Rot: Do rešenja za Kosovo uz dobru volju i hrabrost

Zamenik ministra spoljnih poslova Nemačke Mihael Rot kaže za Tanjug da je optimista da se uz dobru volju i hrabrost može doći do rešenja za Kosovo. Rot smatra i da probleme ne treba rešavati povlačenjem novih granica.

Nemački zvaničnik, koji trenutno boravi u Beogradu, podseća da države Zapadnog Balkana iza sebe imaju tragičnu istoriju, strašan građanski rat sa stotinama hiljada mrtvih, milionima proteranih i raseljenih. Upravo zbog toga apeluje na sve da iz te tragične istorije izvuku pouke.

"Budućnost Zapadnog Balkana su društva koja su otvorena za sve narode, religije, kutlure. Za to se zalaže i Evropa i EU. Zbog toga još jednom mogu samo da upozorim da se problemi ne rešavaju time sto se povlače nove granice", ističe Rot, koji je i državni ministar za Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.

Rot nije direktno odgovorio na pitanje šta bi, po mišljenju Berlina - koji se protivi korekciji granica, podeli ili razmeni teritorija - bilo kreativno rešenje za Kosovo.

On napominje da to nije samo pozicija Nemačke, već da taj stav deli i velika većina članica EU, te da je reč o zajedničkom stavu Unije.

"Imam utisak i da na samom Zapadnom Balkanu, a često ga posećujem, nigde ne postoje simpatije ili saglasnost za takvo rešenje. Otvaranje te Pandorine kutije može da ima veoma opasne posledice", upozorava Rot.

Šta sve hrabri političari mogu da ostvare, kaže, vidi se na primeru Grčke i Makedonije, gde se posle 27 dugih godina sporenja konačno pronašlo rešenje za spor oko imena.

To je od obe strane zahtevalo puno, ali, kako navodi, sa hrabrošćnu, odlučnošću i solidarnošću, kao i sa evropskim duhom mnogo može da se postigne.

"Zato sam optimista da uz dobru volju i sa hrabrošću za kreativno rešenje između Kosova i Srbije može da se pronađe održivo rešenje", kaže nemački zvaničnik.

EU treba da bude vidljiva i angažovana u regionu

Upitan šta Srbija može da očekuje od Nemačke u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja, Rot navodi da Evropska unija treba da bude vidljiva i angažovana u regionu, kao i da je Nemačka svesna svoje odgovornosti za Zapadni Balkan.

Za EU, ističe, može da postoji trajni mir samo ako u svim zemljama Zapadnog Balkana mogu da se garantuju demokratija, stabilnost, pravna država, i pre svega pomirenje u regionu.

"To je dug i doduše težak put, ali se isplati. On je u našem interesu, u interesu cele Evrope, ali i ljudi koji ovde žive, rade i žele dobru budućnost za svoju decu", zaključio je Rot.

Srbija je, ističe, postigla puno u pregovorima o pristupanju EU, a sporazum o normalizaciji sa Kosovom je centralni deo tih pristupnih pregovora.

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine ujedno je i pretpostavka za put Srbije u Evropsku uniju, kaže Rot i dodaje da je dobro što se pregovori vode na najvišem političkom nivou.

Očekivanja od Srbije i Kosova su velika, ukazuje nemački zvaničnik.

Ne postoji izolovano obećanje samo za Srbiju da će postati članica EU kad se ispune politički uslovi, već to obećanje važi za sve države Zapadnog Balkana, pa i za Kosovo, zaključuje Mihael Rot.

broj komentara 10 pošalji komentar
(utorak, 18. sep 2018, 19:57)
anonymous [neregistrovani]

27 godina za kompromis oko imena...

27 godina trebalo je politicarima Grcke i Makedonije da se dogovore oko imena. Pa sta mislite gospodine Roth koliko bi to godina bilo potrebno za sporazum oko teritorije? Cini mi se vjecnost .

(nedelja, 16. sep 2018, 21:57)
anonymous [neregistrovani]

pandorina kutija

Vi ste zajedno sa vasim partnerima 1999 nasilno promenili granice Srbije, dozvolili Albancima da proglase nezavistnost, i kazete onda kada to Vama odgovara da su granice 'svete', ovo licemerje sa zapada slusamo vec 28 godina...Vreme je da se jasno kaze da nema nikakvog pogotovo ne istorijskog sporazuma sa Albancima dok Srbiji ne vratite njen suverenitet i integritet na KiM,postovanje rezolucije 1244 koji jedini pravni i validni dokument.

(nedelja, 16. sep 2018, 21:53)
anonymous [neregistrovani]

Zuri im se

Nemackoj se zuri da Srbija sto je moguce pre postane clanica EU. Ali uslov koji Nemacka stavlja pred Srbiju to onemogucuje. EU bez Srbije znaci raspad EU, a Nemacka bi bila najveci gubitnik. Zato im se zuri.

(nedelja, 16. sep 2018, 19:59)
anonymous [neregistrovani]

Okvir za resenje

vas,a mudrovanja i natezanja kosovska-srpska uz vas nadzor,pa sad ti resi problem.Pa valjda je najbolje resenje i najstabilnije ono koje postignu dvije strane bez upliva sa strane.

(nedelja, 16. sep 2018, 19:37)
anonymous [neregistrovani]

A,zasto Nijemce zulja nas KosMet?

Nijemcima se ocito zuri da nam "pomognu" u vezi naseg KosMeta pa su se strasno aktivirali posljednih dana.Prvo nas je Frau Merkel podsjetila da nema promjene granica Kosmeta,pa onda MIP Hajko Mas,pa sada Herr Rot.Zar Nijemci nemaju drugog posla osim sto se ubise od sekiracije za srpskim KosMetom?

(nedelja, 16. sep 2018, 18:12)
anonymous [neregistrovani]

А докле конструктивно да разговарамо?

Они праве војску, угњетавају наш народ и исмевају све договоре. Ми конструктивно, они деструктивно!

Па докле?

(nedelja, 16. sep 2018, 17:25)
anonymous [neregistrovani]

ni za, ni protiv

EU nije ni protiv ni za korekciju granica ili razmenu teritorija posto se u EU nikada nije zvanicno odlucivalo o tome. 

(nedelja, 16. sep 2018, 15:29)
anonymous [neregistrovani]

Komentar

Gospodine Rot znate li koliko je to osetljvo pitanje za Srbiju,vise nego nekad pitanje Istocne Nemacke koje se Nemacka nikad nije odrekla.Sad zagovarate nesto na sta ne bi sami nikad pristali da je u pitanju vasa teritorija.Albanci su manjina u nasoj drzavi i manjine imaju status autonomne pokrajine a negde ni to.Zasto ne podrzavate nezavisnost Katalonije.

(nedelja, 16. sep 2018, 15:03)
М. Обрад Симовић [neregistrovani]

Границе...Хм!

Рот је у праву. Опасно је да се границе мењају. Нека Немачка повуче признање Косова као посебне државе, повуче свој војни контингент са КиМ и призна Републику Србију бар у авнојским дакле, границама Бадинтерове комисије које је и Немачка одобрила. Г-дин Рот не само да је црвен, а та боја нам је често преливала из Немачке, већ је и лицемеран.

(nedelja, 16. sep 2018, 13:42)
Саша [neregistrovani]

Границе

Као што је мењање граница Немачке 1989. допринело њезиној стабилности, тако ће и евентуално мењање граница на Балкану допринети већој хомогеној структури становништва и стабилности.