Koha: "Trepča" pod javno-privatnim partnerstvom

Prema studiji izvodljivosti, koju Koha tvrdi da poseduje, predviđeno je da preduzeće posluje na osnovu javno-privatnog partnerstva, prema kome će kompanijama biti data sredstva za rad, dok će akcionari (vlada i radnici) doprineti samo sredstvima kao što su licence i ugovori, prenosi Unmik u svom izvodu iz štampe.

U studiji izvodljivosti se, takođe, navodi da su mnoge jedinice rudarskog kompleksa neprofitabilne, te se predlaže da se neke od njih pripreme za likvidaciju.

Polovinom oktobra 2016. godine, kosovska skupština je usvojila Zakon o "Trepči", prema kojem 80 odsto kapitala ovog kombinata pripada samoproglašenoj državi Kosovo, a 20 odsto zaposlenima u tom kombinatu, zbog čega je reagovala Vlada Srbije i poništila odluke Prištine.

Međunarodna uprava je 2008. saopštila da je za nju jedina struktura vlasništva "Trepče" ona prema kojoj je 25 odsto kombinata u društvenom vlasništvu, 66 odsto u rukama Fonda za razvoj Srbije, dva odsto ima EPS i po nešto više od dva odsto Jugobanka, Beobanka i Progres.

Fond za razvoj Srbije većinski je vlasnik "Trepče", ali u Kosovskoj agenciji za privatizaciju tvrdili su da je to preduzeće u restrukturiranju. Inače, privatizacija delova "Trepče" je često najavljivana.

Rudnik "Trepča" je severoistočno od Kosovske Mitrovice, u južnom delu Kopaonika. Eksploatacija rudnika u Trepči počela je u doba kralja Milutina, u 14. veku.

Najezdom Turaka rudnik se gasi sve do završetka Prvog svetskog rata, kada su od 1924. do 1926. engleski istraživači otkrili da se u Starom Trgu nalazi najveće nalazište rude olova, cinka i srebra u Evropi.

Na osnovu tih istraživanja, u okviru akcionarskog društva iz Londona "Selekšn trast LTD", kojem je Rade Pašić, sin višestrukog ministra i predsednika tadašnje vlade Nikole, prodao isključivo pravo na istraživanje, formira se 9. decembra 1927. preduzeće "Trepča majns Limited". Svečanom otvaranju prisustvovali su kralj Aleksandar i knez Pavle 10. oktobra 1930. Iste godine počinje i proizvodnja u rudniku.

Od Kraljevine Jugoslavije engleski istraživači dobili su koncesije i izgradili rudnik, flotaciju i rudarska naselja, u koje su doveli najbolje rudare iz rudnika Severne i Južne Amerike. "Trepča" je ubrzo postala popularna u čitavoj Kraljevini Jugoslaviji, pa je hiljade mladića pohrlilo iz Like, Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Bosne i svih krajeva na Kosovu kako bi dobili posao.

Koliko je "Trepča" bila važna za Treći rajh tokom Drugog svetskog rata, kazuju i pretpostavke po kojima je iz tog rudnika vađeno čak 40 odsto olova za potrebe Hitlerove ratne industrije.

Jedno od najvećih nalazišta olova i cinka u Evropi imalo je 1999. prihod od 200 miliona dolara, dok danas ima dug od oko 150 miliona evra.

"Trepča" je jedina kompanija pod administracijom Unmika na Kosovu jer je Kosovska poverilačka agencija preuzela upravu, koja je po proglašenju nezavisnosti praktično poverena Kosovskoj agenciji za privatizaciju.

Do 2006, celom "Trepčom" je rukovodio jedan Unmikov direktor. Potom je rukovođenje povereno lokalnom menadžmentu - Srbinu na severu, a Albancu na jugu. "Trepča - sever" i "Trepča - jug" funkcionišu kao dve odvojene firme, s dva žiro-računa i dva menadžmenta.

U vlasništvu "Trepče" je više od 30 rudnika, od kojih su svega četiri na teritoriji s većinskim srpskim stanovništvom. Kompanija "Trepča - sever" ima finansijski samoodrživu proizvodnju uz punu likvidnost i pravovremeno servisiranje finansijskih obaveza, a rudarska proizvodnja je u poslednjih 10 godina udvostručena.

Prema ranijim procenama Svetske banke, vrednost mineralnih rezervi na Kosovu je 13,5 milijardi evra, a udeo rudnika olova "Trepče" u njima je tri milijarde evra.

Preostali kapacitet rude je navodno oko 29 miliona tona, od čega 999.000 tona čini olovo, 670.000 tona cink, a 2.200 tona zlato.