Ko može da lobira i za koga

Zakon o lobiranju, jedan od ključnih antikorupcijskih, ove jeseni čeka poslanike Skupštine Srbije. Prvi put država zakonom uređuje lobiranje da bi zaštitila javni interes i uticaj na menjanje važnih propisa ispod žita. Zakonski predlog je tek objavljen, a izaziva polemiku zbog jedne stavke unete u finalu – da osim registrovanih postoje i neregistrovani lobisti.

Da li će Beograd, poput Brisela ubuduće imati kafanske stolove trajno rezervisane za lobiste? Uz kaficu ili ne, ali praksu da se sa funkcionerom popriča o propisu i traži neka izmena, zakon bi trebalo da dovede u red.

"Razne organizacije, udruženja privrednika, veoma često dolaze u ministarstva i predlažu da se donesu određeni zakoni ili podzakonski akti ili da se ne donesu određeni zakoni ili podzakonski akti ili da se neki ubrzaju a neki uspore. Bez uređenog lobiranja to je pomalo stihijski", kaže državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić.

Registrovani lobisti biće u evidenciji Agencije za borbu protiv korupcije i radiće za razne klijente. Neregistrovane će činiti razne privredne i druge institucije, koje će moći da lobiraju samo za sebe. O tome Društvo lobista Srbije, koje se zalaže za važan antikorupcijski akt, ima izričit stav.

"Ne, ne, mora da se nađe neki drugi način da i oni budu registrovani, da bude i za njih efikasno, niko ne želi da oteža poslovanje ili uticaj na donosioce odluke bilo kome, ali mora da se poveća kapacitet lobističke profesije u Srbiji i moraju ljudi koji žele time da se bave da budu motivisani da se registruju kao lobisti a ne da budu članovi neke privredne asocijacije", ističe Nenad Vuković iz Društva lobista Srbije.

U Vladi Srbije ipak smatraju da je sasvim dovoljno da funkcioner prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije kontakt sa lobistom, kakav god on imao status.   

"Previše bi bio uzak pristup zakonodavnoj vlasti, Vladi, ministarstvima ukoliko bi to moglo da bude samo preko registrovanog lobiste", objašnjava Ilić.

Da bi donošenje odluka bilo transparentnije, predlaže se i da funkcioneri i institucije lobističke predloge objavljuju na svojim sajtovima.

"Ostaje dilema kako će se postupati u situaciji kada lobisti neformalno pristupaju državnim funkcionerima ili službenicima, budući da zakon kaže da lobiranje počinje tek kad se lobista formalno i pismeno obrati lobiranom licu, a one sve situacije gde postoje neformalni i prethodni kontakti u nekim raznim prilikama ostaju da vise u vazduhu", kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije.

Ako lobiranje počne pre nego što je o tome potpisan ugovor, ili o tome nije obaveštena Agencija za borbu protiv korupcije, kazne su od 50.000 do dva miliona dinara, propisuje zakon – pa i trostruko veće za lobiranje u sivoj zoni.

broj komentara 2 pošalji komentar
(utorak, 11. sep 2018, 12:10)
Jovan Perin [neregistrovani]

Pravi zakon

Ovo je pravi zakon i verujem da ce proci u skupstini jer mnogima iz te skupstine odgovara da se oslobode balasta i straha i nelagodnosti . Bez obzira sto neki poslanici nemaju privilegiju da primaju mito , glasace za zakon pod pritiskom kolega kojima je to osnovni motiv bavljenja politikom i ucestvovanja u radu skupstine.

(utorak, 11. sep 2018, 12:05)
Snezana [neregistrovani]

Doktori , policajci , sudije i inspektori

Ovim profesijama i jos nekim bi se onemogucilo da legalno prime mito dok bi politicarima to pravo legalizovano.