Štrahe protiv vojske Kosova i članstva u Interpolu

Hajnc Kristijan Štrahe je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, rekao da se na pitanja o članstvu Kosova u Interpolu i formiranja vojske ne može dati pozitivan odgovor dok se pitanje Kosova ne reši na nivou UN. 

Pojasnio je da Austrija negativno gleda na članstvo Kosova u Interpolu, jer najpre treba razjasniti pravno stanje u skladu sa Rezolucijom UN 1244.

"Sve dok nemamo rešenje u skladu sa Rezolucijom 1244, a ona je obavezujuća za obe strane, ne može se govoriti o članstvu u Interpolu i vojsci. Bez rešenja koje je u skladu sa Rezolucijom 1244, nema daljih koraka", poručio je Štrahe.

Prema njegovim rečima, na Balkanu postoje otvorena pitanja koja treba da se reše i ne smeju se uneti u EU. U tome odgovornost imaju Beograd i Priština, koji treba da doprinesu mirnom rešavanju otvorenih pitanja. 

Podsetio je da su vođeni razgovori i da je čak razmotreno kao moguće rešenje razmena teritorija sa ciljem uspostavljanja održivog mira. 

"To je sada, čini se, na ledu, ali pokazuje da postoje prave inicijative koje mogu voditi ka dogovoru ako su obe strane dobre volje i pre svega međunarodna zajednica rezultate dogovora poštuje i prihvati", podvukao je Štrahe. 

Istakao je da treba da bude cilj da dve strane postignu dogovor, jer je samo tako moguć mirni razvoj. 

Otvorena pitanja oko granica treba mirno rešavati uz dogovor i za to postoji puna podrška Austrije, naglasio je Štrahe.

"Razmotriti razmenu teritorija – ako bude kompromisa"

Podvukao je da ako dve strane postignu kompromis, a razmenu teritorija vide kao mogućnost za postizanje održivog rešenja, prema kojem bi deo severa Kosova gde žive Srbi, i deo Srbije u kojem žive Albanci razmenili, to trebalo da se razmotri.

"Uvek smo imali stav da pogođene strane treba da daju predloge i da dogovor mora da bude održiv. Ako se dve strane dogovore oko kompromisnog rešenja, međunarodna zajednica bi to trebalo da poštuje, jer bi se time problem održivo rešio, a onda više ništa ne bi stajalo na putu budućem punom priznanju Kosova i imali bismo pravno razjašnjenje u vezi s Rezolucijom 1244", objasnio je Štrahe.

Podsetio je da se podrazumevalo, kada je došlo do razlaza Češke i Slovačke, da se poštuje dogovor dva naroda.

"Zašto to što je tada bilo prihvaćeno od međunarodne zajednice, na osnovu mirnog dogovora dve strane, sada ne bi bilo moguće na Balkanu", upitao je Štrahe.

Istovremeno je naglasio da u rešavanju otvorenih pitanja treba uzeti u obzir i srpske interese, koji nailaze na sluh u Austriji. 

Štrahe je naglasio da se mora razumeti da je Kosovo od bitnog interesa za Srbiju i da se po tom pitanju treba obazrivo odnositi. 

Ukazao je da je bitno da se u pozitivnom duhu dođe do održivog rešenja koje bi obe strane prihvatile, jer bi tada budućnost Balkana mogla pozitivno da se razvija u smeru Evrope. 

Naveo je da već duže vreme neguje prijateljski kontakt sa srpskim političarima i da se to sada diže i proširuje na nivo dve vlade. 

"Srbija je bez sumnje jedna od najvažnijih zemalja na Balkanu i garant za mir i stabilnost u regionu. Odnosi Srbije i Austrije su već sada dobri, ali treba da budu produbljeni. Iduće godine slavimo 150 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Mislim da je Srbija na pozitivnom putu u pravcu EU, a Austrija će je u tome podržati", poručio je Štrahe. 

Naveo je da Austrija želi da podstakne i podrži blagostanje, mir i stabilnost na Balkanu, a pristupni proces su najbolje sredstvo za to. 

Evropska perspektiva Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana, prema njegovim rečima, u sopstvenom su interesu Austrije. 

Podsetio je da je Austrija jedan od najvećih investitora u Srbiji sa oko 400 preduzeća koja zapošljavaju oko 18.000 ljudi.

