Američki i nemački ambasador različito o Kosovu

Skot je, na pitanje da li SAD podržavaju ideju o razgraničenju, za razliku od Nemačke, i da li vide rizike u tome od otvaranja Pandorine kutije, rekao da su SAD za svaki sporazum između Beograda i Prištine – sveobuhvatan, koji može da bude primenjen i za koje lideri veruju da bi mogli da dobiju podršku naroda.

"Mi kažemo: dajemo vam prostor a na vama je da razradite to. Ne crtamo crvene linije – ovo može, ovo ne, ali smo jasno rekli obema stranama da od SAD nema blanko čeka. Želimo da vidimo šta mogu da postignu i da li to možemo da podržimo", rekao je Skot na panelu "Balkan 360: Procena nemačkog i američkog angažmana na Zapadnom Balkanu".

Status kvo takođe ima rizike, ne samo kao zamrznuti konflikt, već i zbog intencija koje bi vodile nestabilnosti u regionu, kaže američki ambasador.

"Razumem one koji govore o Pandorinoj kutiji ali sada nije 1999. godina. Čekamo da predlože sporazum, ali teško bi bilo zamisliti da - ako bi postigli dogovor sa kojim mogu da žive - da mi kažemo da je to neprihvatljivo", kaže Skot.

Kada je reč o evropskim integracijama, Skot kaže da SAD snažno podržavaju proširenje EU na region, a da teški koraci u reformama zahtevaju više hrabrosti i opredeljenosti lidera, ali i građana.

"SAD su poslednje dve decenije konzistentne, od pada Miloševića, insistirajući u regionu na pomirenju - i to da se države pomire sa svojom istorijom, ali sa svojim susedima i da krenu dalje u građenje budućnosti sa jakim privrednim rastom i jakom demokratijom koja bi bila zasnovana na vladavini prava i ojačana slobodom medija", rekao je on.

Ključni element toga, lajtmotiv procesa reformi, jeste pridruživanje EU. SAD su, kaže Skot, pomagale region i na rečima i na delima.

"U poslednjih 17 godina samo Srbiji smo dali pomoć od milijardu dolara i to pre svega kao podrška tim pravcima razvoja", rekao je Skot.

Dodao je da se nijedan korak u reformama ne može nametnuti spolja, već da treba da ih prihvate i sprovedu lideri, ali da ih prihvate i građani koji to treba da žele više nego neko spolja.

Kako kaže, ima zastoja u tom procesu jer su to sve teška pitanja i zahtevaju više hrabrosti i opredeljenosti lidera ali i građana da to podrže.

"Ipak, ja sam optimističan kad je reč o tome kuda region ide", kaže Skot.

Američki ambasador takođe kaže da su SAD oduvek bile "fan" proširenja EU, pa i na ovaj region, jer je EU najmoćnija sila za spovođenje mirne tranzicije.

"Neke frustracije koje postoje ovde u Srbiji ali i u drugim zemljama regiona se odnose na to da je proces previše dug, komplikovan, da su zahtevi veći nego što su bili prema drugim zemljama", rekao je američki ambasador.

On, međutim, ističe da se u tom procesu ispunjavanja zahteva iz Akija (Aki kominiter)društvo menja na bolje i to važi i za Srbiju.

"EU perspektiva postoji, Unija ju je potvrdila, ali potrebni su koraci napred, a Izveštaj Evropske komsije pokazao je gde taj progres treba da bude napravljen", dodao je on.

Šib: Ne smatramao da je pomeranje granica dobra ideja 

Tomas Šib ističe da Nemačka ne smatra da je pomeranje granica duž etničkih linija dobra ideja, jer, iako bi se time rešio, možda, jedan problem, moglo bi se stvoriti mnogo više problema.

Odgovarajući na pitanje iz publike tokom panela u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma da li Nemačka ne bi nikada prihvatila kao rešenje korekciju granica ili razmena teritorije, istakao da bi "reći nikada, bilo previše snažno, jer ko sam ja".

