Pripadnici manjina mogu da se obraćaju na maternjem jeziku

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović rekla je za RTS da je izglasavanjem izmena Zakona o službenoj upotrebi jezika pripadnicima nacionalnih manjina omogućeno da se u parlamentu obraćaju na svom jeziku.

Suzana Paunović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da je ta mogućnost postojala od 2002. ali da je postajalo ograničenje koje je sada ukinuto.

"Poslanici su mogli da se obraćaju na svom manjinskom jeziku ukoliko je njihova nacionalna manjina zastupljena dva odsto u odnosu na ukupan broj stanovnika. Sada to ograničenje ne postoji. Postoji mogućnost da se narodni poslanici obrate na svom maternjem jeziku i ne samo da se obrate već i da podneske prilažu na svom maternjem jeziku", navodi Paunovićeva.

Dodaje da su izmenama Zakona o nacionalnim savetima jasnije definisana ovlašćenja tih saveta, smanjenja prekomerna politizacija i transparentniji rad nacionalnih saveta.

"Dolazi do promene na tri ključna nivoa. Prvi se tiče nadležnosti i statusa Nacionalnog saveta, regulišu se pitanja oko zasnivanja radnog odnosa, položaj izabranih lica i funkcionera u Nacionalnoim savetu. Uvodi se programski budžet, obavezni revizorski izveštaji, strože kontrole novca kao i transparentnije trošenje. Znači – pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da znaju kako Nacionalni savet koristi sredstva. Treći nivo promena se tiče depolitizacije Nacionalnog saveta", navodi Paunovićeva.

Govoreći o žalbama meštana bugarske nacionalnosti na probleme sa ispisivanjem njihovih prezimena u ličnim dokumentima, navodi da se radi o problemu koji nameće praksa, ali da će se sve učiniti da se dođe do rešenja.

"Radi se o ostvarvanju prava na upis ličnog imena na bugarskom jeziku. Problem u praksi se povremeno dešava jer postoji razlika između srpskog i bugarskog jezika kada su u pitanju prezimena. U bugarskom jeziku postoji ženski i muški oblik prezimena i prilikom zaključenja braka u Bugarskoj supruga neokog ko se na rimer preziva Ivanov će nositi prezime Ivanova, a u Srbiji to nije moguće. Dakle jednaka su prezimena za oba bračna druga. To je problem koji praksa nameće", objašnjava Paunovićeva.

Dodaje da je dosta urađeno na unapređenju položaja bugarskih nacionalnih manjina.

"Mislim da je to zaista mali problem u odnosu na ono šta smo mi uradili na unapređenju bugarske nacionalne manjine – 18.500 građana bugarske nacionalne manjine koji žive u Srbiji imaju svoj Nacionalni savet, on se finansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, 1.100 mališana svakodnevno izučava bugarski jezik sa elementima nacionalne kulture, za 170 dece u osnovnim školama obezbeđena je kompletna nastava na bugarskom jeziku, za 180 učenika srednje škole takođe postoji kompletna nastava.", navodi Paunovićeva.

Osuđuje pretnje koje su u pismu upućene narodnom poslaniku – pripadniku bunjevačke nacionalne manjine.

"Najstrožije osuđujem takav vid obraćanja poslaniku. Verujem da će se naći autori tog gnusnog pisma. Politička borba postaje sve beskrupoloznija, u njoj na žalost nisu pošteđena ni deca, ni porodice, i to je nešto protiv čega treba da se pobune svi građani Republike Srbije jer to nije društvo u kom želimo da živimo", zaključila je Paunovićeva. 

broj komentara 10 pošalji komentar
(nedelja, 24. jun 2018, 16:41)
Љиљана Ћуић [neregistrovani]

ljcuic@gmail.com

А Срби у Србији немају право на своје писмо
Србима у Србији се ускраћују права на језик и писмо
УНЕСКО све латинично сврстава у хрватску културну баштину. Странцима све хирове, Србима у Србији ни минимум.

