Brnabić: Srbija lider u privlačenju stranih investicija

Ana Brnabić je posetila privrednu zonu u kojoj je prva počela da posluje nemačka kompanija "Norma grupa".

Najpre je obišla proizvodni pogon te kompanije koja je u Srbiji do sada investirala više od 32 miliona evra, a umesto planiranih 320, zapošljava 1.200 ljudi.

"Srbija je na dobrom putu i to pokazuje priliv direktnih stranih investicija", rekla je Brnabićeva, posle posete "Norma grupi".

Podsetila je da je Srbija apsolutni lider u privlačenju stranih investicija u regionu Zapadnog Balkana i da država svakodnevno radi na poboljšanju poslovne klime, kako bi broj investitora u budućnosti bio još veći.

"Neto priliv direktnih stranih investicija u prvih pet meseci ove godine je 1,1 milijardu evra, što je za skoro 160 miliona više nego u istom periodu prošle godine", istakla je premijerka.

Navodi da Srbiji treba više investitora poput "Norma grupe", za koju je ocenila da je društveno odgovorna kompanija.

Brnabićeva je fabriku "Norma grupe" obišla sa potpredsednikom grupe Tomasom Krausom, predsednikom Privredne komore Srbije Markom Čadežom i vojvođanskim premijerom Igorom Mirovićem.

Kraus je rekao da "Norma grupa" uspešno posluje i da ima razvijenu distributersku mrežu širom sveta, kao i da svojim klijentima nudi inovativne proizvode.

Čadež je izrazio zadovoljstvo dijalogom sa Vladom i činjenicom da se u usvajanju propisa uvažava mišljenje privrednika.

Kao primer je naveo Zakon o privrednim društvima, dodajući da je uvaženo 70 odsto preporuka.

Brnabić: Želimo da kreiramo društvo zasnovano na znanju

Tokom posete Subotici premijerka je posetila i Hemijsko-tehnološku školu u Subotici, za čiju obnovu je iz budžeta izdvojeno 156 miliona dinara i tom prilikom istakla da su rekonstrukcija i modernizacija škola osnove za kvalitetno obrazovanje.

"Želimo da kreiramo društvo zasnovano na znanju, inovaciji i kompetenciji, zbog čega stvaramo bolje uslove u kojima đaci uče i rade", naglasila je Brnabićeva.

Ukazala je i da je Hemijsko-tehnološka škola, u kojoj se nastava odvija na srpskom i mađarskom jeziku, primer za sve druge obrazovne ustanove kako se uz razvijanje preduzetništva i dualnog obrazovanja pomaže učenicima da lakše nađu zaposlenje nakon završetka školovanja.

Istakla je i da je u prošloj školskoj godini u Srbiji osnovano 177 učeničkih kompanija u 77 srednjih škola, dok je predmet preduzetničkog obrazovanja uveden u svim završnim razredima srednjih stručnih škola, u više od 80 obrazovnih profila.

"Vlada Srbije ne zapostavlja tradicionalne grane ekonomije – činimo ih efikasnijim oslanjajući se upravo na dualno obrazovanje i učeničko preduzetništvo, koje će pomoći da naša zemlja bude konkurentna u ekonomiji budućnosti", istakla je premijerka. 

U prvih godinu dana rada ove vlade iz budžeta je izdvojeno više od 433 miliona dinara za obnovu i opremanje 168 osnovnih, srednjih i visokoškolskih ustanova, učeničkih domova i studentskih centara.

To je prva sveobuhvatna obnova zgrade u kojoj se nalazi Hemijsko-tehnološka škola, izgrađena 1897. godine u stilu eklektike, koja je pod zaštitom države kao kulturna i arhitektonska baština.

Radove na rekonstrukciji predstavio je direktor škole Nikola Matković, a u obilasku sa premijerkom i ministrima bio je i gradonačelnik Subotice Bogdan Laban.

Članovi kabineta Ane Brnabić će danas po podne na konferenciji za novinare na Paliću predstaviti rezultate rada u proteklih godinu dana.

"Više elektronskih servisa, manje redova"

Premijerka je posetila i apoteku "Subotica", gde je istakla da su modernizacija državne uprave i bolje usluge za sve građane prioritet Vlade.

"Više elektronskih servisa znači manje redova i birokratije, kraće procedure i manji rizik od korupcije. Moderne javne usluge štede novac, što omogućava više investicija", izjavila je Brnabićeva prilikom prezentacije sistema e-Recept i jedinstvene liste čekanja na zdravstvene intervencije.

Podsetila je da su elektronski servisi, osim u državnoj upravi i zdravstvu, uvedeni i u sudstvu, prosveti, poljoprivredi, građevinarstvu.

Naglasila je da Srbija ima sve preduslove da uspešno odgovori na izazove četvrte industrijske revolucije, što je osnov za dalji razvoj ekonomije. 

"Digitalizacija je neminovnost – Srbiju vidim kao lidera modernih tehnologija u budućnosti", zaključila je Brnabićeva.

Prezentaciji ova dva sistema prisustvovali su i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, kao i direktor Kancelarije za IT i elektronsku upravu Mihailo Jovanović.

Lončar je izjavio je da su se upotrebom elektronskih recepata smanjile gužve u domovima zdravlja za nešto manje od 40 odsto, a da smo uštedeli više od dva miliona evra na godišnjem nivou.

"Sledeću stvar koju ćemo nastaviti da usavršavamo su centralne liste čekanja. Pomoću njih će više hiljada građana doći do brže intervencije", rekao je ministar Lončar.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić ukazao je da su elektronski recepti samo jedan delić uspešnog mozaika koji se zove digitalizacija.

"Ono što mi želimo to je da napravimo upravu transparentnijom, jednostavnijom, da država postane servis građana i na tome radimo svakog dana", rekao je Ružić.

Sistem e-Recept, koji od 30. juna funkcioniše na teritoriji cele Srbije, omogućava automatsko izdavanje recepata za hronične bolesnike za period od šest meseci. To znači da hronični pacijenti neće, kao do sada, 12 puta godišnje odlaziti kod lekara po recept, već samo dva puta.

Od uvođenja tog sistema, do kraja juna prepisano je 32.785.678 recepata. Na neophodnom materijalu za štampanje recepata, godišnje će se štedeti oko dva miliona evra.

Centralizovana aplikacija za liste čekanja na zdravstvene intervencije objedinila je dosadašnjih posebnih 26 lista i rešila višedecenijski problem neažurnih spiskova pacijenata i dugog čekanja.

Građanima je konačno omogućena brža specijalistička dijagnostika i lekarska intervencija, kao i transparentan pristup listama čekanja, koje se dnevno ažuriraju.