Đurić: Kazniti odgovorne za zločine na KiM

Marko Đurić je, u prostorijama Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM, kazao da je rezolucijom 1244 SB UN 1999. godine uređen status južne pokrajine, i da je status Kosova i Metohije i danas za Srbiju uređen tom rezolucijom.

"Upravo temeljići se na ovoj rezoluciji, na pravu, pravdi, ogromnim patnjama kroz koje je prošao naš narod na KiM, zahtevamo od međunarodne zajednice da kazni one koji su odgovorni za zločine prema civilima, prema nevinim žrtvamna rata na KiM", istakao je Đurić.

Naveo je da je danas došao u Spomen sobu posvećenu kosmetskim žrtvama da bi ukazao poštovanje braći i sestrama, majkama i ocevima ubijenih, nestalih i kidnapovanih u agresiji na našu zemlju.

"Deseti jun 1999. godine je jedan od najtragičnijih dana srpske istorije. Tada nije samo okončana zločinačka agresija NATO pakta na našu zemlju, već je to dan koji je označio početak terora, progona, ubijanja i sistematskog istrebljivanja srpskog naroda sa njihovih viševokovnih ognjišta na KiM", naveo je direktor Kancelarije za KiM.

Podsetio je da su rezultat onoga što je započelo 24. marta 1999. godine, a u novu fazu ušlo 10. juna 1999. godine, hiljade ubijenih i nestalih i 247.000 proteranih do danas sa KiM.

"Deseti jun 1999. godine zbog toga je jedan od najcrnjih dana u modernoj srpskoj istoriji", istakao je Đurić.

Poručio je da ne može biti bolje budućnosti ni za Srbe, ni za Albance nametanjem bilo kojeg rešenja spolja, kako pojedini političari u Prištini zamišljaju, te da su priče o tobožnjem priznavanju nezavisnosti Kosova kao rešenju ništa drugo nego zabijanje glave u pesak i oduzimanje i Srbima i Albancima na KiM prava na budućnost.

Naveo je da se do bolje budućnosti može doći samo kompromisom u kojem obe strane nešto dobiju.

"Klanjamo se senima žrtava na KiM, koje su životom platile samo što su bile srpske, romske, goranske, albanske i bilo koje druge naciuonalnosti. Srbija će se uvek sećati njih i nikada neće odustati od borbe za istinu o zločinima koji su se dešavali na KiM, zato što samo onog trenutka kada budemo izveli pred lice pravde one koji su odgovorni za zločine, moći ćemo da kažemo da se na primeren način zatvara poglavlje u kojem porodice žrtava i mučenika nerešsavanjem ovih zločina svakoga dana trpe nove rane", zaključio je Đurić.

Obeležavanju u "Spomen sobi" u prostorijama Udruženja prisustvovali su i zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev i supruga ubijenog Olivera Ivanovića Milena Ivanović. 

Slavica Popović, rođena u Starom Grackom, ispričala je da njena tragedija počinje od dolaska KFOR-a na KiM, gde je 23. jula ubijeno 14 srpskih žetelaca, među kojima i njen otac i dva strica.

"Moja porodica, komšije su masakrirani, nisu ubijeni, već masakrirani. Prošle godine 10 dana pre parastosa dobijam obaveštenje od Unmika, posle 18 godina, da je jedan pištolj pronađen kod Srbina. Samo sam pitala: a gde je bio ovih 18 godina, sada ga pronalazite, a gde je bio do sada. Ništa mi još uvek nisu odgovorili", kazala je Popović.

Navela je da i dan danas živi sa decom na KiM, u Gračanici, da ima tri sina, ali da polako gube nadu, te da puno brine za budućnost svoje dece.

"Imaju 21 godinu, blizanci, nemaju nikakvu perspektivu. Nemamo nikakvu slobodu, kao u logoru živimo. Možemo da se krećemo 15 do 20 kilometara, ne smemo u Prištinu da idemo. Smem, ali možda ću nešto na srpskom da progovorim i ubiće me", ispričala je Popović.

