Brnabić: Rešenje za Kosmet je kompromis dve strane

Ana Brnabić je na Evropskom forumu "Srbija u Evropskoj uniji" u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer istakla da ako neko insistira da je Kosovo nezavisno i da će Srbija samo da ga prizna - "to se neće desiti".

"Beograd će nastaviti da insistira na tome da je Kosovo Srbija", rekla je Brnabićeva.

Premijerka je podsetila da je Pandorina kutija otvorena pre 10 godina, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost mimo svih demokratskih principa.

"Mi pokušavamo da je zatvorimo i to će biti teško. Ne znam da li će biti moguće, ja bih volela da nađemo komprimis i da se svi zajedno pomerimo u budućnost", rekla je Brnabićeva.

Podvukla je da Kosovo nije isti slučaj kao Hrvatska, BiH, Slovenija ili Makedonija, jer su to bile priznate republike u okviru SFRJ, dok je Kosovo i Metohija uvek bilo integralni deo Srbije.

Ističe da zamrznuti konflikt nikako nije dobro rešenje, koje će nas uvek vući unazad.

Brnabić je rekla da se ponekad oseća kao da je zatvorena u "šizofrenoj" politici kada na jednom sastanku govori koliko Srbija može da napreduje zahvaljujući četvrtoj industrijskoj revoluciji, a nakon toga ide na sastanak koji se tiče incidenata i napada na Srbe na KiM.

"To je politika 19. veka i dok ne rešimo to pitanje, bićemo zatvoreni između politike 19. i politike 21. veka. Zato mislim da je rešenje u kompromisu", podvukla je predsednica srpske vlade.

Cilj Srbije EU, uz regionalnu saradnju i stabilnost

Brnabićeva je na Evropskom forumu poručila da je strateško opredeljenje Srbije članstvo u Uniji, a od suštinske važnosti za zemlju očuvanje stabilnosti i razvijanje regionalne saradnje.

"Ako imamo neku stvar u kojoj postoji kontinuitet, to je svakako Srbija u EU i u taj cilj ulažemo mnogo resursa, znanja, vremena, energije. Čini mi se da relativno brzo idemo ka tom cilju, ali morali bismo i brže", rekla je Brnabićeva.

Navodi da je potencijalan ulazak Srbije u Evropsku uniju 2025. godine dostižan, ali veoma ambiciozan, i ne zavisi samo od nas, već i od EU.

Brnabićeva kaže da je svesna skepticizma nekih članica prema proširenju i da to lično razume, jer bi i ona, posle dva prilično neuspešna ili bar jako teška kruga proširenja bila skeptična oko dodatnog proširenja Unije.

"Zato je na onima iz regiona da pokažu da se reforme zaista implementiraju i da će proširenjem dobiti i sama Unija, a to su dodatni mir, stabilnost, bezbendost i ekonomski napredak i energiju", podvukla je Brnabićeva na forumu.

Istakla je da proces evropskih integracija počiva na tri stuba - ekonomski napredak, javna uprava i vladavina prava.

Njena ocena je da se najviše uradilo u ekonomiji - 85 odsto, o oblasti reforme javne uprave oko 50 odsto, dok je, kada je reč o vladavini prava, urađeno tek negde oko 30 odsto reformi.

Podsetila je da je Srbija otvorila 14 i privremeno zatvorila dva poglavlja, te da do decembra očekuje otvaranje još nekoliko poglavlja.

Brnabićeva je istakla da su najveći izazov za Srbiju poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava, dok je poglavlje 35 o Kosovu najteže pitanje koje ćemo morati da rešimo do trenutka kada budemo bili spremni za članstvo, a EU spremna za dodatna proširenja.

"Srbija nije potpisnica Dablinskog sporazuma"

Brnabićeva je ukazala da Srbija nije potpisnica Dablinskog sporazuma o migrantima i nikada se nije razgovaralo o tome da Srbija bude centar gde bi se vraćali migranti iz EU.

"Srbija ne može ni da bude potpisnica, jer je on samo za zemlje EU i četiri pridružene zemlje Dablinskog sporazuma. Niti smo mogli da budemo potpisnica, niti nas je neko zvao da ga potpišemo", rekla je Brnabić odgovarajući na pitanja na forumu u Berlinu.

Premijerka je istakla da je Srbija pokazala koliko je dobar partner EU, posebno 2015. godine, kada je migranstka ruta išla kroz Srbiju. Srbija je tada pokazala humano lice, solidarnost i empatiju, istakla je Brnabićeva.

"Tada je prošlo oko milion migranata i mi smo pokazali drugačije strateško razmišljanje i bile među prvim žemljama koje su prepoznale da dolaze i obrazovani ljudi i pokušali smo da ih zadržmo, ali su oni želeli da idu dalje, ka zemljama EU", rekla je Brnabić.

Navela je da je sada u Srbiji oko 4.000 migranata, od kojih oko 600 dece, koja idu u školu i uče srpski jezik.

Odgovarajući na pitanja u vezi sa odnosima sa Rusijom, Brnabić je rekla da Srbija sa Rusijom ima tradicionalno dobre odnose, zbog religije, jezika, kulture, kao i važne ekonomske veze sa tom zemljom, pre svega energetske, budući da smo 100 odsto zavisni od ruskog gasa.

Podsetila je i na sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, što je, kaže, važno za ekonomski napredak Srbije.

"I u interesu EU je ekonomski jaka Srbija. U trenutku kada postanemo članica EU, nećemo moći da imamo takav sporazum, ali on je sada u interesu Srbije i našeg ekonomskog razvoja", rekla je srpska premijerka.

Navela je da je Moskva svesna da je naš strateški priotritet članstvo u EU i da nam nikada ni na jedan način nisu pokazali da su protiv toga.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku bi 55 dosto građana Srbije, da se sutra održava referendum, glasalo za EU i to uz politiku koja govori da Brisel ne treba da posmatramo kao ćup novca.

Na konstataciju sagovornika, Mihaela Martensa, dopisnika Algemajne cajtunga koji je vodio diskusiju, da su građani za EU, ali protiv NATO, Brnabić je rekla da je samo dva odsto građana za NATO i ponovila da će Srbija zadržati svoju vojnu neutralnost.

"Mi razmišljamo o evrointegracijama i zadržaćemo vojnu neutralnost i to neće biti specijalan slučaj. U Uniji ima jakih, značajnih članica koje nisu u NATO i mi ne bismo bili prvi u tome", poručila je predsednoca srpake vlade.

Forum "Srbija u EU" organizovala je Fondacija Konrad Adenauer, a zamenik generalnog sekretara Gerhard Valersa poručio je da to što je puna sala u kojoj se skup održava, odraz toga koliko ljude u Nemačkoj zanima razvoj u Srbiji.

Ocenio je da Srbija pravi velike korake napred u ekonomiji i da je postala zanimljiva za investitore, među kojima su i velika imena nemačke ekonomije, poput "Henkela", "Simensa", "Boša"...

"Veliki napredak se vidi kada pogledamo poslednje godine. Srbija se sve uže vezuje uz EU", rekao je Valersa.

Kako je kazao, Srbija ima i mnogo izazova, pre svega pitanje Kosova i odnosa Beograda i Prištine.

"Verujem da to nije jednostavan proces, ali imam utisak da se sada korak po korak napreduje", smatra Valersa.

Naglasio je da odnosi na Balkanu nisu jednostavni, ali da pomirenje i razumevanje treba podržavati, kao i da zajednički projekti doprinose stabilnosti i pomirenju u regionu.