Dačić: Ne gledamo pitanje KiM kao rešenu stvar

Osnovni kamen spoticanja između Srba i Albanaca je pitanje Kosova i Metohije, a Srbija smatra da je put dijaloga imperativ u traženju rešenja za sve probleme i konflikte, izjavio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Dačić je naveo da je pozicija Vlade i predsednika Srbije vrlo transparentna i uperena na postizanje cilja, a to je očuvanje i promovisanje mira i stabilnosti.

"Čvrsto smo opredeljeni da zajednički radimo sa svim zainteresovanim stranama, spremni smo da razgovaramo o svim pitanjima kako bi se omogućio svestrani napredak. Smatramo da je svim narodima i zajednicama potreban mir i stabilnost u regionu i njihov ubrzani ekonomski oporavak. Stoga je nastojanje Srbije da se zajedno sa drugim zemljama što skorije integriše u EU", rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da bude ključni akter u stvarima koje se nje tiču, jer samo tako može da zastupa i brani svoje nacionalne interese, svoja legalna i legitimna prava.

"Učešće Srbije u razgovorima nije nimalo lako, puno je otpora i nepredvidivih prepreka. Međutim, poenta i nije u pronalaženju brzih i lakih rešenja, u stihijskom prepuštanju ili prihvatanju minimalizma", rekao je Dačić i dodao da Srbija svoju spremnost da učestvuje u razgovorima manifestuje uvek i svuda, konstantno obnavljajući napore da u postupku medijacije EU dođe do kompromisa sa albanskom zajednicom na Kosovu i Metohiji.

Govoreći o unutrašnjem dijalogu o KiM u Srbiji, Dačić je rekao da je to izraz velikog demokratskog kapaciteta društva, kao i potrebe traženja adekvatnog rešenja uz izbegavanje fragmentirane pozicije.

"Zato svrha unutrašnjeg dijaloga nije dolaženje do prostog zbira različitih ideja i pogleda, već šansa za sagledavanje čitavog spektra mogućih solucija i kristalisanja stavova naše zemlje. Posledično, unutrašnji dijalog je doveo do porasta kredibiliteta Srbije u evropskim i svetskim okvirima", rekao je Dačić.

"Teritorije i žene uvek bile razlog velikih sukoba"

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić kaže da je Srbija spremna za kompromis sa Kosovom, ali da Priština, verujući da je to završena stvar, nema impuls za to.

Dačić je podsetio da je on sa Hašimom Tačijem započeo dijalog u Briselu. 

Kada su se sreli kod Ketrin Ešton, to javnost nije znala dok nisu objavili sliku, to je bila istorijska vest, a danas, kaže Dačić, nije. 

"Priština misli da je to sve već rešeno i nemaju impuls za kompromis. Mi verujemo da možemo da idemo u pravcu kompromisa, ali bez jednostranih akata", ističe Dačić.

Kako kaže, kad je reč o Kosovu, uglavnom postoje dva stava – da je Kosovo nezavisno i da je deo Srbije, a, ističe, život je negde između. 

"Problem je i politička nestabilnost na Kosovu, dok kod nas to nije slučaj. Na Kosovu svi traže alibi da se nešto ne sprovede", konstatovao je ministar.

Nama nije interes da blokiramo albanski narod, ističe Dačić, ali nemojmo da potcenjujemo pitanje teritorije.

"Teritorije i žene su uvek bile razlog velikih sukoba. Moramo da uvažavamo legitimne interese i jednih i drugih", kaže Dačić dodajući da je cela borba na Kosovu bila za teritoriju i stvaranje države, a ne za demokratske vrednosti.

Dačić dodaje da nema otvorenih pritisaka na Srbiju da prizna Kosovo, ali da ne možemo da uđemo u EU ako neka zemlja ne dâ svoju saglasnost.

"Ako Priština ne bude spremna za kompromis, vizna liberalizacija je možda nešto najviše što Kosovo može da dobije od EU", zaključio je Dačić.

"Dosadašnji rezultati dijaloga u Briselu nisu zadovoljavajući"

Kada je reč o razgovorima u Briselu, Srbija ima dovoljno političkog senzibiliteta da oseti momenat rešavanja pitanja Kosova i Metohije i da svu svoju energiju i snagu uloži u pravcu postizanja kompromisa, kako se ne bi propustila istorijska prilika za dogovor sa albanskom zajednicom, naveo je ministar.

Dodao je da se Beograd snažno zalaže za dijalog sa Prištinom, smatrajući da pregovarački proces nema alternativu. 

