Stanje bezbednosti u Srbiji stabilno i pored rizika

Predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti Igor Bečić kaže za Tanjug da je na sednici ocenjeno da je stanje bezbednosti u Srbiji stabilno i pored kontinuirane izloženosti naše države različitim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama. 

"Posebno su sagledani rizici i pretnje globalnog i regionalnog karaktera značajni za bezbednost Srbije i njenih građana", rekao je Bečić.

Pozitivno je, kaže, ocenjena intenzivna saradnja sa drugim subjektima bezbednosno-obaveštajnog sistema odgovornim za nacionalnu bezbednost, kao i sa ostalim državnim organima i institucijama na zaštiti nacionalne bezbednosti i izvršavanju zajedničkih zadataka.

Odbor je pozdravio stalno unapređenje bilateralne i multilateralne saradnje sa partnerskim bezbednosno-obaveštajnim službama, kao i državnim organima Srbije koje Agencija ostvaruje u cilju pravovremenog i adekvatnog suprotstavljanja rizicima i pretnjama po bezbednost, kao i radi ostvarivanja interesa naše zemlje.

Bečić dodaje da je Odbor pozitivno ocenio profesionalno postupanje i rad pripadnika BIA i dao punu podršku Agenciji u ostvarivanju njenih prioritetnih zadataka na zaštiti bezbednosnih i drugih interesa Srbije i njenih građana.

"Članovi Odbora pozitivno su ocenili angažovanje pripadnika Agencije na realizaciji težišnih zadataka u obavljanju poslova zaštite Ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti Republike, suprotstavljanja organizovanom kriminalu i delatnostima usmerenim ka vršenju krivičnih dela sa elementom inostranosti, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava", navodi Bečić.

U prvoj polovini godine 1.300 krivičnih dela manje

Ukupan kriminal je u prvih šest meseci ove godine smanjen za oko tri odsto, odnosno počinjeno je oko 1.300 krivičnih dela manje u odnosu na isti period lane, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Istakao je da je bezbednosna situacija stabilna u Srbiji, a sve službe bezbednosti i MUP, kao i do sada, rade na tome da se očuva potpuni mir i bezbednost građana i da se ne dozvoli bilo koje krivično delo iz oblasti terorizma.

Ministar je naveo i da se beleži manje prijavljenih krivičnih dela za nasilje u porodici, i to za 7,5 odsto, što je, kaže, prvi put posle niza godina da pada stopa kriminala u toj oblasti, što daje nadu da novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici od prošle godine, daje rezultate.

"U javnosti se primećuje veći pritisak da nasilje nije poželjno", dodao je Stefanović.

Kada je reč o bezbednosti u saobraćaju, Stefanović je naveo da je broj saobraćajnih nesreća ostao približno na prošlogodišnjem nivou, da je broj poginulih smanjen za deset odsto, a povređenih za oko dva i po procenta.

Ipak, ukazao je da je razlog za nesreće i nedovoljna svest učesnika o ličnoj odgovornosti za bezbednost u saobraćaju, te dodao da je, i pored manjeg broja poginulih, to i dalje velika cifra, jer ljudski život ništa ne može da nadoknadi.

Ministar je posebno podvukao da u blizini škola nema nijednog stradalog deteta.

O zaplenama i krijumčarenju  

Stefanović je, predstavljajući izveštaj o radu MUP-a za prvu polovinu godine, rekao da je povećano otkrivanje krivičnih dela u vezi sa drogom – za oko 33 odsto u odnosu na prvu polovinu 2017. godine.

Izneo je podatak da je od januara do juna ove godine oduzeto oko 1.350 kilograma droge, a zaplenjeno više od 461.000 komada različitih narkotika.

Dodao je da je do polovine septembra količina zaplenjene droge nešto više od tri tone.

Takođe, za prvih šest meseci uhapšeno je 47 državljana Srbije, u našoj zemlji i u inostranstvu, kao i veći broj stranih državljana, koji su zajedno krijumčarili i prodavali drogu u Srbiji i zemljama EU, a otkrivene su i laboratorije za uzgajanje marihuane u veštačkim uslovima u više gradova Srbije.

Kada je reč o suzbijanju privrednog kriminala, Stefanović je rekao da je 12 osoba uhapšeno zbog falsifikovanja 1.000 dokumenata Srbije i zemljama EU, kao i da je otkrivena organizovana nelegalna proizvodnja i prodaja alkoholnih destilata, kojim je naneta šteta budžetu.

Takođe, otkriveno je i krijumčarenje i nelegalna prodaja više od 150.000 cigareta, čija je tržišna vrednost bila 263 miliona dinara, a uhapšena grupa ljudi.

Ove godine manje je i krivičnih dela protiv imovine, i to za 12,3 odsto u odnosu na prvih šest meseci prošle, a 36,8 procenata u odnosu na 2014. godinu.

