"EU mora da se reformiše, zadržati Srbiju na evropskom putu"

Bivši izaslanik pri Evropskom savetu Gijom Klosa ukazao je da se EU suočava sa nizom izazova, ističući da u ovom periodu, evropski građani žele da budu deo promene EU. 

"U prilici smo da zajedno definišemo našu budućnost", rekao je Klosa napominjući da se populizam ne vezuje specifično za Evropu, već da je prisutan svuda u svetu, odnosno da je to "normalnost perioda u kojem živimo".

Klosa je napomenuo i da ako se razmišlja o budućnosti EU, Srbija i Balkan imaju ključnu ulogu. 

"Ne može Evropi da bude dobro, ako ne bude dobro Balkanu", rekao je Klosa.

Naglašava da specifičnu ulogu za budućnost Evrope ima Srbija, ističući i da Srbija predstavlja most između EU i Rusije. 

Kaže da nije samo reč o tome kako da Srbija bude deo EU, već kako ona može da doprinese Uniji, ali i obrnuto. 

Biber: Proces proširenja ne može da reši sve probleme nekih zemalja

Profesor studija Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber istakao je da spada u dva odsto građana koji se prvenstveno identifikuju kao građani EU, a ne kao građani određenih zemalja. 

Navodeći da je nivo poverenja u EU najviši u poslednjih 20 godina, da samo Velika Britanija misli da je bolje biti van tog bloka, kao i da mnogi gledaju na slobodu kretanja kao na najveće dostignuće Unije, Biber je naglasio da nije reč o krizi EU, nego o krizi poverenja u projekat koji je popularan.

Upitan kako se Balkan uklapa u projekat EU, Biber je rekao da građani Balkana moraju da misle kao da su deo EU, a ne samo da kopiraju šta to znači, kao što su neke vrednosti, način oblačenja...

"EU neće rešiti probleme Balkana, može da mu pomogne", naglasio je Biber.

Upozorio je, međutim, da EU ne sme da ponovi greške prethodnih proširenja, kao u vreme kada su se bloku priključile Bugarska i Rumunija, ona mora da izbegne da dođe do krize vladavine prava.

Biber je napomenuo da, nasuprot široko rasprostranjenom mišljenju, proces proširenja ne može da reši sve probleme nekih zemalja.

Florijan Biber navodi da se neki problemi pojave i nakon godina članstva u EU, kao što je Mađarska, koju je naveo kao jednu "od daleko funkcionišućih demokratija". 

Biber smatra da je cilj obezbediti da EU očuva svoje vrednosti i vladavinu prava, ali i da mora da uključi opciju da se izbace zemlje koje ne poštuju vladavinu prava.

"Kada kažem da sam Evropejac, to uključuje Zapadni Balkan", dodala je zamenica ministra u Ministarstvu spoljniih poslova i međunarodne saradnje Italije Emanuela Klaudija Del Re napominjući da je Evropa deo njenog bića i identiteta.

Del Re je naglasila da je populizam činjenica, a da je njegova pojava posledica i njegove pristupačnosti jer se građani osećaju isključenim iz procesa donošenja odluka u EU. 

"EU treba da uzme u ozbir tu novu politiku i to je nova vrednost. Treba dozvoliti populaciji da više učestvuje u procesu", napomenula je. 

Na panelu su učestvovali i pomoćnik zamenika ministra spoljnih poslova Češke i David Konecki i šefica Centra za međunarodne studije na Diplomatskoj akademiji Ukrajine Nadija Koval.