Ešton: Briselski sporazum sprovesti u celini

"Prepoznali smo da budućnost i jednih i drugih leži u EU i ovaj prvi sporazum (Briselski) stvoren je da im pomogne da reše probleme i naprave promene koje će im pomoći da krenu napred", kaže Eštonova.

EVB navodi da se većina stručnjaka slaže da je dijalog Beograda i Prištine sproveden korišćenjem principa "konstruktivne dvosmislenosti", kojim su postignuti dogovori namerno dvosmisleni i svaka strana ih tumači na svoj način. Dok neki smatraju da je to prednost, jer pre svega otvara mogućnosti za dijalog, drugi iznose kritike jer to čini primenu sporazuma daleko težom.

Eštonova, koja je svojevremeno bila posrednica u dijalogu Beograda i Prištine, kaže da je "svaka strana u dijalog donela sopstvene crvene linije", odnosno granice koje neće preći, što je poštovano.

Prema njenim rečima, to je stvorilo uslove da se postigne napredak, ali je, na kraju, na Beogradu i Prištini da tumače svoj odnos.

Šta tačno znači i šta obuhvata normalizacija odnosa Beograda i Prištine trenutno je najbitnije pitanje u dijalogu, navodi EVB.

Eštonova na to kaže da postoje "različita gledišta, ideje i reči koje se redovno koriste da bi pridodali zbunjenosti i otežali stvari".

"Reč 'podela' je jedna od takvih stvari. To ne bi trebalo da ometa proces'", kaže Eštonova.

Ona dodaje da postoji mnogo zemalja koje podstiču uspeh dijaloga Beograda i Prištine i voljne su da pomognu.

"Svi želimo ishode koji imaju smisla, poštuju obe strane i u najboljem su interesu naroda", rekla je ona.

Upitana o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, Eštonova kaže da je EU "jasno dala do znanja da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da postanu članice", ali da se od svake zemlje zahteva da se pridržava postojećih pravila i sprovede reforme.

"Nije lako, ali je neophodno", kaže Eštonova.

Ona dodaje da iako veruje da je EU bila jasna po ovom pitanju, EU mora zemljama Zapadnog Balkana da jasno stavi do znanja da će članstvo biti ishod ukoliko sprovedu neophodne reforme.