Jevtić: Briselski dijalog za Srbe na KiM životno važan

Jevtić je na panelu "Da li je Briselski sporazum klinički mrtav", koji je organizovao Nacionalni konvent o EU u Beogradu, kazao da je za Srbe na KiM značajno da se razgovara, da dijalog ne bude mrtav jer, kaže, kada se razgovara, onda vide i šansu da se određeni problemi rešavaju.

"Briselski dijalog za nas jeste životno važan u smislu šanse koja treba da nam omogući da određena pitanja rešavamo, a da se ne gleda na taj proces kao na nešto što je samo politika, već na nešto što je sam život i u tom smislu za nas je ZSO životno, a ne političko pitanje", kazao je Jevtić.

Srbi koji žive na KiM, na čitav proces dijaloga u Briselu i na svako pitanje, pa i pitanje razgraničenja, gledaju kao na mogućnost da se uspostavi mir i međusobno poverenje, rekao je Jevtić.

Naveo je i da je poznato da se na Briselski sporazum razlicito gleda u Prištini i Beogradu i istakao činjenicu da je danas 2005. dan od kada je potpisan sporazum o formiranju ZSO i da do danas nema ništa što bi moglo da se kaže da je makar prvi korak u procesu formiranja.

"To nije slučajno. Pitanje zašto do toga nije došlo trebalo bi postaviti onima koji su garant, odnosno EU, zbog čega nije upotrebljen niti jedan mehanizam koji bi doprineo do uspostavljanja ZSO. Kada to kažem, ako vidimo neke druge događaje na Kosovu, jasno je da EU kada nešto želi onda nađe i načina i mehanizme da do toga dođe", istakao je Jevtić.

Prema njegovim rečima, nedavno pokrenuta inicijativa da se formira novi pregovarački tim Vlade Kosova za dijalog u Briselu, koju Srpska lista neće podržati, može samo proces dijaloga u Briselu da vrati na početnu fazu, što bi samo dodatno otežalo sam proces u uspostavljanju međusobnog poverenja.

"Dok se razgovaralo nije bilo većeg etničkog nasilja" 

Kako je naveo zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Damjan Jović, pozitivni domet pregovaračkog procesa i Briselskog sporazuma jeste činjenica da dok se razgovaralo i dok su se postizali sporazumi, nije bilo većeg etničkog nasilja na KiM, izuzimajući atentat na Olivera Ivanović.

"Svakako mislim da je najveći domet Briselskog sporazuma to što dok razgovaramo bar se ne bijemo međusobno. Za ljude koji žive na KiM to je ono što najviše znači", istakao je Jović.

Kazao je da Beograd ne odustaje od Briselskog sporazuma, što pokazuje i doslednim podsećanjem na to da, obaveza preuzeta Briselskim sporazumom, da se formira ZSO, nije ispunjena.

"Da li je Briselski dijalog klinički mrtav ili mrtav u potpunosti u narednom periodu direktno zavisi od liderskih sposobnosti EU i volje političke elite u Vašingtonu, da li ga žele klinički mrtvog ili ga žele živog", kazao je Jović.

Jović: O razgraničenju treba razgovarati zbog mira 

Jović je rekao je da je razgraničenje u ovom trenutku nešto o čemu bi vredelo razgovarati u cilju postizanja trajnog mira. Jović je rekao da je pitanje da li će do tih razgovora doći i čime će rezultirati, te da ne zavisi samo od dobre volje u Beogradu.

"Ne mogu da govorim o detaljima onoga što se dešava za pregovaračkim stolom u trenutku kada nije ni blizu sporazum koji može biti postignut, ali razgraničenje je nešto o čemu bi vredelo razgovarati ", rekao je Jović novinarima na panelu u Beogradu odgovarajući na pitanje koja je to politika za KiM za koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je propala. 

Kazao je da se radi o inicijativi sa kojom je Srbija izašla, a za koju smatra da je u ovom istorijskom trenutku najpovoljnije rešenje za dostizanje trajnog mira.

Očigledno je da nije kod svih aktera, ni u međunarodnoj zajednici, a ni kod nas, rekao je Jović i dodao da je i deo opozicije u Srbiji odbio takvu mogućnost.

"Možda nije sazreo politički trenutak da jedna takva politika ili inicijativa budu i kandidovane, što ne znači da mi i dalje ne smatramo da je to, u ovom istorijskom trenutku i političkim okolnostima, najbolji put za dostizanje trajnog i održivog mira na prostoru KiM", kazao je Jović. 

Upitan ko bi trebalo da inicira intenzivnije pregovore Beograda i Prištine, te da li se to može postići tako što je predsednik Vučić odbio da se sastane poslednji put sa Tačijem u Briselu, Jović je kazao da bi bilo dobro događaje staviti u kontekst opštih političkih dešavanja.

"Kada se dešavaju situacije kao što je hapšenje Marka Đurića ili kada imamo 'turističke posete' Gazivodama sa 100 specijalaca i upadanje u objekte, u tom smislu odgovornost za atmosferu u kojoj se dijalog vodi mora da ima EU, koja je moderator u tim razgovorima. Jer, nisu razgovori samo ono što se dešava za stolom, već i dešavanja na terenu", kazao je Jović.

Ukazao je da dešavanja na terenu nagoveštavaju da su neki spremniji da žrtvuju mir i stabilnost, nego da žrtvuju svoj politički rejting.

"Podsetiću vas da su onog dana kada se Tači odlučio da poseti Gazivode protiv njega organizovani protesti u Prištini i na taj način dolazimo do situacije da se ugrožavaju širi politički procesi, pa i dijalog koji se dešava u Briselu", kazao je Jović.