Život u Kosovskoj Mitrovici, bolno sećanje na Prizren

Porodica Repić je došla u Kosovsku Mitrovicu iz Prizrena pre 20 godina. Mirosav Repić, najstariji član porodice kaže da ga za Prizren vezuju bolna sećanja.

Svaka priča o pet decenija provedenih u Prizrenu emotivna je za Slavicu i Miroslava Repića, koji su izbegli sa dva sina i ćerkom.

Od 1999. godine Miroslav je samo dva puta išao do Prizrena sa penzionerima, ali ne i do svoje kuće, čiju sliku ni nemaju.

Vidi se gore, nisam išao, nisam želeo stare rane da podižem. Nije svejedno da vidiš zgarište", kaže Miroslav.

Trude se, kažu, da gledaju napred, srećni što su bogatiji za dve snaje i troje unučadi i što su se sinovi zaposlili. Mlađa snaja i sama izbegla iz Orahovca, ne bi volela da se deci ponovi njihova sudbina.

"Nadamo se da ćemo imati neki stalan posao, stan, da ćemo se skućiti sa decom", kaže Mikica Repić.

Repići kažu da su naučili da žive sa skromnim prihodima, ali ih brinu uvedene prištinske takse.

"Bogami, sad je malo poskupelo po nešto, ponešto nema od namirnica, tako neka tenzija", navodi Slavica Repić.

Lekovi se u Kosovskoj Mitrovici ne mogu uzeti na recept, nema dnevne štampe iz centralne Srbije, prazne se zalihe robe, a Repići se nadaju skorom rešenju problema, kako bi unuci imali detinjstvo bez oskudice.

broj komentara 0 pošalji komentar