"Za razliku od nekih naših zapadnih partnera, ne gledamo na pitanje Kosova i Metohije kao na rešenu stvar, već da se samo kroz dijalog može doći do rešenja. Prioritet delovanja Srbije predstavlja opstanak i poštovanje prava srpske zajednice, njen ekonomski razvoj, očuvanje kulturne baštine i imovine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji", rekao je Dačić na skupu "Srbi i Albanci – kojim putem dalje?".

Dodaje da će u vremenu u kojem živimo, odnos srpskog i albanskog naroda jeste i biće merilo uspešnosti čitavog regiona a i Evrope u dugotrajnom procesu pomirenja, prevazilaženja postojećih razlika i uspostavljanja međusobnog poverenja.

Dačić je rekao i da dosadašnji rezultati dijaloga u Briselu nisu zadovoljavajući, kao i da su stalno praćeni novim tenzijama albanske zajednice na KiM.

"Težnja Beograda za dogovorom jeste iskrena i motivisana vrednostima koje delimo sa Evropom i svetom, ali nećemo dozvoliti da nas neko ponižava i ruši. Nakon pet godina, proces dijaloga u Briselu se pored periodičnih pomaka, ali bez korenitih promena i suštinskog napretka, nalazi pred starim izazovima, kako ispuniti dogovoreno", primetio je Dačić.

Kako je rekao, politika predstavnika albanske zajednice na Kosovu i Metohiji deluje poprilično rezistentna na uticaje sa strane, kojih, kako kaže, i nema u dovoljnoj meri. 

Uporište, primećuje Dačić, nalazi u prećutnoj, a ponekad i otvorenoj podršci određenih sila. 

"Odsustvo iskrene želje za postizanjem kompromisa i trajnog rešenja relativizuju uložene napore naše strane, a breme odgovornosti podjednako će deliti i međunarodna zajednica, nekad činjenjem, a nekad nečinjenjem. Nezavisno od ovoga, Beograd je svoju otvorenost za razgovore pokazao i pokazaće uvek kada druga strana hoće da sedne za pregovarački sto", istakao je ministar.

S druge strane, naglasio je da je aktivnost Srbije na diplomatskom planu, koja dovodi do toga da sve veći broj zemalja povlači priznanje Kosova, odraz našeg prava i obaveze da u bilateralnim odnosima sa drugim državama štitimo svoje sopstvene interese i afirmišemo poštovanje normi međunarodnog prava.

Srbija je, kaže Dačić, zainteresovana za blisku saradnju u oblasti evropskih integracija sa Albanijom, a spremnost da podeli iskustva iz svog procesa pregovora potvrđuje i to što je inicirala zaključivanje Memoranduma o saradnji u ovoj oblasti. 

"Logično je i očekivano da se Srbija i Albanija međusobno podržavaju pred institucijama EU, uključujući i njene najuticajnije članice", nepomenuo je Dačić.

On je dodao da neiskorišćen potencijal za zajednički nastup Srbije i Albanije postoji u oblasti regionalne saradnje, gde posebno mesto ima saradnja u okviru Berlinskog procesa.

Dačić je zaključio da je jačanje političkog dijaloga i kontakata od neprocenjivog značaja, budući da su nasleđeni problemi na relaciji Beograd–Tirana, odnosno Beograd–Priština veoma ozbiljni i teški. 

"Još jednom bih ponovio da se Srbija zalaže za dijalog, koji vidimo kao evropsku tekovinu, gde je jedino rešenje prihvatljivo za sve zainteresovane strane pretpostavka da to rešenje bude i održivo. Ocenjujemo da bi to moglo da doprinese stvaranju povoljnije ukupne klime u regionu, a time i da olakša rešavanje nasleđenih pitanja sa susedima", rekao je Dačić.

"Uporedimo prava Srba na KiM i Albanaca na jugu Srbije"

Ivica Dačić izjavio je povodom najave albanskih partija sa juga Srbije da će zahtevati poštovanje reciprociteta u odnosu na ono što dobije sever pokrajine, odnosno Srbi koji tamo žive u briselskom dijalogu, da svaka tolerancija ima granicu.

Dačić je u ironičnom tonu rekao kako bi baš voleo da uporedi prava Srba na Kosovu i Albanaca na jugu Srbije i dodao:

"Savetujem im da se ne igraju, svako strpljenje i svaka tolerancija imaju granicu. Reagovaćemo politički i, ako treba, i na drugi način. Ako misle da će provocirati bezbednost i stabilnost i da smo mi laka meta, mislim da se varaju. Ostavite se toga, okrenite se politici i dijalogu", poručio je Dačić.

