Norveška podržava Srbiju na putu evrointegracija

Norveška premijerka dočekana je uz postrojenu Gardu i himne dve zemlje, a potom je usledio sastanak u četiri oka Ane Brnabić i Erne Solberg.

Dve premijerke su se zatim obratile medijima.

Norveška i Srbija imaju dobre, partnerske odnose u političkom, ekonomskom i kulturnom domenu i Norveška pruža punu podršku Vladi Srbije u evropskim integracijama i svim reformskim naporima, poručila je premijerka te zemlje Erna Solberg.

Solbergova je, nakon sastanka sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, istakla da Srbija ima vodeću ulogu u domenu stabilnosti, kao i da Norveška ostaje posvećena pitanjima u vezi sa Zapadnim Balkanom.

Kako je rekla, Zapadni Balkan i dalje ima potrebu za većom stabilizacijom, ekonomskim razvojem i vladavinom prava.

"Nastojaćemo da pospešujemo saradnju u ovom regionu", podvukla je Solbergova.

Navela je da postoji mogućnost za unapređene ekonomske saradnje dve zemlje, te ukazala da je Srbija priznata destinacija za norveška preduzeća, a važno je da se stvore jednaki i predvidivi uslovi za strane investitore, poput odgovarajućih poreskih i organizacionih uslova.

"Treba da poslužimo jedni drugima kao inspiracija", rekla je Solbergova.

Premijerka Srbije Ana Brnabić zahvalila je gošći za poseti, koja, kako je rekla, pokazuje sve bolje i bliže odnose Srbije i Norveške i sve bliži nivo saradnje dve zemlje u budućnosti.

Naznačila je da Norveška, iako nije članica EU, podržava evropske integracije Srbije i našoj zemlji pruža veliku podršku i tehničku pomoć.

Norveška je, podvukla je Brnabićeva, važan partner kada je reč i o regionalnoj stabilnosti na Zapadnom Balkanu.

"Razgovarali smo o regionalnoj stabilnosti, uvek i o pitanju KiM i mogućnosti za kompromis kako bi se došlo do normalizacije odnosa sa Prištinom i svemu što Srbija čini kako bi raširila dobru komunikaciju, toleranciju i razumevanje sa svim partnerima na Balkanu", rekla je Brnabićeva. 

Premijerka je navela da ekonomska saradnja dve zemlje raste, ali da je i dalje skromna.

Prošle godine trgovinska razmena Srbije i Norveške bila je 58,2 miliona evra i bila je rekordna godina, sa osam odsto većom razmenom nego 2016.

"Postoji niz oblasti u kojima možemo da unapredimo saradnju i nadam se da će posle ove posete uslediti bolji impuls za norveške investitore i njihovo interesovanje za Srbiju", rekla je Brnabićeva.

Podvukla je da od Norveške možemo mnogo da naučimo, i kroz Nordijsku poslovnu alijansu – privrednu komoru nordijskih zemalja, i to ne samo o ekonomiji, već i o regionalnoj stabilnosti i povezivanju.

Ukazala je da je Norveška jedan od najvećih bilateralnih donatora Srbije, koja je za 15 godina investirala 216 miliona evra kroz razvojnu pomoć, kao i da je ove godine udvostručila iznos te pomoći na 6,3 miliona evra, sa 3,1 milion evra iz prošle godine.

Posebno je navela da je polovina te pomoći upućena u ekonomski razvoj najsiromašnijih delova Srbije.

"Norveška radi sa nama na projektima u vezi sa vladavinom prava, podržava rad na medijskoj strategiji, kao i na suzbijanju sive ekonomije", rekla je Brnabićeva.

Saradnja u digitalizaciji i medijskoj strategiji 

Na pitanje da li se razgovaralo o digitalizaciji i medijskoj strategiji i kako bi Norveška svojim iskustvom u tim oblastima mogla da pomogne Srbiji, Solbergova je rekla da su to dve oblasti u kojima postoji saradnja dve zemlje.

Kako je rekla, Norveška je digitalizovala javni sektor, što dovodi do smanjenja troškova privrede, kao i do toga da građani uspostave bolje odnose sa javnim sektorom.

"Neko će reći da su porezi visoki, ali je sve jednostavno, troškovi sistema su mali", rekla je Solbergova i sugerisala da bi Srbija mogla da uči i iz grešaka koje je Norveška u tom procesu pravila.

Kada je reč o medijima, Solbergova je rekla da u Norveškoj mediji imaju sistem upravljanja i, kako kaže, imaju principe koje poštuju i na osnovu kojih postupaju.

"Imaju upravljačko telo, koje utvrđuje kada je došlo do kršenja pravila u izveštavanju. Interesantno je što imate slobodu štampe i sistem na osnovu kojeg možete da izbalansirate tu slobodu", rekla je ona.

"Kada je reč o lažnim vestima, morate da imate osnovne principe koje ćete poštovati, a to se poštuje u Norveškoj", podvukla je ona i dodala da Norveška pruža podršku Vladi Srbije u toj oblasti, ocenivši kao pohvalno to što je Srbija krenula u uređivanje medijske sfere.

Iskorak u vladavini prava, ali ima još posla

Brnabićeva je, posle obilaska Kuće ljudskih prava zajedno sa Solbergovom, rekla da Srbija treba da bude u EU zbog skupa vrednosti, koji su bazični baš u oblasti ljudskih prava.

Poručila je da će uvek ostati otvorena za dijalog sa nevladinim organizacijama i dodala da se ne plaši kritika, te da treba sučeliti mišljenja o različitim stvarima.

Srbija treba još da napreduje kada je reč o ljudskim pravima, napomenula je i navela da to nije samo obaveza zbog EU ili UN već zbog njenih građana.

Vlada se, prema njenim rečima, trudi da poboljša pravni okvir, ali je potrebno i da se ti zakoni primenjuju u praksi.

"Na tome svi moramo da radimo i to nije samo stvar Vlade već i sudstva", navela je premijerka i podsetila da je Srbija u pregovorima sa EU otvorila poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava i ljudskih prava, ukazujući da je Srbija napravila značajan iskorak, sprovela određene reforme, ali da ima još posla.

Premijerka je ponovila da EU nije važna samo zbog fondova i da ona nije samo ćup pun novca. EU neće doneti boljitak, nova radna mesta, bolji standard, ako se sami ne promenimo, istakla je Brnabićeva.

Odgovarajući na pitanja učesnika okruglog stola u Kući ljudskih prava, a u vezi sa socijalnim i ekonomskim pravima, Brnabićeva je odbacila pojedine tvrdnje da se Srbija vraća unazad u tom smislu i podsetila da je nezaposlenost smanjena sa 25 odsto na 13 odsto, kao i da je povećana minimalna cena rada.

Erna Solberg je navela i da Norveška nije savršena, te da se oni trude da obezbede posao svim kategorijama društva. Kako objašnjava, kada ljudi imaju posao, onda su poštovani, plaćaju porez i zauzvrat očekuju da im se obezbede prava.

Solbergova je navela da obe zemlje mogu da uče jedna od druge i da je zajednički cilj da se obezbedi pristojan rad za sve građane.

Inače, danas su ministar za rad Zoran Đorđević i ambasador Norveške Arne Sanes Bjernstad potpisali aneks ugovora između norveškog Ministarstva spoljnih poslova i srpskog Ministarstva za rad u vezi sa projektima kroz koje Norveška podržava povećanje kapaciteta Inspektorata za rad.