U tom smislu, pomenuo je da je manji broj ukradenih vozila, i to za 16,2 odsto.

Dodao je da je javni red i mir očuvan, te da su manifestacije i protestna okupljanja protekla mirno, a broj prekršaja protiv javnog reda i mira smanjen za 7,5 odsto.

"Broj svih bezbednosno interesantnih događaja u školskom okruženju smanjen je za 7,3 odsto, broj krivičnih dela za 21,7 odsto, a broj prekršaja za 11,8 odsto", rekao je Stefanović.

Govoreći o Kopnenoj zoni bezbednosti i opštinama na jugu Srbije, Stefanović je rekao da nije bilo terorističkih napada i provokacija, ali je naveo da je bezbednost na KiM u prethodnom periodu bila veoma teška i opterećena konstantnim pretnjama i napadima na srpsko stanovništvo.

O MUP-u

Naveo je da su za šest meseci ove godine izvršena 504 krivična dela nad policajcima prilikom vršenja službene dužnosti, što je skoro deset odsto više nego u prvom delu prošle godine.

Istovremeno, pripadnici Sektora unutrašnje kontrole podneli su prijave protiv 253 službenika policije zbog različitih krivičnih dela.

Podsetio je da je doneto i deset zakona iz nadležnosti MUP-a, kao i da se očekuje još jedan set zakona, među kojima i onaj o dobrovoljnom vatrogastvu, kako bi se dodatno popravila situacija u toj oblasti.

Polemika Stefanovića i Božovića

Inače, na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, poslanik DS-a Balša Božović zatražio je da hitno budu sazvane sednice nekoliko skupštinskih odbora povodom tvrdnji da je deo opozicije bezbednosna pretnja po Srbiju, a ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao da će o tome razgovarati sa šefom BIA, ali je dodao da uglavnom predsednika Aleksandra Vučića njegovi politički protivnici nazivaju izdajnikom.

Božović je rekao da bi na sednicama odbora za kontrolu službi bezbednosti i za odbranu i unutrašnje poslove, trebalo da se razgovara da li se neki ljudi iz opozicije prate i prisluškuju i na osnovu kojih podataka se došlo do toga da se, kako kaže, tvrdi da su oni deo "strane agenture".

Božović je naveo da je u javnosti poslednjih dana predočena kao najveća pretnja po bezbednost Srbije subverzivno delovanje dela opozicije, nevladinog sektora, pojedinih medija i sindikata.

"Na jednom od skupova o bezbednosti koji je organizovala 'Nacionalna avangarda', učestvovao je i jedan od načelnika BIA Marko Parezanović i izgovorio da najintenzivnija pretnja Srbiji predstavlja prikriveno delovanje stranog faktora koji najčešće koristi mehanizme specijalne službe i na taj način se vrše određene zloupotrebe i stavljaju u funkciju pojedinci iz opozicionih partija, pojedinih medija...", rekao je Božović.

Naveo je da je na tom skupu bila i premijerka Ana Brnabić, koja je to prećutala.

Prema njegovim rečima, to predstavlja "otvoreni lov" za one koji gledaju televizijski program na nacionalnoj frekvenciji, "da mogu da pretpostave da je možda herojski čin ubiti nekoga iz opozicije na ulici".

Dodao je da je i Oliver Ivanović bio jedan od lidera opozicije i u medijima proglašavan izdajnikom.

"Koliko još i kome glava treba da padne sa ramena da bi policija ili neko drugi ozbiljnije poradio na ovome", upitao je Božović.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odgovorio je da uglavnom predsednika Srbije Aleksandra Vučića nazivaju izdajnikom.

"Uglavnom njegovo ime provlačite i optužujete ga za sve i svašta. I njega i članove njegove porodice i sve nas druge", rekao je Stefanović.

Dodao je da je poslednji put kada je neko ubijen zbog političkog stava to bio Ranko Panić, kojeg je ubila policija.

"Ubila ga je vaša vlast, neko ko je predstavljao vlast na ulici. Tada su u Srbiji ubijani ljudi zbog drugačijeg političkog stava. Uvek zaboravljate i Milana Pantića, novinara ubijenog 2001. godine. Da li boli to što je to bilo 2001?", upitao je Stefanović.

Kako je rekao, zbog širenja mržnje koje vidi u medijima, na društvenim mrežama, u izjavama, u Skupštini, i svega što je čuo o Vučiću i ljudima iz SNS-a, mogli bismo legitimno da posumnjamo da će neko na ulici možda njima da učini nešto.

Stefanović je dodao je da mu je čovek dolazio ispred kuće, u kojoj živi i njegovo dete, da kaže da će gađati zoljom.