Kako kaže, Priština neće da ispuni ono što je potpisala u Briselu, a to je formiranje ZSO, a sada se govori da oni traže neka prava koja nemaju. 

Podsetio je da su ovakve ideje, odnosno zahtevi za izdvajanje iz centralne Srbije i pripajanje Kosovu, postojali i pre političke krize, a da na sajtu prištinske vlade već deceniju stoji da, kada primaju delegacije Albanaca sa juga Srbije, navode da je reč o delegaciji istočnog Kosova, što je, kako kaže, politička taktika. 

"Prema tome, savetujem Hašima Tačija i ostale iz Prištine da se okrenu da rade ono što su se dogovorili u Briselu. Ako hoće, ako neće ne moraju, a ove fatamorgane koje žele da prave u Preševu i na drugim stranama neka ostave za neka druga vremena", poručio je Dačić. 

"Eliminišimo probleme i budimo zajedno"

Dačić kaže da su odnosi između Srba i Albanaca opterećeni temom Kosova.

"Zbog toga je ova tema teška i, kada se o njoj razgovara, treba postupiti što je moguće racionalnije i tražiti trajna rešenja kako bi se stavila tačka na sukob Srba i Albanaca", rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

"Svako od nas povezan je sa Kosovom na neki način, ja sam rođen u Prizrenu. To je bio prvi srpski glavni grad, a tamo danas živi svega nekoliko desetina Srba. Važno je da se eliminiše uzrok problema u odnosima između Srba i Albanaca. Odnosi između Srba i Albanaca važni su za region, ali i za EU i na to treba gledati kao na kapital za buduće generacije", istakao je Dačić.

Kako je rekao, ne misli "ni dobro, ni lepo" o uticajima sa strane na naš region i kaže da niko ne može bolje od nas samih da definiše problem koji izaziva probleme, a to je pre svega, prema njegovim rečima, pomešanost naroda.

Kako je dodao, osim Slovenije, na prostoru bivše Jugoslavije nije bilo nijedne zemlje u kojoj je jedan narod potpuno većinski.

"Neko nas je izmešao i pomešao, i u tome ima problema, ali ima i prednosti. Eliminišimo probleme i budimo zajedno. Svi smo mi u regionu braća i sestre i ne smemo da dozvolimo da nas svađa bilo ko sa strane", poručio je Dačić.

"Gde se mi okupimo, nastaje 'kurcšlus'"

Ministar Dačić rekao je da ni skup posvećen Berlinskom procesu u Londonu, na kojem su se okupili svi iz regiona Zapadnog Balkana, nije mogao da prođe bez, kako kaže, "kurcšlusa".

"Potvrdilo se da, gde god se okupe svi iz regiona, dođe do nekog kurcšlusa. Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson nije ni došao na skup jer je podneo ostavku. Da odemo i u neke druge zemlje?", rekao je šaleći se Dačić na konferenciji.

Ministar Dačić se "izvinio" zvaničniku Evropskog parlamenta Eduardu Kukanu.

"Ja sam već rekao, ili ćete nas primiti u EU, ili ćete se raspasti", istakao je Dačić. 

Pozdravio je organizaciju konferencije, navodeći da se na takvim forumima mogu izneti ideje i mišljenja na kojima stručna, ali i šira javnost Srbije i van nje može da učestvuje i doprinese boljem razumevanju aktuelnog trenutka.

"Ovakvi razgovori i kontakti doprinose povezivanju i ostavljaju pozitivnu sliku kod običnih ljudi, Srba i Albanaca, o odnosima dva naroda u kome nacionalni, verski i politički momenat ne bi trebalo da bude opredeljujući, ali je svakako značajan kao izraz civilizacijskog i kulturnog identiteta dva naroda, njegovih sličnosti i razlika", rekao je Dačić.

Poslanik u Evropskom parlamentu Eduard Kukan rekao je na konferenciji da dobri odnosi i saradnja između Albanije i Srbije pozitivno utiču na ceo region.

"U dugim hodnicima institucija u Briselu, mi odnose Srbije i Albanije percipiramo u regionalnom kontekstu. Niko ne sumnja da su Srbija i Albanija važni igrači u regionu. Mi ih posmatramo kao deo procesa integracije i procesa proširenja EU. Znamo da je neophodno da se ovaj proces nastavi", objasnio je Kukan.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić istakao je da podilaženje nije jedini način da se dođe do rešenja i dobrog odnosa Srbije i Albanije, već da je to povećanje i koordinacija saradnje.  

