Austrijski prioriteti u EU, šta Srbija može da očekuje?

Palicu na čelu saveta Evropske unije od Bratislave preuzeo je Beč. Kriznih deset godina evropske porodice obojile su finansijska i ukrajinska kriza, terorizam i nezadrživi talas migranata. Poseban test za nju bio je i razlaz Londona i Brisela. Otuda i ne čudi što će moto trećeg austrijskog predsedavanja biti "Evropa koja štiti".

"Tokom njenog predsedavanja će se razvijati pregovori o Bregzitu, zatim, u toku je dijalog o budućem budžetu EU i vodiće se dijalog o budućnosti same Evrope", ističe Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike.

U narednih šest meseci mnogo izazova je pred Austrijom. Velike teme, ipak, na osovini Berlin–Pariz–Rim. Koliko će se daleko čuti glas koji stiže iz Beča?

"Treba biti oprezan sa očekivanjima od austrijskog predsedavanja kada je u pitanju politika proširenja. Uspešna politika će i dalje zavisiti od sposobnosti samih zemalja kandidata da ispune ono što su neophodni uslovi za pristupanje EU jer jedino na takav način Srbija i ostali kandidati mogu da se predstave kao kredibilni partneri", smatra Majstorović.

A kao važan prioritet Austrija je uvrstila politku proširenja. Visoko na agendi je dalji razvoj odnosa sa Zapadnim Balkanom.

"Mi očekujemo da tokom austrijskog predsedavanja otvorimo sva ona poglavlja za koja smo tehnički spremni. To su u ovom trenutku tri pregovaračka poglavlja, ali takođe očekujemo da ćemo u narednom periodu pripremiti još nekoliko pregovaračkih pozicija", navodi pomoćnica ministarke za evropske integracije Ksenija Milenković.

Dobri bilateralni odnosi Beograda i Beča i to na najvišem političkom nivou, ocenjuju analitičari, idu Srbiji na ruku.

"Austrija već duži period intenzivno podržava Srbiju na evropskom putu i to je dobra činjenica. Austrija će u svakom slučaju probati da bude neko ko konstruktivno utiče na dalju dinamiku pregovora Beograda i Prištine i neko ko će se truditi da nađe jedan izbalansiran stav u ovom procesu", ukazuje analitičar Dragan Đukanović.

Posle Austrije predsedavanje od početka naredne godine preuzima Rumunija, jedna od pet članica Unije koja nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije.