Linta: U Hrvatskoj drastično povećan govor mržnje protiv Srba

Pre nekoliko dana, tačnije prvog jula, Hrvatska je obeležila pet godina od ulaska u Evropsku uniju. Tim povodom bečki list Standard primetio je da Hrvatska pet godina balansira na rubu Unije i da je nakon prijema usledilo jačanje ekstremno nacionalističkih snaga. To se odrazilo na položaj manjina.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, predsednik skupštinskog odbora za dijasporu Miodrag Linta rekao je da se prethodnih pet godina položaj preostalih Srba pogoršao, a da Hrvatska nije ispunila ništa od obaveza koje je preuzela potpisivanjem ugovora o pristupanju EU.

Kako kaže Linta, Hrvatska je smanjila sredstva za obnovu, smanjila je sredstva za izgradnju alternativnih stanova, nije vratila stanarska prava, nije učinila ništa na ekonomskom razvoju krajiškog područja.

Pored toga, kako ističe, u poslednjih pet godina, u Hrvatskoj je drastično povećan govor mržnje protiv Srba, povećane su – pretnje, uvrede, fizički napadi na Srbe i njihovu imovinu.

Naveo je primer da je bračnom paru povratnika iz sela Založnica kod Otočca, kuća pre mesec i po dana zapaljena, a da hrvatska policija nije našla počinioca i nalogodovace tog vandalskog čina.

"Imamo povećan broj napada na pravoslavne hramove, rušenje spomenika NOB-a, česta hapšenja Srba na osnovu hrvatskih poternica, kao osnovni vid zastaršivanja Srba, da se ne vraćaju u Hrvatsku", kaže Linta.

Poslednji primer je Duško Gaćeša iz sela Dobro polje kod Benkovca koji je uhapšen a nije kriv, ističe Linta i dodaje da hrvatska policija koristi mehanizam poternica da zastrašuje Srbe i šalje poruku da nisu dobrodišli i da im je najbolje da se isele, a oni koji su proterani da se ne vraćaju.

"Atmosfera u Hrvatskoj jako loša" 

"Što se tiče povratka, u poslednjih desetak godina, poslednjih pet pogotovo, proces iseljavanja Srba je značajno veći, oni se iseljavaju u evropske zemlje, u RS, Srbiju, a broj povratnika je simboličan", navodi predsednik skupštinskog odbora za dijasporu.

Prema njegovim rečima, to pokazuje da je atmosfera u Hrvatskoj jako loša.

"Poslednjih pet-šest godina imamo novi proces rehabilitacije ustaške ideologije. U Hrvatskoj je postala normalna upotreba pozdrava 'Za dom spremni'", ističe Linta.

Sve ove činjenice šalju jasnu poruku preostalim Srbima u Hrvatskoj da je najbolje da se isele ili da se asimiluju, navodi predsednik skupštinskog odbora za dijasporu.

Komentarišući hrvatskog reprezentativaca Danijela Subašića, Linta kaže da je izrazio svoje žaljenje iz razloga što se on odrekao svoje srpske nacije i pravoslavne vere.

"Glavni razlog zbog čega sam javno reagovao je činjenica da je Subašić u javnim nastupima govorio neistine, da je po poreklu Hrvat katoličke vere, a posebno neistinu da je njegov otac Jovo iz sela kod Benkovca Hrvat pravoslavne vere. Poznato je da u Hrvatskoj nije bilo Hrvata pravoslavne vere", rekao je predsednik skupštinskog odbora za dijasporu.

Dodaje da je Subašić je jedan od desetine hiljada Srba koji su zbog proustaške vlasti u Hrvatskoj od 1991. do danas bili prinuđeni da se odreknu srpstva i pravoslavne vere.

"Ključna stvar je što je 1991. na vlast u Hrvatskoj došao HDZ čiji je strateški cilj bio ne stvaranje multietničke, tolerantne Hrvatske, u kojoj bi Srbi imali sva nacionalna ljudska prava, nego je bio stvaranje etnički čiste hrvatske države, bez ili sa vrlo malo Srba", istakao je Linta.

Dodaje da su Srbi bili prinuđeni da potpisuju izjave o lojalnosti kao za vreme NDH.

"Bilo je zastrašivanja, pretnji", zaključio je predsednik skupštinskog odbora za dijasporu.