Fabrici: Ljudska prava integralni deo politike EU

Inicijator usvajanja Univerzalne deklaracije bila je Eleonora Ruzvelt, supruga američkog predsednika, dok je tekst inspirisan francuskom Deklaracijom o pravima čoveka i građanina iz 1789.

Iako nije bila pravno obavezujuća, njena vrednost je u proklamaciji ljudskih, građanskih, ekonomskih i socijalnih prava, kao temelja slobode, pravde i mira u svetu. Bio je to važan trenutak kako se ne bi ponovile strahote iz Drugog svetskog rata a ljudska prava primenjivala u svakodnevnom životu, kaže ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

"Evropska unija je formirana na osnovu vrednosti kojima se štite ljudska prava. Istorija nas uči da je nadmetanje Evropu dva puta dovelo do ivice uništenja za samo 40 godina, tako da nije čudo što je Evropska unija rođena nekoliko godina posle usvajanja Univerzalne deklaracije. Situacija je dobra. Mi imamo i brojne instrumente u našem zakonodavstvu i sistem podele vlasti koji osiguravaju da se ljudska prava primenjuju. Ljudska prava nisu samo deo života u okviru Evropske unije, oni su integralni deo naše spoljne i politike proširenja", rekao je Fabrici.

Iz Univerzalne deklaracije proistekli su – Međunarodni Pakt o građanskim i političkim pravima iz 1966. i deset godina kasnije Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

U svetlu migrantske krize, postoje konvencije kojima se reguliše ova oblast, ali i Konvencija o pravima radnika migranata, koju ni jedna zemlja Evropske unije nije primenila.

"Prava migranata su veoma važna i regulisana su u Konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. Na snazi je osnovni princip 'nonrefulment' koji predviđa da niko neće moći da protera ili vrati izbeglicu protiv njene volje na teritoriju gde postoji pretnja za njen život i slobodu. Vi ste pomenuli jednu od konvencija koje postoje. Ali, želim da naglasim da moderno pravo migranata zahteva tesnu vezu između zemlje porekla, tranzitne i zemlje destinacije. Potreban nam je ‘Globalni sporazum o migracijama Ujedinjenih nacija‘ i o tome se ovih dana razgovaralo u Marakešu", ističe Fabrici.

Na pitanje kakva je situacija u Srbiji u pogledu ljudskih prava, Fabrici odgovara da je Srbija potpisala i ratifikovala veliki broj suštinskih sporazuma o ljudskim pravima.

"U našem poslednjem izveštaju od aprila, navodi se da je Srbija potpisala osam od devet glavnih zakonodavnih oblasti, i po tome je stigla na dobru poziciju. Ono u šta gledamo jeste implementacija u praksi i privrženost onome što čini poglavlje 23 koji je deo pregovora o pristupanju i odnosi se na osnovna prava i standarde Evropske unije – o nediskriminaciji, zaštiti manjina, slobodi medija, slobodi izražavanja, nezavisnosti sudstva. Radimo sa srpskim vlastima i civilnim društvom i želimo da Srbija ima usvojeno zakonodavstvo istovremeno da ga ispunjava u praksi. Svaki sistem podele vlasti, kao i uloga ombudsmana, parlamenta, civilnog društva i drugih delova društva u zaštiti ljudskih prava, za nas je od osnovne važnosti", poručio je šef Delegacije EU.

Svest o obaveznosti poštovanja ljudskih prava ostala je mera za vrednovanje dometa demokratije u svetu. Novi izazovi modernog sveta poput ekološke i bezbednosti prirodnih resursa, ili migracije stanovništva, stvaraju nova ljudska prava. I naša zemlja je na tom putu.