Predsednik Udruženja Simo Spasić rekao je da to udruženje već 19 godina samo traži pravdu za žrtve, ali da nisu uspeli ništa.

"Mi smo tražili samo jedno - da nam država i mediji u Srbiji pomognu na isti način na koji su pomogli porodicama albanskih žrtava", kazao je Spasić i dodao da je "dosovska vlast hapsila svoje ljude i isporučivala ih Hagu, dok je oslobadila 2.108 albanskih terorista i zločinaca".

Prema njegovim rečima, potrebno je pre svih drugih, napraviti prvo spomenik svim nevinim žrtvama od Košara do Horgoša.

Naveo je da porodice nemaju ništa protiv Albanaca i da oni mogu da idu da pregovaraju u Brisel, ali da ne žele da pregovaraju albanski zločinci.

"Rešenje za KiM samo kroz kompromis Beograda i Prištine"

Prava rešenja za Kosovo i Metohiju mogu da se nađu samo kroz kompromise Beograda i Prištine u kojima će biti zadovoljeni i interesi Srba i Albanaca, sve drugo je put u ćorsokak, izjavio je novinarima Đurić u Udruženju porodica kidnapovanih, nestalih i ubijenih na KiM.

"Svedoci smo da političari u Prištini stalnim ponavljanjem mantri o tome kako je moguće bilo kakvo rešenje, a da nema kompromisa, zapravo oduzimaju narodu na KiM, i Srbima i Albancima, pravo na budućnost", kazao je Đurić.

Đurić je naveo da je tvrdnja da će Srbija priznati nezavisnost Kosova, koje je nelegalno, ništa drugo nego obmanjivanje javnosti.

Navodeći da je Beogradu ostavljen u nasleđe ogroman problem - podrška takozvanoj nezavisnosti Kosova nekih od najmoćnijih država sveta, Đurić je kazao da se te svetske sile ni danas, 19 godina posle okončanja sukoba na KiM, nisu predomislile ili pokajale zbog onoga što su radile i zbog svojih odluka.

"Mi znamo šta branimo i šta je naše i zato naša borba nikada neće prestati, zato nikada nećemo odustati, zato ćemo razgovarati sa svima u svetu uveravajući ih u naše argumente i trudeći se da diplomatsku podršku Srbiji povećavamo do što većeg nivoa. I one koji nas ne podržavaju po pitanju KiM nastojaćemo da uverimo da je kompromis jedino rešenje", kazao je Đurić.

Istakao je da je istovremeno obaveza i odgovornost Beograda da ojača institucije.

"Mi moramo da stvorimo državu u kojoj se nikada više jedan 10. juni neće desiti, koja će biti dovoljno i ekonomski, politički i vojno snažna da niko nikada ne pomisli da je ugrozi i to je naša borba i to je vizija Srbije na kojoj treba svi zajedno da radimo, bez obzira na to iz koje političke opcije dolazimo, bez obzira na to kakva nam je uverenje", kazao je on.

Đurić napominje da je Srbija država koja je dom svih njenih građana, koja je ponosna na svoje slobodarske tradicije i koja pažljivo i brižljivo čuva sećanje na svoje žrtve.

Upitan da li Beograd ima saznanja u vezi sa istragom ubistva Olivera Ivanovića, Đurić je kazao da već više meseci zvaničnici iz Beograda govore o tome da bi istraga u tom slučaju morala da se vodi na efikasniji, ozbiljni i odgovorniji način.

"Govorimo o potrebi da prištinske institucije sarađuju sa međunarodnim i našim institucijama", dodao je Đurić i naveo da su srpski pravosudni i policijski organi zatražili u vezi sa ovim slučajem saradnju sa najvećim bezbednosnim i obaveštajnim institucijama sveta.

"Međutim, iz Prištine nemamo ni valjan, ni dobar odgovor, čak ni izgovor za to žasto se sa istragom u ovom slučaju na neprihvatljiv način kasni. Mislim da to samo po sebi dosta toga govori i smatram da nema ni izgovora ni opravdanja da bi bilo pravi odgovor zašto još uvek ubice nisu izvedene pred lice pravde", zaključio je direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.