takvo vidljivo kršenje osnovnih ljudskih prava", rekla je Kuburovićeva.

Osvrnula se i na stav Rezidualnog mehanizma, koji ističe da je ključno sredstvo za obezbeđivanje kontinuirane saradnje zemalja sa Mehanizmom politika uslovljavanja napretka u procesu evrointegracija.

"Smatram da je stavom Rezidualnog mehanizma o pritisku na Republiku Srbiju u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, Mehanizam napustio temu saradnje RS sa MMKT. Takav stav samo potvrđuje politički, a ne pravni karakter ove institucije. To je, od njegovog nastanka, njegov najveći nedostatak", ocenila je Kuburovićeva i zaključila da se saradnja sa tim mehanizmom odvija uspešno.