Samo osam odsto građana nema stav o rešavanju pitanja KiM

Bojan Klačar je na Beogradskoj NATO nedelji, gde je predstavio istraživanje javnog mnjenja po pitanju KiM, rekao da je na pitanje kako bi se izrazili na referendumu o razgraničenju, 36 odsto ispitanika odgovorilo da bi glasalo "za", 34 odsto "protiv", dok 22 odsto ne bi izašlo na taj referendum.

"Podatak da samo osam odsto (od 1.010 ispitanika) nema stav, pokazuje da je ova tema jako važna za građane u zemlji", rekao je Klačar i dodao da je istraživanje pokazalo da građani Srbije kao glavne aktere koji bi trebalo da pruže podršku ideji razgraničenja vide u SAD, EU, NATO-u i Nemačkoj.

Naveo je i da je postavljeno pitanje kako rešiti problem KiM i da su ponuđena četiri rešenja, od kojih je prvo da Kosovo ostane u Srbiji po svaku cenu, a poslednje da je Kosovo nezavisno i da se tu ništa ne može promeniti.

"Drugi ohrabrujući podatak za mene jeste da su rešenja na krajevima polova, koja su u prošlosti bila ekstremna, i sada većina, ali mi danas vidimo da je 53 da Kosovo ostane, ali to nije izrazita većina, a 63 odsto je protiv nezavisnosti", kaže Klačar.

Od kako je državni vrh Srbije počeo da se obraća javnosti i informiše ga da postoji želja SAD da malo bolje čuju poziciju Srbiju po pitanju Kosova i Metohije, prema istraživanju Centra za evroatlantske studije (CES) i Cesida, 38 odsto građana vide promenu, izjavila je Jelena Milić, direktorka CEAS-a i istakla da to nije velika promena, niti znači da će Srbija zadržati Kosovo, ali ipak mnogo znači.

Prema njenim rečima, i pored kampanje o posledicama NATO bombardovanja na SR Jugoslaviju, za koju kaže da je eskalirala u poslednje dve godine kada je krenuo ovaj pozitivni trend, postoji 11 odsto podrške NATO-u.

"Ono što je bitno, i u tom periodu kada je bila kampanja i zastrašivanje javnosti bez rezultata, vi imate da broj onih koji su neopredeljeni sada se povećava na račun onih koji su bili protiv članstva u NATO-u", rekla je Milićeva. 

Istakla je da je bitno i to što je jako porasla podrška i shvatanje značaja saradnje Srbije s NATO-om u oblasti reagovanja u vanrednim situacijama, kao i podrška za jačanje vojne saradnje u smislu zajedničkih vojnih vežbi.

"Građani Srbije ne znaju koliko su povezani EU i NATO-om. Morate da budete deo evroatlantskog sveta, možete da budete kao Norvežani da budete u NATO, ali ne u EU ili obrnuto kao Šveđani, da ste u EU, ali ne u NATO, ali to je jedan svet, to su partneri", rekla je Milićeva.

Kaže da u tom kontekstu ima još dosta da se radi, te da je ovo istraživanje pokazalo da mnogi građani Srbije i dalje ne znaju da je većina članica EU ujedno i članica NATO-a, već se nekako još uvek vide kao posebni entiteti.