Istoričari Predrag Marković i Rigels Halili složili su se da je za odnose Srba i Albanaca ključno da se dve strane bolje upoznaju, da prevaziđu brojne streotipe, s tim što Marković ističe da Evropska unija treba da nam pruži evropsku perspektivu da bi se traume ostavile sa strane.   

Piro Miša iz Instituta za dijalog i komunikaciju iz Tirane naveo je da je razumna potreba Srba i Albanaca da otvore razgovore o odnosima dve zemlje, ali i da je jasno da odnos Beograda i Tirane ne može da zameni odnos Beograda i Prištine.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da su Srbi i Albanci dva naroda koja su živela pod istim nebom, često strahujući od protivnika koji su ih svađali, ali da su danas njihova saradnja i mir ključ bezbednosti na Balkanu. Ambasador Italije u Beogradu Karlo Lo Kašo saglasan je da je ključna uloga Albanije i Srbije za stabilnost u regionu. 

Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije ocenio je na konferenciji da je, nažalost, prošlo vreme za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine putem kompromisa.

"Srbija priznavanjem realnosti ne može dobiti Kosovo, ali može dobiti to da ne bude i dalje nedovršena država", smatra Veber. 

Novinar Mustafa Nano veruje da bi razgovor Srba i Albanaca trebalo preusmeriti sa Kosova i na druge teme, jer je to ključ saradnje dva veoma slična naroda u budućnosti.   

Ističe da nije saglasan sa nekima od panelista da postoji dosta razlika između dva naroda i dodaje da se u Beogradu oseća kao kod kuće.

Momčilo Pavlović sa beogradskog Instituta za savremenu istoriju rekao je da rešenje za Kosovo nije jednostavno i ne može se naći preko noći, jer su problemi viševekovni.

"Istorijska iskustva se mogu iskoristiti, ali istorijom se ne može promeniti sadašnjost. Odnosi Beograda i Tirane mogu relaksirati odnose na Kosovu", rekao je Pavlović.

Upoznavanje naroda, pružanje međusobne pomoći, kao i saradnja na putu ka Evropskoj uniji može pomoći boljem odnosu između Srbije i Albanije, smatra Ardijan Hačkaj iz Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane, dok je Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu ocenio da bez rešavanja pitanja KiM ne može doći do relaksacije odnosa između dve zemlje.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ukazala je da društvena zajednica mora biti uključena u rešavanje odnosa između Srba i Albanaca, jer uzajamne predrasude i manjak znanja jednih od drugima postoje već duže vreme.

Konferenciju "Srbi i Albanci – kojim putem dalje?", organizovale su agencija Tanjug i albanska agencija ATA, a skup su otvorile direktorke dve agencije – Branka Đukić i Armela Krasnići.

broj komentara 7 pošalji komentar
(utorak, 10. jul 2018, 23:06)
anonymous [neregistrovani]

Kranj

Rešenje je vrlo jednostavno, vratite Kosovo u okvire to jest granice Srbije i problem je rešen.

(utorak, 10. jul 2018, 20:31)
Fudbaler [neregistrovani]

Razvoj Balkana

Важно је да се елиминише узрок проблема у односима између Срба и Албанаца. Односи између Срба и Албанаца важни су за регион, али и за ЕУ и на то треба гледати као на капитал за будуће генерације. Цео Балкан треба да се развија и да о томе омогуће светске силе, као и државе које су днас присутне у Лондону.

(utorak, 10. jul 2018, 18:32)
anonymous [neregistrovani]

Istina

Dogodine u Prizrenu!

(utorak, 10. jul 2018, 13:00)
Nina [neregistrovani]

Dacic

Resenje nije ni blizu sve dok Pristinska vlast i EU cute i ne preduzimaju nista povodom nasilja nad Srbima na Kosovu.

(utorak, 10. jul 2018, 12:59)
Драган [neregistrovani]

нема

Нема ту решења јер нема ни правде за Србе. Неправда је долазила и долази пре свега са запада. А док нема правде, неће бити ни решења.

(utorak, 10. jul 2018, 12:13)
воронцов [neregistrovani]

Какво ту решење постоји

Ако ти неко нешто отима као у овом случају отимају Србији КиМ какво је то онда решење. То онда није решење већ класична отимачина.

(utorak, 10. jul 2018, 11:52)
anonymous [neregistrovani]

jela

Daleko smo jos mi od ikakvog iole zadovoljavajuceg resenja.