Dačić: Nećemo podleći pritiscima za rešenje pitanja KiM

Srbija je zainteresovana za rešavanje svih otvorenih regionalnih pitanja, zalaže se za regionalnu stabilnost, za mir i za međusobno pomirenje, izjavio je šef srpske diplomatije Ivica Dačić i dodao da Beograd nikada neće podleći bilo kojim pritiscima koji će rešiti pitanje statusa Kosova na osnovu jednostranih akata koji su doneseni u Prištini u prethodnom periodu.

Dačić je, nakon razgovora sa Štraheom, novinarima rekao da Srbija i Austrija praktično nemaju spornih pitanja, osim različitog tumačenja i pogleda na pitanje Kosova.

Rešavanje otvorenih pitanja, istakao je, može da bude samo ukoliko se uvaže interesi svih. 

"U tom smislu smo spremni na dogovore i dijalog sa Prištinom, naravno, mi očekujemo da EU, koja moderira taj dijalog i u kom učestvuju predsednici Vučić i Tači, izvrši dodatni pritisak kako bi se implementiralo ono što je dogovoreno i potpisano još pre pet godina", rekao je Dačić.

Podsetio je da je nedavno bilo 2.000 dana otkad je potpisan Briselski sporazum, a nije formirana Zajednica srpskih opština, što je za Srbiju veoma važno, jer je to bio uslov zbog kojeg smo potpisali Briselski sporazum.

Takođe, jasno je da nema rešavanja ovog otvorenog pitanja bez uvažavanja zajedničkih i pojedinačnih interesa srpskog i albanskog naroda, naveo je Dačić i dodao da su u tom smislu postojale određene ideje od predsednika Vučića koje su nailazile na različite komentare, ali što se nas tiče, želimo da imamo aktivnu ulogu.

"Ali svakako da bez spremnosti na kompromis i uvažavanja srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji, Srbija neće nikad podleći bilo kojim pritiscima koji će rešiti pitanje statusa Kosova na osnovu jednostranih akata koji su doneseni u Prištini u prethodnom periodu", rekao je Dačić.

Dačić kaže da Srbija moli sve naše prijatelje da imaju u vidu takvu poziciju naše zemlje, da daju šansu dijalogu i da daju šansu pronalaženju mirnog kompromisnog rešenja.

"Zato je za nas značajno, imajući u vidu da Priština i dalje donosi određene jednostrane akte, kao što je juče bila odluka da se krene u transformaciju, odnosno formiranje vojske Kosova, što je apsolutno suprotno svim rezolucijama međunarodnih organizacija i institucija, kao što su Rezolucija 1244", rekao je Dačić.

Srbiji je, istakao je ministar, bitna tu i pozicija Austrije i mi veoma pozitivno ocenjujemo to što je izneo vicekancelar Štrahe u vezi sa stavom Austrije o formiranje vojske Kosova.

"Takođe, kada je reč o međunarodnim organizacijama, mi smatramo da pre postizanja dogovora ta pitanja ne treba da budu uopšte na dnevnom redu. Zato je i važna pozicija Austrije kada je reč o Interpolu, Unesku i drugim međunarodnim organizacijama gde Kosovo pokušava da pitanje tog članstva iskoristi za promociju svoje državnosti, a ne kao što neko kaže za policijsku saradnju kada je Interpol u pitanju", rekao je Dačić.

Izrazivši zadovoljstvo razgovorom sa Štraheom, Dačić je naglasio da će to biti veliki korak u unapređenju odnosa naših dveju zemalja i razvoju prijateljskih odnosa.

Ocenio je da su odnosi Srbije i Austrije u usponu, te dodao da se očekuje dolazak u Beograd kancelara Sebastijana Kurca povodom jubileja naših diplomatskih odnosa (145 godina), kontakte i posetu ministarke Knajsl.

"Želimo da naša saradnja bude svestrana i zaista mogu da izrazim samo zadovoljstvo zbog razvoja naših bilateralnih odnosa, imajući u vidu da je Austrija jedan od naših najznačajnijih ekonomskih partnera", rekao je ministar. 

Podsetio je da je Austrija ne samo jedna od najvećih investitora, skoro 1.000 kompanija posluje u Srbiji, gde su vlasnici austrijski državljani ili pravna lica sa austrijske teritorije. Oni zapošljavaju nekoliko desetina hiljada ljudi u Srbiji.

Spoljnotrgovinska razmena je prošle godine bila skoro milijardu evra i veliki su poslovi u toku, zajedničke aktivnosti i očekujemo da se ta ekonomska saradnja što više razvija.

