Pjer Tranije za RTS: Hteo sam da se pobunim protiv tretmana koji je nametnut Srbiji

Pre nekoliko dana praunuk čuvenog generala Šarla Tranijea, Pjer Tranije poslao je pismo francuskom predsedniku Makronu posramnjen zbog odnosa prema Srbiji na ceremoniji u Parizu, gde je obeležn vek od pobede u Prvom svetskom ratu.

Pjer Tranije govori ekskluzivno za RTS o tome zašto je osetio potrebu da na taj način reaguje i očekuje li da njegov glas čuju u Jelisejskoj palati.

Vi ste u pismu francuskom predsedniku poručili da osećate stid zbog onoga što je učinjeno Srbiji prilikom obeležavanja stogodišnjice kraja Prvog svetskog rata. Šta Vas je u toj ceremoniji najviše povredilo?

Bio sam šokiran položajem na kojem se našao gospodin Vučić. Ipak je to bila stogodišnjica od primirja 1918. godine. Nekima od tadašnjih naših neprijatelja ukazana je čast dok su naši tadašnji saveznici premešteni u sporedne tribine. To me je najviše šokiralo.

Vi ste praunuk čuvenog francuskog generala. Verujete li da će vaše reči čuti i razumeti francuski predsednik?

Ne znam, ali mislim da s obzirom na prašinu koja se digla posle ovoga da će on čuti te reči, ne znam da li će razumeti, alu u svakom slučaju u Francuskoj sam ja običan građanin i samim tim ne mogu ništa da uradim. Gospodin Makron će odlučiti sam od sebe.

Francuski ambasador u Beogradu izvinio se srpskom narodu i predsedniku. Očekujete li da se na neki način o tome izjasni i Makron i šta bi za Vas bio gest kojim bi pokazao da mu je žao?

Naš predsednik Makron je osoba koja je legitimno izabrana i samim tim on je jedino odgovoran za francusku diplomatiju. Ja sam samo hteo da se pobunim protiv tretmana koji je nametnut Srbiji tokom te ceremonije, ali imam poverenja u Makrona. Verujem da će uraditi ono što treba.

Kako ste videli i razumeli reakciju predsednika Srbije, i o tome ste govorili u vašem pismu?

Mislim da je on bio izuzetno veliki diplomata što nije moj slučaj.

Vaš pradeda se u Velikom ratu borio rame uz rame sa generalom Franše de Depereom i zajedno sa srpskom vojskom učestvovao je u oslobađanju Niša, Prokuplja i Svijalnca. Možete li još nešto da nam kažete o tome. Šta su Vam pričali roditelji i deda?

Oni su takođe stigli do Beograda. On je bio uključen u oslobađanje Srbije tada.

Koliko prosečan Francuz zna o prijateljstvu i savezništvu Srbije i Francuzske. Da li ima još ljudi koji su ogorčeni zbog onoga što se dogodilo kao i Vi?

Naravno, mnogi francuski mediji, uključujući Figaro, koji je veliki nacionalni list, objavili su članke na tu temu, malo blaže od moje reakcije, ali su ljudi u svakom slučaju šokirani.

U oktobru ste prisustvovali postavljanju biste vašeg pradede u Prokuplju. Kao ste to doživeli i kada planirate da posetite našu zemlju?

To nije bio prvi put, već sam bio dva puta, 1979. i 1986. godine. Ovo je bio treći put da dolazim. Ali s obzirom na gostoprimstvo sigurno ću doći jer je to zemlja koja me je uvek dočekala na fantastičan način. I hvala Vam na tome.