(nedelja, 24. jun 2018, 12:33)
Саша [neregistrovani]

Скупштина

Оквир у којима Србија спроводи политику "мањина" је и даље онај исто због кога се Косову дала аутономија а Срби претворени у мањину. Значи покушава се "купити" нечија послушност подилажењем што никада нигде није успевало. То се ради јасним законима који су неумољиво поштују и спроводе. Значи рад, ред и мир. Док Србија спроводи ову политику политичке коректности ето Срби у Холандији немају финансијску подршку козулата Србије у очувању свог језика. Све финансирају сами као да не постоје за своју државу. Ова одлука Србије у ствари одржава сегрегацију народа. Једни се друже и жене једнима а други са другима. Србија, после 2 милиона жртава које је дала за слободу Србије има свако морално право да тражи да се на овој територији говори српски и да се штите српски интереси. Ко жели да буде део тога може али нека се прилагоди. Ко не жели није у обавези али нека не очекује место у скупштини. Мислим да је овај корак Србије лош и да је знак слабости.

(nedelja, 24. jun 2018, 11:48)
anonymous [neregistrovani]

Dosta vise

Ovde se dovode drzava I srpski narod ozbiljno u pitanje I snisodljivosti prema Briselu nema kraja. 

(nedelja, 24. jun 2018, 11:46)
milan lala [neregistrovani]

Patetika

U interesu nacionalne manjine je da govori jezikom drzave gde se zivi i da ga koristi svuda pa i u parlamentu . Ja kao poslanika nikada nebi stavi slusalice da slusam prevod nekoga ko zivi u Srbiji i drzavljani je Srbije . Staviti slusalicu u parlamentu za mene je normalno kad imamo gosta iz inostranstva koji se obraca poslanicima, a sve ostalo je neverovatna glupost , bezobrazluk i diskriminisanje vecine . Prevodili se u SAD -parlamentu na jezike nacionalnih manjina ? Ako nacionalnoj manjini nije u interesu da ga ja razumem da govori Srpski zasto bi to bilo u mom interesu ? Pateticnom zakonodavcu pitanje : a ko ce toj nacionalnoj manjini : u prodavnici , na autobuskoj stanici , u posti, banci , u razgovoru sa komsijom .....itd obezbediti prevodioce da se nebi osecao "diskriminiran" . 

(nedelja, 24. jun 2018, 11:18)
anonymous [neregistrovani]

Статус мањине и за Србе неопходан

Господо, у Немачкој су лужички Сорби (Срби) национална мањина без представника у парламенту и без права да се обраћају на свом језику. САД су "мелтинг пот" стотине нација које се врло јасно изражавају у дневном животу са својим обичајима и назнакама националности, па нико нема ни право мањине ни да се обрати на материнњским језиком, рецимо на шпањолском, иако Хиспанци у неким савезним државама данас представљају националну ВЕЋИНУ. 

(nedelja, 24. jun 2018, 11:12)
milan lala [neregistrovani]

Patetika

U Skandinaviji simbolu demokratije i dobrog zivota : Norveskoj , Danskoj , Svedskoj , Finskoj , Islandu zivi vise generacija milioni stranaca , no u parlamentima tih drzava se iskljucivo govori sluzbenim jezikom tih zemalja , nema obracanja u parlamentu jezikom nacionalnih manjina . Patetika nese toboz demokraije i uvlacenja Briselu i Berlinu na stetu nase nacionalne drzave.

(nedelja, 24. jun 2018, 10:46)
anonymous [neregistrovani]

Апсурд

У једној уређеној држави у парламенту који представља једну уређену државу потпуно је недопустиво да се појединци који представљају мањину, изјашњавају се на свом мањинском језику. То би требало уредити у уставу јер сви они представљају једну државу иако су мањина као нација. Самим овим актом није забрањена употреба језика мањине већ је уређена да мањина не може наметати већини њихов језик и културу. Нисам против мањина али сам против оваквих иступа јер нисам у стању а и не морам у својој земљи да преводим језике мањина па ни у парламенту.

(nedelja, 24. jun 2018, 10:43)
Небојша Николић [neregistrovani]

Службени језик

А сви кукају како немају никаква права у србији ! Imamo cirilicu i latinicu , sada nije dovoljno da se u Srbiji prica srpski jezik...sta je sledece nesmemo da budemo Srbi u Srbiji ?

(nedelja, 24. jun 2018, 10:27)
anonymous [neregistrovani]

Poslanik

Znaci li to da 240 poslanika mora da ima slusalice za prevod , radi jednog poslanika ? Gde to jos ima u svetu...

(nedelja, 24. jun 2018, 10:09)
Dejan M. [neregistrovani]

Ovo ko ima pravo

nešto mi je poznato.
(niko drugi ja sam taj...pravo)