"Želim da se zahvalim Austriji na podršci koju nam pruža kada je reč o evropskim integracijama. Mi smo svesni važnosti evropskih integracija, kao što znate Srbija želi da bude članica Evropske unije, u tom smislu je važna harmonizacija našeg sistema sa vrednostima EU i to je bitno za reformu celog našeg društva. U tom pogledu je bitna podrška država članica EU, Austrija je među zemljama koje najviše podržavaju evropski put Srbije", rekao je Dačić.

Naglasio je da u tom pogledu želi da zahvali Austriji što prilikom svog predsedavanja EU ima inicijativu da se što više poglavlja otvori, a da li će to tako biti ne zavisi naravno samo od Austrije nego i od ostalih država članica.

"Takođe, mislim da je bitno da širimo našu saradnju i u svim drugim oblastima koje su od značaja. Značajan je i današnji događaj koji će uslediti, vezan takođe za reformu naše državne uprave i u tom pogledu je saradnja ovih ministarstava koja se bave državnom upravom i lokalnom samoupravom veoma značajna", naveo je Dačić.

"Želimo da zatvorimo Pandorinu kutiju na KiM"

Dačić je poručio je da Beograd veoma uvažava princip teritorijalnog integriteta, samo se, dodao je, postavlja pitanje od kada se taj princip primenjuje.

Jer, dodao je Dačić, priznaćete da nije baš logično da neko ko je priznao Kosovo i narušio teritorijalni integritet i granice Srbije sada govori o teritorijalnom integritetu i granicama Kosova.

"Principi, neko kaže ne treba otvarati Pandorinu kutiju? Pa što ste je otvorili kada ste priznali Kosovo? Mi želimo da je zatvorimo", naveo je Dačić i pozvao na realnost kada je reč o principima.

Podsetio je da, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izašao sa idejom o mogućem principu o kojem treba razgovarati, a to je, kaže, bio samo jedan od predloga, a drugih predloga nema. 

"To je pitanje tog razgraničenja takozvanog. To se još nije elaboriralo. O tome se razgovaralo na nivou ideja. Ali su neke zemlje rekle već u startu, ili neki pojedinci, da to nije prihvatljivo, podela granica, itd. Znate, mi veoma uvažavamo taj princip teritorijalnog integriteta, samo se postavlja pitanje od kada se taj princip primenjuje, jer, priznaćete, da nije baš logično da neko ko je priznao Kosovo i narušio teritorijalni integritet i granice Srbije sada govori o teritorijalnom integritetu i granicama Kosova. Dajmo da budemo realni, da pričamo o principima", naveo je Dačić.

Podsetio je da Kosovo nije bilo federalna jedinica u bivšoj Jugoslaviji, bilo je provincija u okviru Srbije, isto kao i Vojvodina.

Pa kako sada Kosovo ima to pravo, a Vojvodinu, na primer, niko ne spominje, zapitao je šef srpske diplomatije.

"Ja se naravno ne zalažem da Vojvodina ide tim putem, ali je ovde reč o nacionalnoj manjini koja živi u drugoj zemlji. Ako vi dozvolite princip da neka nacionalna manjina može sama da formira svoju državu, bez dogovora sa državom u kojoj živi, o kojim mi međunarodnim principima više govorimo", zapitao je Dačić.

Tako da, kako je rekao, kada neko govori o opasnostima od razgraničenja, stvaranja etničkih država, šta je bio zahtev za Kosovo kao nezavisnu državu, upitao je Dačić.

"O kakvim to etničkim principima govorite? Kada je u Prištini 1991. godine živelo više od 40.000 Srba, a danas živi nekoliko stotina. U mom rodnom gradu Prizrenu, koji je nekad, u 14. veku, bio glavni grad Srbije, 1991. godine je živelo više od 10.000 Srba, a danas ih živi samo 23. Što je 230.000 Srba proterano 1999. godine po podacima Ujedinjenih nacija, a vratilo se za 19 godina svega 1,9 odsto i to niko nikada ne spominje. To etničko čišćenje Srba. Molim vas da to imate u vidu", naveo je Dačić.

Isto tako, dodao je, i kada govorimo o Sarajevu, gde je 1991. godine živelo više od 150.000 Srba, a sada ih ima svega nekoliko hiljada.

U Hrvatskoj je 1991. godine, na primer, rekao je Dačić, živelo 560.000 Srba, sada ih ima svega 180.000. 

"Znate, ako se neko optužuje za etničko čišćenje i genocid, kako često optužuju Srbiju, valjda bi trebalo nas da ima više, a manje drugih naroda koji su bili žrtve tog etničkog čišćenja ili genocida, kako se govori. Podaci govore drugačije. Ja vas molim da to imate u vidu kada pominjete neke principe", zaključio je Dačić.