Dačić: Od septembra konkretniji razgovori o tome šta ko smatra kompromisom

Na pitanje novinara da li očekuje da će razgraničenje biti tema razgovora u Briselu, Dačić je rekao da sledi niz sastanaka koji bi trebalo da odrede oko čega postoji mogućnost dogovora i da očekuje da bi od septembra trebalo da se razgovara malo konkretnije o tome šta ko smatra kompromisom.

U septembru, kaže, počinje Generalna skupština UN, predsednik Vučić će biti u Kini, u Srbiju će ove godine doći ruski predsednik Vladimir Putin, a očekuje se i dolazak francuskog predsednika Emanuela Makrona.

"S druge strane, EU se žuri zbog isteka njihovog mandata, jer sledeće godine su evropski izbori. Da li će se bilo šta desiti? Daleko smo, daleko od toga. Svako ko ima neke ideje treba da ih iznese, ja sam ih izneo. Ne znači da to mora da bude tako", rekao je Dačić novinarima u Spomen-sobi "Kosmetske žrtve" gde je obeleženo petnaest godina od zločina u Goraždevcu.

Upitan šta konkretno znači pojam razgraničenja, Dačić je rekao da ako se to pitanje odnosi na to šta to znači u smislu "konkretne teritorije" kaže da je to nešto o čemu će se tek razgovarati.

"Mi smo daleko, mi tek pričamo o tome da li je to kao ideja uopšte nekome prihvatljivo ili ne. Albanci smatraju pod kompromisom da uzmu i Preševo i Bujanovac, a ne znam šta bi uopšte oni rekli na ideje koje mi ovde imamo - da oni treba da ostanu u Srbiji, da budu autonomija u Srbiji. Predsednik Vučić će o tome razgovarati, on vodi dijalog sa Hašimom Tačijem", rekao je šef diplomatije.

Na opasku novinara da se čini da ni u Srbiji ne postoji konsenzus o KiM i da nema dijaloga vlasti i opozicije, Dačić kaže da konsenzusa nema ni kod Alabanca jer bi "jedni ovo, jedni bi ono".

"Ovo je stvarno ozbiljno pitanje. O tome treba da se sedne i da se ozbiljno razgovara šta su sve mogućnosti, šta je mogućnost za dogovor, pa da idemo redom, jedna, druga, treća, peta, deseta..., koliko ima tih mogućnosti, da vidimo šta je realno", rekao je Dačić i ponovio da je, kada se podvuče crta, najjednostavnje rešenje, o kojem je on govorio, a to je podela.

"Ne mora da znači da će biti tako", dodao je.

"Prvo da vidimo da li je ideja prihvatljiva" 

Na pitanje šta bi razgraničenje značilo za Srbe koji žive južno od Ibra, Dačić je rekao da treba ići redom i videti prvo da li je ta ideja prihvatljiva.

"Mi smo već počeli da se svađamo o nečemu za šta ne znamo ni da li će uopšte da bude. Ako je ta ideja prihvatljiva, onda o tome treba da se razgovara dalje, onda da vidimo koje su to teritorije, kako one mogu da budu spojene. Previše je rano da ulazimo u te konkretne razgovore", rekao je Dačić.

Ono što je sigurno, ističe, jeste da niko ne može da ima manje nego što trenutno ima.

"U svakom slučaju, niko ne misli da podeli Srbe na severno i južno i da sada na osnovu toga kaže 'ne interesuje nas šta će biti na jugu'. Treba da vidimo da li je ona uopšte prihvatljiva kao takva. Ako je prihvatljiva, onda da sednemo i vidimo na koji način može ona da se realizuje", naveo je Dačić.

Istakao je da su mnoge države u svetu, pre svega SAD, promenile svoje stanovište jer do sada, podseća, nije bilo želje da se uopšte razgovara o nekom kompromisu.

"Do sada kad god ste pominjali pitanje Kosova – 'ma pustite, to je već rešeno', kad predložite bilo koju varijantu za neki komprimis oni upšte nisu žleli o tome da razgovaraju. Pozicija, pre svega SAD, se u tom smislu promenila. To otvara mogućnost da se uopšte razgovara o temi na koji način bi mogli da se uvaže interesi jedne i druge strane", kaže Dačić.

Ono što se, kaže, već čulo su samo neke od ideja za koje ne znači da će uopšte biti prihvaćene.

"Vidite da Albanci imaju maksimalističke stavove. Oni ne shvataju da se situacija promenila, oni misle i dalje da je situacija takva da mi samo treba da priznamo nezavisnost. To se naravno neće desiti. Ukoliko neko želi da se zaista dođe do komprimisa treba ozbiljno da uvaži naše interese", poručio je Dačić.

"Država će dati dokumentaciju za tužbe zbog bombardovanja"

Dačić je rekao i da će država dati svu dokumentaciju koja je potrebna za podnošenje tužbi građana zbog bombardovanja NATO-a municijom sa osiromašenim uranijumom 1999. godine.

Odgovarajući na pitanja novinara, Dačić je rekao da nije informisan dokle se stiglo u vezi sa tim tužbama koje planiraju da podnesu udruženja porodica i građani.

Šef srpske diplomatije naveo je da su takve pojedinačne tužbe podnošene u Italiji, a da su ih podnosili vojnici koji su bili u mirovnim misijama na KiM, u sredinama koje su bile gađane municijom sa osiromašenim uranijumom.

"Tužili su svoju državu zato što su ih slali tamo", kaže Dačić.

Podsetio je i da je Srbija ranije pokušavala da tuži NATO zemlje zbog bombardovanja, da su i u Srbiji vođeni procesi, ali da su posle 5. oktobra ti procesi obustavljeni, kako bi, kaže, Havijer Solana mogao da dođe u Srbiju.

Naveo je i da je Srbija svojevremeno podnela tužbu Međunarodnom sudu u Hagu koji je odbio nadležnost u tom slučaju.

"Ostalo je da se vidi da li je moguće da pojedinici pokretnu tužbe u pojedinim državama", rekao je Dačić i dodao da je to možda najbolji način i put.