Stoltenberg za RTS: Važno je da, uprkos razlikama, gledamo u budućnost

Niko ne očekuje da ćemo se složiti sa onim što se dogodilo 1999. godine, ali verujem da je, uprkos tim neslaganjima, dobro za obe strane da mogu da gledaju u budućnost i sarađuju, poručuje generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg za RTS.

Jens Stoltenberg je u intervjuu za RTS rekao da će biti sve više investicija što se više ojača saradnja Srbije i NATO-a, pre svega zbog stabilnosti, koja je, kaže, preduslov za investicije.

Kako biste vi opisali odnose NATO-a i Srbije?

Imamo snažan i dobar partnerski odnos, i imali smo priliku da ga ojačamo u prethodnih nekoliko godina. Danas sam imao zadovoljstvo da otvorim civilnu vežbu NATO-a i ta vežba je samo jedan od primera koji govori da smo ojačali to partnerstvo. Cilj je zaštita ljudi, spasavanje života posle prirodnih nepogoda, poput požara, zemljotresa, poplava... Videli smo da srpske i NATO službe za reagovanje u takvim slučajevima mogu da rade zajedno i da jedni drugima pomažu. Ovo je najveća takva vežba koju je NATO ikada organizovao. Srbija je bila zemlja domaćin, i pokazali smo da možemo da radimo zajedno.

Da li događaji poput prošlonedeljnog na Gazivodama utiču loše na odnose Srbije i NATO-a?

Tako nešto ne stvara velike probleme u našim odnosima, ali ističe izazove koje imamo na Kosovu. NATO je sa Kforom tamo da zaštiti i da osigura bezbednost za sve zajednice koje žive na Kosovu, naravno i srpsku zajednicu. Imam poverenja u Kfor, mislim da je ta misija veoma važna, i drago mi je što je predsednik Vučić istakao značaj prisustva Kfora na Kosovu. NATO je pažljivo pratio prošlonedeljne događaje, Kfor nas je izvestio da nije bilo nikakvih vojnih aktivnosti, niti hapšenja. Ja sam tog jutra razgovarao sa predsednikom Vučićem, i važno je da lideri u regionu i predsednik Vučić mogu da sa mnom stupe u kontakt u sličnim situacijama, kada imaju potrebu da prenesu važne poruke.

Imali smo i referendum u Makedoniji. Da li njegov neuspeh utiče na politiku NATO-a prema regionu?

Ne. Odluka na referendumu je bila u rukama građana i demokratski izabranih institucija. Bio sam nedavno u Skoplju i poručio sam da je na vladi, na građanima da odluče. Posle referenduma, gde je većina glasala "za" promenu imena i članstvo u EU i NATO-u, ali gde nije izašao dovoljan broj ljudi, na njima je da odluče koji će im biti naredni koraci. Nije na Briselu da odluči šta će Skoplje da radi. Ono što ja mogu da poručim je da je NATO spreman da primi novu članicu ukoliko sprovedu dogovor o imenu. Nema drugog puta – bez dogovora o imenu, neće biti ni članstva. Ali, ponavljam, na njima je da o tome odluče.

Ako Makedonija uskoro postane članica NATO-a, Srbija će ostati jedina u regionu koja je van NATO-a. Da li je to na duže staze održivo?

Da. Kao što je to moguće za Austriju i Švajcarsku, da budu neutralne i okružene NATO članicama. NATO poštuje neutralnost bilo koje zemlje. Kada je Srbija odlučila da bude neutralna i da ne zatraži članstvo, mi smo to poštovali. Ali pozdravljamo to što Srbija želi jako partnerstvo sa NATO-om. Mi pomažemo srpskim vojnicima u učešću u mirovnim misijama, pomogli smo u uništavanju opasnog zaostalog naoružanja, poput mina, i zajedno radimo u novim tehnologijama, od robotike do biogoriva, postoji program "NATO za nauku" u kome učestvuju i vaši naučnici, itd. Slično kao i Švedska. Švedska je neutralna zemlja, okružena članicama NATO-a, i mi to snažno poštujemo, ali i pozdravljamo veoma blisku saradnju Švedske i NATO-a, slično kao što pozdravljamo i saradnju Srbije i NATO-a.

Ipak, nije baš kao u slučaju Švedske, Švedska nije bila u ratu sa NATO-om, a Srbija jeste.

