Panelisti Beogradskog foruma: Rusija je "trablmejker"

Predsedavajuća Vojnog komiteta NATO-a Klarisa Duvinjo rekla je da je pitanje za Rusiju šta je problem u tome što EU i NATO žele u regionu Zapadnog Balkana i Evropi više bezbednosti, stabilnosti, slobode.

"NATO je veoma zainteresovan za bolje odnose sa Rusijom i saradnju, ali imamo jasne crvene linije, a to je – da drugima ne govorimo šta da rade. Rusiji nudimo dijalog, ali svaka zemlja ima pravo da pristupi organizaciji kojoj želi, Rusija to ne prihvata a to je nešto oko čega, s našeg aspekta, nema kompromisa", rekla je Duvinjova na panelu "Mimo ideologije: Odnosi Zapada i Rusije i politički pragmatizam".

Gostujući naučnik Karnegi Evropa Štefan Lene kaže da često čita tekstove koji govore o tome da će Balkan biti novo poprište između EU, SAD i Rusije, ali kaže da lično ne veruje u to.

Evropska unija privlači zemlje Zapadnog Balkana, iako ima ponekad ambivalentan odnos, a Rusija te ciljeve ne voli i opstruira ih koliko god može, rekao je Lene, dodajući da Rusija danas, osim u energetici, nema hegemonističu politiku.

"Rusija nije igrač u pravom smislu te reči. Ne možemo reći da je njena politika u regionu za poslednjih 20 godina dala neke značajnije rezultate jer je većina zemalja u NATO-u a sve teže EU. Rusija ima malo toga da ponudi, ona pokušava da izazove frustracije, da sabotira, ali nema ni ambicije a ni sredstva da preuzme kormilo u regionu", ocenjuje Lene.

Ističe da za region članstvo u EU nema alternativu u Rusiji.

"Mene više od akcija Rusije brine nedostatak akcije EU", rekao je Lene.

"Rusi ne vole Putina, boje se budućnosti" 

Pavel Lužin, kolumnista Ridl medija i analitičar za Rusiju i Bliski istok Vikistrata, navodi da jedini način da dođe do promene u odnosima Rusije i Zapada leži u pozitivnim promena u ruskom političkom sistemu.

"Čak ni hipotetičko povlačenje Putina ne bi bilo dovoljno. Ruski politički sistem je znatno sofisticaraniji od klasičnih diktatorskih režima. U Rusiji se moraju promeniti stvari, moraju se promeniti institucije jer sada ne rade na pravi način. Tu je i drugi način – visok nivo samoizolacije", kaže Lužin.

Prema rečima Lužina, Rusija ne brine za prosperitet Balkana, ne nudi model pozitivne modernizacije nego samo pokušava da bude "trablmejker" za Evropu, jer ne može da se prilagodi globalizovanom svetu.

"Zato će pokušati da uništi integritet – evropski, evroatlantski. Modernizacija bi ubila ruske političke elite, one ne bi opstale", smatra Lužin.

Tvrdi i da Rusi ne vole Putina već da se, kao krajnje demoralisano društvo, boje budućnosti.

Finac Niklas Novaki, istraživač Vilfred Martens centra za evropske studije, podsetio je da je njegova zemlja u prošlosti imala problematične odnose sa "medvedom na istoku" i da je zato izvesna doza pragmatizma u odnosima sa Rusijom potrebna.

"Svidelo se to nama ili ne, a nekad nam se ne sviđa, Rusija je naš sused i važno je da mi osiguramo sopstvenu bezbednost tako što ćemo držati otvorenim kanal komunikacije sa Kremljom, iako podržavamo sankcije uvedene Moskvi", rekao je Novaki.

Finska je vojno neutralna, ali je okrenuta EU i podržava njenu spoljnu politiku.

Ulrih Kun, nerezidentni naučnik Karnegi zadužbine za međuanrodni mir, ukazuje da su očuvanje mira i nemenjanje granica silom, ključne vrednosti koje Rusija i Zapad treba da dele.

"Ruska aneksija Krima, povređivanje integriteta Ukrajine to je fundamentalno u suprotnosti sa interesima Zapada", kaže on, dodajući da Zapad treba da ograniči opcije Rusije i da spreči partnersko delovanje Rusije i Kine. Rusija treba da ubedi svoje evropske susede da nije pretnja njihovoj bezbednosti", rekao je Kun.