Istakao je da ne želi da se pravi razlika, da svi moraju da povedu računa o onome što izgovaraju, te da osuđuje nasilje u celini.

"Sve što je u domenu različitih izjava, ne bih komentarisao. Neke stvari nisu u domenu MUP-a, videćemo do kakvih će se informacija doći u narednim nedeljama, ne bih sada ovde da bilo koga satanizujemo. Razgovaraćemo, i sa direktorom BIA Bratislavom Gašićem ću razgovarati oko svih činjenica", rekao je Stefanović.

Dodao je da je siguran da Parezanović nije hteo da optuži opoziciju da je velika opasnost po bezbednost, već da ukaže na mešanje stranog faktora.

Bezbednost na KiM najveći izazov

Naveo je i da je stanje bezbednosti na KiM trenutno najveći izazov za Srbiju, jer ne možemo bezbednosno da delujemo u svakom trenutku i zato što to na različite načine utiče na bezbednost cele Srbije, a posebno ugrožava stanovništvo na KiM.

Božović je zatim zatražio da, osim razgovora sa Gašićem, hitno budu sazvane sednice dva skupštinska odbora, jer je, kaže, ovo važno pitanje.

Šef Odbora za kontrolu službi bezbednosti Igor Bečić uzvratio je Božoviću da se niko iz opozicije nije pojavio na sednici tog odbora, jer nisu prisutni novinari.

"Ako smatrate da je ta tema važna, zašto Radoslav Milojičić (poslanik DS-a) nije bio na sendici Odbora gde je bio i Gašić, gde su sveli izveštaj za prethodni period i razgovaralo se o situaciji. Niste, jer vas interesuje da dođete na sednicu Odbora gde su pristuni novinari, da pitate ministra da govori o nečemu o čemu treba da govori BIA", rekao je Bečić.

Poslanik SNS-a Aleksandar Marković primetio je da je Božović "pobrkao" odbore i da je došao po zadatku "šefa koji broji koliko je puta spomenut u Skupštini" da napadne ministra unutrašnjih poslova na bilo koji način.

Marković je optužio Božovića da zapravo on lovi neistomišljenike, jer je, kako kaže, na društvenim mrežama postavio fotografije poslanika koji nisu glasali za dopunu dnevnog reda tačkama koje je on predložio, te da je imenom i prezimenom pomenuo tužilju Višeg suda Natašu Krivokapić, uz opasku da to ime treba zapamtiti.

"Ako ovo nije pritisak i pretnja, onda ne znam šta je", rekao je Marković.

Poslanik SDS-a Marko Đurišić kaže da se može govoriti o nadležnostima odbora, ali da se i na sednici Odbora za unutrašnje poslove može govoriti o tome koliko su građani Srbije bezbedni, ko ih ugrožava, koje su to agenture koje deluju, koji političari ili deo medija, kao što se govori.

On je postavio pitanje i zašto nema rezultata u istrazi u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića i da li su u okviru nje ispitali ko je naručio i platio spotove protiv Ivanovića koji su se, kaže, emitovali na nacionalnim televizijama.

Ocenio je da je Ivanoviću na taj način crtana meta i da su ga u tim spotovima nazivali najvećim izdajnikom.

"Da li će i nama u kampanjama crtati metu?", upitao je Đurišić.

Stefanović mu je odgovorio da Euleks ne daje odgovore na pitanja u vezi sa istragom o ubistvu Ivanovića, te da Beograd insistira na otkrivanju ubica. Kada je reč o spotovima, ministar se prisetio, kako je rekao, najcrnjih spotova protiv Tomislava Nikolića 2012. godine.

Dodao je da su tada prozivali Nikolića i njegovu porodicu, a da tada, kako kaže, "to nije bila mržnja".

"Mi se trudimo da to posmatramo kao žar političke borbe. O našoj pristojnosti će najbolje govoriti građani kada za to dođe vreme. Nije u vreme vlade SNS-a ubijen nijedan novinar, niti je ubijen neko zbog različitog političkog mišljenja, ali jeste u prethodnim vremenima", rekao je Stefanović.

Na izjavu pripadnika BIA Marka Parezanovića osvrnuo se i poslanik SNS-a Miroslav Lazanski, koji je rekao da je to činjenica i da nema države koja je imuna na taj problem, te da treba čitati Vikiliks i videti kako su išle posete stranim ambasadama u Beogradu.

Treba se, kaže, prisetiti bivšeg ministra Gorana Svilanovića, koji je ukinuo diplomatske šifre tvrdeći da sa zapadnim zemaljama ne treba da imamo tajne.

"To je sve odraz jednog mentalnog sklopa u to vreme. Ja bih voleo da nema stranih agenata, ali, nažalost, nije život tako idealan. Stranih agenata ima, a BIA procenjuje da li će izaći sa imenima", rekao je Lazanski.