Oštar protest srpskih parlamentaraca zbog izjave Plenkovića

Sve je počelo odbijanjem šefice hrvatske diplomatije Marije Pejčinović Burić da odgovori na niz pitanja srpskih poslanika u vezi sa položajem Srba u Hrvatskoj.

Pejčinović Burić se u svom jučerašnjem obraćanju osvrnula na zaštitu prava nacionalnih manjina, kao jedan od prioriteta hrvatskog predsedavanja.

Pitanja koja su joj nakon izlaganja uputili članovi srpske parlamentarne delegacije ticala su se prava Srba kao nacionalne manjine u Hrvatskoj – proporcionalnog zapošljavanja Srba i drugih nacionalnih manjina u javnom sektoru, kao i upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma, koje su garantovane Zakonom o pravima nacionalnih manjina iz 2002. godine.

Takođe, otvoreno je upitana o nestalima tokom sukoba iz devedesetih, povraćaju imovine i vlasničkih prava u skladu sa Bečkim sporazumom, ali je zatražena i ocena saradnje sa Beogradom u vezi sa položajem hrvatske nacionalne manjine u Srbiji.

Pitanja su postavili parlamentarci Aleksandra Tomić, Žarko Obradović, Elvira Kovač, Bilja Pantić Pilja i Aleksandar Šešelj.

Šefica srpske parlamentarne delegacije Aleksandra Tomić je za Tanjug rekla da je Pejčinović Burić odbila da odgovara na pitanja srpskih poslanika, uz paušalnu ocenu da su prava nacionalnih manjina u Hrvatskoj zaštićena i da se Zakon i Ustavne odredbe o pravima nacionalnih manjina poštuju. 

Tomićeva kaže da Pejčinović Burić nije odgovorila ni na jedno pitanje srpskih parlamentaraca, a kada je pitanje postavio Aleksandar Šešelj, ona se ponela kao da ga je prečula.

Šešelj je pitao Pejčinović Burić - "kada će Hrvatska vratiti otetu teritoriju Republike Srpske Krajine ljudima koji su bili prinuđeni da pobegnu od ustaškog noža".

Naglasio je da su Hrvati tokom operacije "Oluja", "okupirali srpsku teritoriju, ubili oko 1.000 i proterali gotovo pola miliona Srba".

Ocenio je da je sramno što se godišnjica "Oluje" u Hrvatskoj proslavlja kao nacionalni praznik, te istakao da smatra da je osnivač HDZ, Franjo Tuđman, "zločinac i neofašista, odgovoran za najveće etničko čišćenje u Evropi nakon Drugog svetskog rata".

Prema rečima Tomićeve, šefica hrvatske parlamentarne delegacije odmah je zatražila sastanak kod nove predsednice PS SE Lilijan Morie Paskije, na koji je pozvana i šefica srpske delegacije a u vezi navodnog govora mržnje Aleksandra Šešelja.

Nastavak je usledio danas, kada je premijer Andrej Plenković izneo tvrdnju da je tokom sukoba devedesetih zvanični Beograd bio agresor, a Hrvatska žrtva.

On je na taj način odgovorio na pitanje Šešelja upućeno Pejčinović Burićevoj.

Srpska delegacija u PS SE je na to uputila oštar protest predsednici Lilijan Mari Paskije zatraživši hitan sastanak zbog neprimerenog obraćanja premijera Plenkovića, ali i nereagovanja predsednice.

Delegacija Srbije smatra da predsednica PS SE Paskije nije reagovala pravovremeno i da je prekršila pravila o radu, dozvoljavajući Plenkoviću da nastavi sramno izlaganje.

Dosadašnja praksa u PS SE ne beleži da jedan premijer drži predavanje poslaniku PS SE, kršeći osnovni princip slobode govora.

Na ovaj način, on je izbegao da odgovori na suštinski važna i nerešena pitanja srpske nacionalne manjine, koja Hrvatska gura pod tepih, a konstatovao ih je i ECRI izveštaj o Hrvatskoj iz aprila ove godine.

U tom izveštaju se, između ostalog, naglašava da je došlo do eskalacije rasističkog i netolerantnog govora mržnje u javnom govoru u Hrvatskoj, pri čemu su glavna meta Srbi.

Navedeno je i da je u porastu nacionalizam, koji primarno poprima formu glorifikovanja ustaškog fašističkog režima.

Takođe, izveštaj navodi da su prisutni i fizički napadi na Srbe i njihovu imovinu.