"Mogu samo da kažem da Nemačka ne smatra da je razmena teritorija dobra ideja. Jako se protivimo tome. Nema potrebe da ponavljamo argumente kao što je otavranje Pandorine kutije, ali i da je crtanje granica duž etničke linije u suprotnosti sa onim što želimo da postignemo primajući zemlje u porodicu EU koja je multietnička", rekao je Šib.

On je istakao da bi to moglo imati posledice i izvan regiona.

"Istovremeno, jasno smo protiv statusa kvo, i želimo da se postigne sveobuhvatni sporazum oko kosovskog pitanja, a dijalog je instrument za to. Još ima dosta stvari oko kojih treba razgovarati", objasnio je nemački ambasador, ponavljajući da postoji snažna rezervisanost Berlina prema pomeranju granica.

Nemačka politika prema Zapadnom Balkanu bila je dosledna sa jasnim ciljem od početka, a to su stabilnost, mir i prosperitet u ovom regionu Evrope, istakao je Šib, ocenjujući da je pristupanje EU put da se dostigne odrzivi mir i prosperitet u regionu.

Šib je, na penelu "Balkan 360: Procena nemačkog i američkog angažmana na Zapadnom Balkanu", rekao da to zahteva teške procese transformacije u zemljama kandidatima.

Ambasador, koji je tek par nedelja na novoj dužnosti, podsetio je da Nemačka s tim u vezi tesno sarađuje sa svojim evropskim i transatlantskim partnerima.

"Zapadni Balkan ostao prioritet Nemačke" 

Ukazao je da Nemačka podržava Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana na putu ka EU, ali je aktivna i na ekonomskom planu.

"Na liderima je da daju smernice i pokažu političku hrabrost, donesu teške odluke. Istovremeno je važno da narod podržava taj put i mere, vladavinu prava i slobodu medija", objasnio je Šib.

Ocenio je da je do sada već dosta postignuto, i podvukao da je Zapadni Balkan bio i ostao prioritet nemačke spoljne politike.

"Nemačka, koja ima važnu međunarodnu odgovornost, na svojoj 'tacni' ima možda više prioriteta, ali Zapadni Balkan je svakako prioritet", rekao je Šib odgovarajući na pitanje da li je uistinu pažnja Nemačke usmerena na ovaj region.

Podsetio je na Berlinski proces, koji je pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel, a koja je postala brend saradnje u regionu.

"Mislimo da je prosperitetni, mirni zapadnobalkanski region u najboljem interesu EU. EU je direktni sused i direktno oseća sve što se dešava. Pristupanje EU je put da se dostignu održivi mir i prosperitet. Zbog toga je evropska perspektiva veoma važna", naglasio je Šib.

Istovremeno je ukazao da je važno ispuniti sve uslove za pristupanje, jer bi u suprotnom EU uvozila probleme.

Nemački ambasador je dodao i da bi bilo bi razočaravajuće ako evropska perspektiva ne bi dobila podršku među građanima.

Ukazao je da još ima dosta poglavlja da se ispuni, potrebno je vreme, jer procesi transformacije moraju da se sprovedu.

"U našem je interesu da zadržimo momentum", poručio je Šib.

Interne reforme koje su potrebne EU ne isključuju nastavak procesa proširenja, istakao je on, dodajući da je ovaj proces od strateškog interesa za Uniju.

Šib je kazao da je Srbija mlada demokratija sa puno izazova, i da je veoma važno da se posveti vladavini prava, jer što brže bude sprovela reforme u toj oblasti to će brži biti pristupni proces.

"Na vladi je da ubrza te reforme, jer će time ubrzati pristupni proces. Postoji već napredak, a to je reforma pravosuđa, gde je bilo dobro imati javnu debatu. Važno je da postoji snažno civilno društvo, ali i snažna demokratska opozicija", ukazao je nemački ambasador.