Nastavljena rasprava o ratnim memorijalima

Ministar za rad Zoran Đorđević rekao je tokom skupštinske rasprave da Srbija ima 6.000 memorijala, od toga 625 u inostranstvu.

Đorđević je istakao da se kao prvi u nizu zakona, i to u drugoj polovini godine, očekuje zakon o Starom sajmištu, i da će to biti prvi u nizu projekata pored renoviranja groblja Oslobodilaca Beograda.

Poslanici Dveri i SRS-a su ukazali da su u Predlogu zakona o ratnim memorijalima izostavljeni termini "logor" i "koncentracioni logor", a ministar je odgovorio da su zakonom obuhvaćena "sva mesta gde su stradali naši ljudi".

Prema njegovim rečima, u članu 2. zakona se navodi da je mesto stradanja "mesto i šira prostorna celina na kojoj su vršene egzekucije, zlostavljanje zatočenih u zatvorima i zarobljeništvu, sa i bez pohranjenih humanih ostataka, grobnica i grobova".

Polemika o amandmanima SNS-a

Poslanica DS-a Aleksandra Jerkov osvrnula se na amandman poslanice Stanije Kompirović iz SNS-a koji, kako je rekla, ima za cilj da "unapredi pravosuđe".

"Koleginica Kompirović smatra da Savet koji će voditi računa o ratnim memorijalima treba da obezbedi unapređenje pravosuđa. Naravno da je jasno da kolege iz SNS-a nije sramota što su podneli ove amandmane u nekoliko navrata, što njima vređaju žrtve i njihove porodice", rekla je Jerkov ocenivši da je građanima jasno šta se u Skupštini dešava.

Kako je navela, postoje zakoni nad kojima može da se radi takav "igrokaz", da to nije legitimno, ali je legalno, ali i da je sramota to što rade poslanici vlasti s Predlogom zakona o ratnim memorijalima.

Odgovorio joj je poslanik SNS-a Srbislav Filipović, koji je rekao da je DS taj koji ne poštuje dostojanstvo Skupštine i dostojanstvo svog naroda, ali i da je to normalno, s obzirom "šta su ostavili iza sebe".

"Ostavili su memorijale pljačke, poniženja, uvreda za građane u vidu Heterlenda, Pazl grada, replika Terazija, zatvorene fabrike, 400.000 ugašenih radnih mesta. Sve su to memorijali tuge, žalosti i bede koju je DS ostavio građanima", rekao je Filipović.

Njegova stranačka koleginica Milanka Jevtović Vukojičić kaže da o smislenosti amandmana pričaju predstavnici "žutog preduzeća", njihovi ostaci koji su samo kroz reformu pravosuđa "izvršili direktnu odštetu od 15 miliona evra".

Kritike zbog amandmana uputio je i samostalni poslanik Zoran Živković, koji je rekao da je zakon u načelu dobar i da je bilo potrebe da se on donese, ali da je sada doveden do besmisla "intervencijom kolega iz vladajućih klupa".

"Potpuno besmislenim amandmanima se ovaj zakon povezuje sa poboljšanjem stanja u pravosuđu, poljoprivredi, kulturnim razvojem. Ja razumem potrebu za opstrukcijom, razumem i potrebu da se ponekad pokaže snaga na takav način, ali neka se učini napor više. Neka napišu amandmane koji bar imaju smisla", rekao je Živković.

Kako je primetio, rasprava se koristi i za veličanje vremena od 2012. godine kao da pre toga neki koji danas učestvuju u vlasti nisu bili deo neke prethodne vlasti, recimo devedesetih kada su bili "neki ratovi u koje se ulazilo bez pameti".