Srbija, Estonija i Island: Zajednička ideja – digitalizacija

"Tri zemlje, tri potpuno različite priče, a ipak jedna velika zajednička ideja: Island, Estonija i Srbija postaju sve sličnije zahvaljujući digitalizaciji. Estonija već godinama slovi za digitalnu zemlju za uzor, Island je na tom putu, a Srbija želi da postane takva", navodi From.

Izdvojio je rečenicu Ane Brnabić da Srbija nije bila među pobednicima treće industrijske revolucije i da zato treba da se bori da bude među pobednicima četvrte, navodeći da je srpska premijerka tek počela s digitalizacijom zemlje.

Osvrnuo se na njenu biografiju, u kojoj stoji da je iz privrede otišla u politiku, što će joj, prema njegovoj oceni, pomoći u naporima da modernizuje zemlju, koja je decenijama živela od čelika, rudarstva i čeličnih giganata.

"To je veliki skok za zemlju, u čijem glavnom gradu se u samom centru još uvek nalaze ruine posle bombardovanja 1999. godine", konstatovao je From.

Citira i navode premijerke da će u narednom periodu Srbija čak 100 miliona evra investirati u infrastrukturu i start-ap preduzeća.

Digitalizacija je, piše dalje From, za Brnabićevu način da se zemlja više približi Evropskoj uniji, i kao primer naveo izdavanje elektronskih građevinskih dozvola, čime će se stati na put korupciji.

"Postupak izdavanja građevinskih dozvola uvek je bio postupak koji najviše podleže korupciji. Elektronsko sprovođenje postupka, u kome ponuđači moraju elektronskim putem da predaju svoju ponudu, tome će stati na put", prenosi From reči premijerke.

"Estonija potpuno digitalizovana"

Pišući o Islandu i Estoniji, From navodi da je Estonija kompletno digitalizovana i da je stigla do cilja, do kojeg mnogi žele da dođu. Tako Estonci danas 99 odsto svih građanskih poslova s javnim službama mogu da završe iz svoje dnevne sobe.

Navodi i reči estonskog premijera da ta zemlja ima i probleme sa sajber-napadima, ali da građani imaju poverenje u sistem.

U tekstu se navodi da je lakše sprovesti digitalizaciju u zemlji sa onoliko stanovnika koliko ih živi u jednom osrednjem nemačkom gradu, ali i da na Islandu 95 odsto stanovništva ima širokopojasnu mrežu, dok broj start-ap preduzeća raste.

Navodi se i da treba voditi računa o tome da sistem bude bezbedan, o čemu brine i islandska premijerka Katrin Jakopsdotir.

"Moramo da vodimo računa o Internet bezbednosti, kako bismo mogli da se odbranimo. Svako, ko ima mogućnosti, može da umrtvi bolnice u zemlji, a to je rizično. Što više digitalizacije imate, to više morate da ulažete u bezbednost", navodi njene reči From.

Ukazuje u tekstu i da nisu svi građani otvoreni prema davanju svojih podataka elektronskim putem, te da se u samoj Nemačkoj na to gleda sa velikom rezervom od strane zaštitnika podataka.

Zato je, saglasni su premijeri, potrebna transparentna javna uprava, elektronska sigurnost, kako bi građani bili sigurni da su im podaci zaštićeni, a bezbednost na internet zaštićena, kao i ona u saobraćaju.

"Tri zemlje, tri puta i jedna veoma zanimljiva teza islandske premijerka da su se nekada lična dokumenta i podaci čuvali u kancelarijama državne uprave i lekarskim ordinacijama, ali da to nije bilo bezbednije", zaključio je From.