Njuzvik: Srbija želi svoj put između NATO-a i Rusije

Njuzvik u tekstu objavljenom na svom sajtu piše da se u beogradskoj Palati Srbija, modernističkoj zgradi izgrađenoj posle Drugog svetskog rata kako bi simbolizovala rođenje socijalističke Jugoslavije, Ivica Dačić, dugogodišnji političar i aktuelni zamenik premijera, obratio grupi bivših i sadašnjih zvaničnika NATO-a, eksperata za bezbednost i entuzijastima, sa "vizijom za potencijalnu saradnju njegove zemlje sa zapadnim vojnim savezom".

"Naše aktivnosti, sastoje se od saradnje koja podrazumeva vojne i druge vežbe sa zemljama koje nisu članice NATO-a, i ne štete našim odnosima sa NATO-om i njenim članicama", rekao je Dačić.

Dodao je da je Srbija svesna da su odnosi Srbije i NATO-a "delikatni, opterećeni nasleđem prošlosti" i bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije, bez odobrenja SB UN, što je uzrokovalo brojne civilne žrtve i ogromna materijalna razaranja.

"Imamo različite poglede na to i to je realnost", rekao je Dačić.

Njuzvik navodi da su primedbe zvaničnika o potencijalnoj saradnji pokazale "suptilan ali značajan pomak rukovodstva jedne zemlje koja ima gorke odnose sa NATO-om".

Takođe, objašnjava da je Zapadna vojna alijansa, pod rukovodstvom tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona, bombardovala Jugoslaviju 1999. godine, kako bi sprečila dalje borbe u srpskoj pokrajini Kosovo, a da skoro dve decenije kasnije, pojedine beogradske zgrade i dalje nose obeležja napada.

Istorijski odnosi i veze sa Alijansom 

U Srbiji se, navodi Njuzvik, "šire glasine" o bolestima i trajnim deformitetima koje je uzrokovao osiromašeni uranijum u NATO bombama, a kako sajt dodaje, te glasine su propagirane uprkos tome što stručnjaci nisu našli dokaze da su bolesti povezane sa bombardovanjem.

Ispred Narodne Skupštine nalazi se veliki transparenti na kojima se osuđuju zločini NATO bombardovanja i osuđuju Bil i Hilari Klinton za počinjene ratne zločine na Kosovu.

Ipak, istorijski oštri odnosi države sa NATO-om nisu sprečili vladu da u potpunosti formira veze sa Alijansom.

U oktobru, NATO i Srbija održali su zajedničke vežbe za pripremu odgovora za katastrofe, a NATO zvaničnici su istakli da se mnogo sarađuje "iza scene" između Srbije i NATO-a.

Trenutno, Srbija je jedina država na Balkanu koja ne teži da se pridruži NATO-u, dok su se nekadašnje jugoslovenske Republike Hrvatska i Crna Gora već pridružile alijansi, a Makedonija očekuje da joj se pridruži u bliskoj budućnosti.

Pojedini analitičari pitaju se kako će Srbija, koja učestvuje i u vojnim vežbama sa Rusijom i čije se rukovodstvo ponosi u očuvanju zdravih veza sa Moskvom i Evropom, stupiti u interakciju sa NATO-om kada se sve susedne države pridruže.

Skandinavija kao model 

Za neke, Skandinavija, mala grupa severnoevropskih zemalja, koja je uspešno izbegla međusobne ratove dva veka, dok je gradila različite veze sa NATO-om i EU, mogla bi da bude dobar model za Balkan.

Švedska i Finska su članice EU, ali nisu članice NATO, Norveška članica NATO ali ne i EU, Danska članica obe organizacije, a sve četiri države međusobno sarađuju o brojnim bezbednosnim pitanjima.

"Napad na jednu nordijsku državu pogodiće sve jer smo mi mali i to je lekcija za Balkan. Ne morate svi da budete deo iste organizacije", izjavila je direktorka za severnu Evropu u Atlantskom savetu, Šveđanka Ana Vislander.

Prema njenim rečima, Švedska se pridružila Partnerstvu za mir čim se ono osnovalo – 1994. godine, ne zato što je želela da se pridruži NATO-u, već zato što je želela da sarađuje na izazovima sa kojima se Evropa suočila kada je nestala razlika između Istoka i Zapada.

Ipak, navodi Njuzvik, vojna neutralnost ne ide bez određenih zamki.

Brojni eksperti primetili su da država mora da ima sopstvene izvore da se brani ukoliko ne želi da se pridruži zvaničnoj vojnoj alijansi. 

Koje je cena nezavisnosti? 

Ta nezavisnost ide sa ogromnom cenom za državu poput Srbije, koja još uvek ima BDP po glavi stanovnika ispod 6.000 dolara godišnje.

"Biti potpuno neutralan je neviđeno skupo i mislim da srpski lideri to znaju. Smatram da je problem sa Srbijom u izvesnom smislu to što želi da bude potpuno neutralna i ispravno izbalansirana između obe strane, ali oni to ne mogu da priušte i pokušavaju da se zaštite na različite načine. To im daje manje bezbednosti i više troškova", izjavio je ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad.

Na primer, Srbija kupuje vojnu tehnologiju i od Rusije i od Evrope, čime država postaje ranjivija za sajber napade.

Bjornstad ističe da, ako želite da zaštitite svoju infrastrukturu, kompjuterske mreže, morate da odlučite od koga se zapravo branite i u zavisnosti od procene opasnosti, kaže on, morate da odlučite od koga kupujete opremu.

"Srbija kupuje od svih zemalja i ako sve to povežete u osnovi nemate bezbednost, jer su vam različita vrata otvorena", rekao je norveški ambasador.

Ipak, NATO zvaničnici su rekli da su spremni da podrže cilj Srbije u postizanju vojne neutralnosti na bilo koji način.

Prema rečima, zamenika pomoćnika Generalnog sekretara NATO-a za političke poslove i bezbednosnu politiku Džejmsa Apaturaja, alijansa zna da odnosi NATO-a i Srbije nisu "u potpunosti bez komplikacija".

"Mi u NATO-u želimo da uložimo dodatnu energiju da pomognemo državama u ovom regionu da postignu svoje ciljeve, koji god da su im ciljevi. Ono što želimo je više praktična saradnja, više politički dijalog. To nije dvorište NATO-a, to je naša kuća. To je jedna soba u velikoj Evropskoj kući", rekao je Apaturaj.