Porodica Bitići traži da se uhapse ubice trojice braće

Kako prenosi AP, saopštenje je objavljeno povodom 19-godišnjice ubistva braće Ilija, Mehmeta i Agrona Bitićija.

Porodica braće Bitići je navela i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta obećao američkim zvaničnicima da će Srbija rešiti taj slučaj, koji je, kako konstatuje AP, opteretio odnose dve zemlje.

Oni tvrde i da svi dokazi koje je prikupio njihov pravni tim, kako kažu, ukazuju da je glavni osumnjičeni bivši komandant Žandarmerije Goran Radosavljević, poznatiji kao Guri.

Braća Bitići su, kako podseća AP, napustila Njujork da bi se priključila borbi albanskih pobunjenika na Kosovu, podseća AP.

Ili, Agron i Mehmet Bitići, Amerikanci albanskog porekla, tokom ratnih zbivanja na Kosovu priključili su se Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK), a uhapšeni su 1999. godine na teritoriji Srbije zbog ilegalnog ulaska u zemlju.

Zbog toga ih je sud u Prokuplju osudio na 15 dana zatvora, a zatim su pušteni tri dana ranije, od kada im se gubi svaki trag. Njihova tela pronađena su 2001. u masovnoj grobnici u Petrovom Selu.

Odbor za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD usvojio je krajem juna rezoluciju o ubistvu braće Bitići, kojom pozivaju na privođenje pravdi odgovornih za ubistvo i u kojoj se ističe da bi napredak u rešavanju tog slučaja trebalo da bude jedan od faktora za dalji razvoj odnosa SAD i Srbije.

Ministarka pravde Nela Kuborivić je povodom ove rezolucije rekla da je Srbija posvećena rešavanju slučaja ubistva američkih državljana braće Bitići, a srpski nadležni organi rade da se taj postupak procesuira i utvrde i sankcionišu odgovorni.

FHP: Ubice braće Bitići jače od institucija i vladavine prava

Fond za humanitarno pravo, povodom godišnjice ubistva braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Ilija (25) Bitićija, saopštio je da je prošlo 19 godina kontinuiranog neuspeha istražnih radnji koje su preduzeli Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) i MUP, prenosi Fonet.

To ukazuje da su počinioci zločina iz 1990. i dalje jači od institucija i vladavine prava, kao i da je pravda u Srbiji i dalje selektivna, a da su odgovorni za egzekuciju braće Bitići iznad zakona, navodi u saopštenju FHP.

Tužilaštvo za ratne zločine je 23. avgusta 2006. godine podiglo optužnicu protiv bivših pripadnika 124. interventne brigade PJP Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, zbog ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika. Okrivljeni u ovom slučaju su oslobođeni od optužbe zbog nedostatka dokaza.

Suđenje su, navodi FHP, obeležile opstrukcije MUP-a i pretnje policajcima koji su svedočili tokom pretresa. Prema dokazima izvedenim tokom suđenja i javno dostupnim podacima, ubistvo Agrona, Ilija i Mehmeta naredio je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljković. Naredba je preneta komandnim lancem do egzekutora.

Slučaj Bitići na dobar način ilustruje činjenicu da u Srbiji zapravo nikada nije ni postojala politička volja da se slučajevi poput ovog istraže i da se odgovorni kazne, ocenio je FHP i zaključio da je Srbija i dalje veoma daleko od upuštanja u bilo kakav sistematičan poduhvat kojim bi se utvrdila istina i odgovornost za zločine počinjene u prošlosti.