Kovačević o tome zašto je "status kvo" opasan po Srbiju

"Studija polazi od dva pretpostavljena scenarija. Jedan je realan i predstavlja normalizaciju odnosa, a samim tim će se otvoriti perspektiva ulaska u EU u periodu između 2025. i 2030. godine. To znači održivi razvoj. Drugi je status kvo u kome se ne otvara perspektiva ka EU i znači razna ograničenja", rekao je Kovačević za Tanjug.

Status kvo je, tvrdi Kovačević, krajnje neproduktivan, regresivan, pa i opasan po Srbiju, kao nesumnjiva prepreka daljem razvoju zemlje.

Razgraničenje kao rešenje, po kome se "Srbiji pripaja sever Kosova - Leposavić, Zubin Potok, Zvečan i Severna Mitrovica, a Kosovu i Metohiji Preševo", po njegovoj oceni je "apsolutno dobro".

Takav scenario, kaže Kovačević, znači da se stanovništvo Srbije uvećava za oko 42.000 stanovnika, a KiM za oko 30.000 stanovnika, koliko ih ima u Preševu.

"Ovo je opcionalna konstrukcija razmene teritorija, ona ne pretenduje da bude politička pouka. Razmena teritorija je sagledana kao racionalna opcija i studija govori o ekonomskim, socijalnim, demografskim efektima, ali ne i političkim", dodao je Kovačević.

Ekonomski efekti u tom scenariju pokazuju da bi se najpre smanjili troškovi Kancelarije za KiM sa 47 miliona evra na devet miliona evra godišnje, a kada je reč o razlici u BDP-u, ona bi bila u korist Srbije za 52,4 miliona evra.

"Ukupan dobitak za Srbiju bi bio oko 90 miliona evra", rekao je Kovačević.

Prema njegovim rečima, normalizacija odnosa je dobra za Srbiju i u demografskom pogledu, jer bi se do 2060. godine broj stanovnika prepolovio ukoliko bi ostao status kvo.

U delu studije koji se odnosi na zajedničke ekonomske interese, grupa autora, među kojima je i Kovačević, ukazala je na potencijal Trepče, koja godišnje može pihodovati do 320 miliona evra, 9,6 milijardi evra za 30 godina.

"To uopšte nije beznačajno. Trepča je veliki kapacitet i on bi mogao biti aktiviran pod uslovima postizanja sporazuma o normalizaciji odnosa. To podrazumeva da se zajednički upravalja. Slična situacija je i sa Gazivodama", rekao je on.

Kovačević ističe da bi to moglo biti korisno za obe strane, a da Srbija u ovom trenutku nema koristi.

Ukazao je i da je trgovinska razmena između centralne Srbije i KiM oko pola milijarde evra, a da bi ona lako mogla dostići oko milijardu evra, ako bi imali normalne odnose.

"Sve su to elementi matrice mogućeg pozitivnog razvoja, ali osnovno je da se razreši ovaj čvor - da li idemo na jednu ili drugu stranu. Studija govori o imperativnosti rešavanja tog pitanja. To znači da je odlaganje i ostajanje u status kvo situaciji krajnje neproduktivno, regresivno i opasno, barijera razvoju Srbije, a rešavanjem odnosa otvorene su sve mogućnosti za sasvim dobru perspektivu", zaključio je Kovačević.