Nije, ali mislim da je moguće gledati u budućnost i raditi zajedno, uprkos razlikama iz prošlosti. Prošlost ne smemo da zaboravimo, treba da budemo iskreni u vezi sa prošlošću i razlikama, ali ne smemo se vraćati u prošlost. Napredak zavisi od naše sposobnosti da gledamo u budućnost i da prevazilazimo razlike. Prihvatam da je bombardovanje iz 1999. godine i dalje nešto što stvara bolna sećanja mnogima u Srbiji. Cilj je bio zaštita i spasavanje života civila, ali sada mislim da je važno da, uprkos razlikama, budemo u stanju da gledamo u budućnost, u interesu i Srbije i NATO-a. Stabilnost, napredak, saradnja su osnova za ekonomski rast i najveći investitori u Srbiji su iz NATO zemalja, i ja to pozdravljam.

Upravo ste pomenuli da je cilj bombardovanja bio spasavanje života. Jeste li videli kako su srpski mediji preneli vašu izjavu o tome pre neki dan, ističući da je cilj zapravo bio rušenje Miloševića?

Cilj nije bio promena režima u Srbiji, već spasavanje i zaštita života civila. I zaustavljanje akcija Miloševićevog režima, ali ne i promena tog režima, to nije bio cilj operacije. Opet, prihvatam da ima različitih pogleda na to što se dogodilo 1999, ali mislim da te razlike ne treba da nas spreče da radimo zajedno u budućnosti. Često uzimam primer svoje zemlje, Norveške. Mi smo ratovali sa Švedskom mnogo puta tokom vekova, ali smo bili u stanju da prevaziđemo te razlike, i mi nismo zaboravili istoriju, i ratove u našem regionu između nordijskih zemalja, ali smo bili u stanju da zajedno radimo na dobrobiti građana u svim zemljama. Važno je da nas istorija ne vrati unazad i spreči da radimo sa svojim susedima i stvaramo bolju budućnost.

Ali to nije tako jednostavno. NATO je po svim istraživanjima u Srbiji, da upotrebim taj izraz, "najmanje voljena" međunarodna organizacija. Skupštinska komisija upravo istražuje posledice bombardovanja na zdravlje ljudi, tako da i dalje postoje prepreke.

Na vama je da odlučite da li želite partnerstvo i saradnju sa NATO-om, ali ja verujem da je u interesu i Srbije i NATO-a da rade zajedno. Verujem da su mir i stabilnost, bezbednost važni za ljude u regionu, ali je važna i ekonomija. Što više ojačamo tu našu saradnju, više će biti i investicija, delimično jer je stabilnost preduslov za investicije, ali i zato što je poverenje važno za investicije. Niko ne očekuje da ćemo se složiti sa onim što se dogodilo 1999. godine, ali verujem da je, uprkos tim neslaganjima, dobro za obe strane da mogu da gledaju u budućnost i sarađuju.

Dve veoma važne članice NATO-a drugačije gledaju na mogućnost promene granica na Balkanu, kada je reč o Kosovu i Metohiji. Nemačka se protivi, a čuli smo savetnika predsednika Trampa, Džona Boltona, koji je rekao da SAD ne isključuju mogućnost razmene teritorija ukoliko se Srbija i Kosovo sa tim slože. Da li je za NATO problem to što dve važne članice imaju suprotstavljena mišljenja u vezi sa tako važnim pitanjem kao što je promena granica?

Videli smo šta kažu različite članice, a važna poruka od svih i od NATO-a je da mi podržavamo dijalog Beograda i Prištine, koji je jedini način da se na miran način otklone nesporazumi i problemi. NATO je podržao i pomogao u uspostavljanju tog dijaloga, koji se sada vodi pod okriljem EU. NATO i EU ne mogu da reše probleme u regionu, ali možemo da podržimo i pomognemo. Ako bude nekog pomaka u vezi sa granicama, onda ćemo se time pozabaviti.

To znači da to ipak vidite kao mogućnost?

Neću da spekulišem. Ali verujem da ovaj dijalog između Beograda i Prištine treba da se vodi, i onda ćemo se baviti ishodom tog dijaloga.

broj komentara 3 pošalji komentar
(sreda, 10. okt 2018, 01:59)
anonymous [neregistrovani]

Buducnost

Treba NATO da nas usmeri. Lepu su nam buducnost pripremili sa decenijom sankcija i bombardovanjem.

(utorak, 09. okt 2018, 22:56)
anonymous [neregistrovani]

Pa zar je moguce

Tek tako žrtve ,razaranja i posljedice rasutog uraniuma prebrisati mokrom krpom.

(utorak, 09. okt 2018, 22:25)
anonymous [neregistrovani]

Marius

Saradnjom do bolje, prosperitetnije i mirnije budućnosti -bravo !